Ljudići moji, danas ću opet nešto da pametujem… Ko ima vremena i volje, nek’ pročita. Ko ima pametnija posla, ok. Opravdano. ?
Inače, ova pisanija nisu zbog utabavanja otiska kažiprsta lupkajući njime po ekranu već zbog traga – mog traga da možda nekom pomognem ili ga uverim da nije jedini koji se s nečim bori.
Izborićeš se. Dopusti sebi da boli. Priznaj da boli. Plači. Teraj to u pičku materinu. Smej se. Ponovo plači. Ridaj. Jecaj. Zapomaži. Urliči kao ranjena zver. Sve to proživi a onda OTPUSTI… I, pobedio si. ? Nakon toga, bićeš jači nego ikad! Više nećeš sebi dozvoliti tu bol, tu grešku, taj razarajući haos.
Vidi, ja slavim Život! I nemoj reći, lako je njoj. Jebe joj se za sve. Ne znaš moj put. Nisi gazio njime. Moje cipele te nisu žuljale. Baš kao što ni ja ne znam koliko toga si ti preturio preko glave ali još se dobro držiš, stameni moj Ljudiću.
Bez prijatelja se može.
Bez onih koje volimo se može.
Bez para se može.
Bez kola se može.
Bez kafe se može.
Bez X stvari se može.
Može se!
Jedino bez čega se ne može u Životu je bez nas sebi samih. Zato, zavoli sebe što više i da nikad nisi ni pomislio da odustaneš od sebe. Naročito vi, Ljudići moji ženski!
Ako vam fali nečeg, a vi se zapitajte zašto vam baš to toliko znači. Koju prazninu u vama će to nešto ispuniti. Da li se može kupiti? Ako se može kupiti, to i nije nešto preterano vredno. Ono, avioni, kamioni… Ma, jok!
Prijatelj se ne kupuje.
Sreća se ne kupuje.
Zdravlje se ne kupuje.
Dobrota se ne kupuje.
Milosrdan i plemenit čovek se ne može kupiti. Danas se takvi svećom traže. Ali takve ne možeš pronaći ni pod kamenom ako ih nisi zaslužio. Takve ti u Život On pošalje onda kada zaslužiš. Njega ne možeš prevariti. On ne gleda očima.
I zato, dajte sebi vremena i prostora. Oslušnite ko ste. Ne šta drugi žele da vi budete, već ko ste vi. Evo, ja sam jedna totalno netipična ženska osoba koja uprkos velikim životnim bolima i padovima u kojima je uvek ostajala sama (bez porodice, muža, familije, prijatelja, saradnika i svih drugih mogućih i nemogućih ljudi) i dalje voli i slavi Život. ??? I onda misliš, ne možeš. Možeš sve. ?
?Nisam preterala, jel’ da?! ?
