DOBOŠ TORTA (mojoj mami)

    Godinama slušam o Doboš torti. Nikad je
    pre ovog puta nisam pripremala niti sam videla moju majku kako to radi, jer je
    ona večiti degustator ove lepotice samo na slavljima njenih odabranih
    drugarica.
    I
    tako, rasla sam uz priče o Dobošici koja je fantastična, tako čokoladna,
    kremasta, sa ukusnim koricama (kojih ima od 5 do 16 u slojevima???) i karamelom
    koji je u toj kombinaciji idiličan i daje prosto utopijski značaj ovom desertu.
    Znate li koliko je meni to značilo? Ma, ništa. Ja sam se isčuđavala maminim
    pričama, jer ona i nije neki gurman, pa da doživljava hranu na tako čulan
    način. Ona, voli dobru i ukusnu hranu ali nije neki opsesivni entuzijasta i
    odatle i najveće čuđenje kakva je to “mašina” za kojom ONA
    “otkida”? I, tako, ja stasala (odavno, boga mi) a moja majka
    malo-malo pa: “Nale, kad ćeš, sine da spremaš Doboš tortu?” I tako
    godinama. Što sam oklevala, ni sama ne znam. Najviše su me brinule njene priče
    kako to ne može baš svako da priprema, te, postoje posebni alati za Dobošicu
    (?) i da je napraviti karamel vrlo za…bano. I tako, skupilo se u meni dosta
    onog čuvenog (navedenog) pitanja i kažem joj: “Majka, spremam ti
    tortu!” Jao, ljudi moji, žena je podetinjila, skakala od sreće, sve vreme
    se nije pomakla od kuhinjskih vrata (sad, ako se zapitate što nije ušla u
    kuhinju, odma’ da odgovorim, ja nisam miroljubiva kada mi se neko mota po
    kuhinji dok ja radim, zna žena šta je sigurna zona) i svaku posudu sa ostatkom
    pripremljenog materijala dodavala sam u njene ruke. Da sam znala da će se ovako
    obradovati i da će mi prirediti nezaboravan doživljaj – spremila bih ovu tortu
    još pre deset godina!!! Njen osmeh i razigranost  koju je imala u sebi tih dana ne može da kupi
    ništa drugo osim DOBOŠ torte. I tako, odaberem recept i prostudiram svaku reč,
    pa krenem na posao. Još nešto, recept je Elenin i ovog puta joj se puno
    zahvaljujem što je u gram dala tačne mere i detaljno opisala proces, koji mi je
    mnogo olakšao deo posla. Jedino što sebi zameram je ne baš reprezentativna prva
    kora tj. karamel, ali molim za malo Vaše podrške, drugi put biće baš po
    “JUSU” ili je bolje danas reći “ISO standardu”:)))
    Potrebno: Za kore: 8 jaja klase “S”, 8 supenih
    kašika kristal šećera, 8 supenih kašika brašna, kora pola limuna. Za fil: 4 jaja klase S, 150 g
    šećera u prahu, 5 kesica vanil-šećera, 200 g čokolade za kuvanje, 250 g putera.
    Za glazuru: 300 g kristal šećera.
    Priprema: Za fil: Na pari umutiti jaja sa šećerom i vanil-šećerom, dok se ne
    dobije gusta masa. Skinuti sa pare i dodati izlomljenu čokoladu. Mešajući
    rastopiti čokoladu u vrelom filu. Pripremljenu smesu prohladiti i dodati puter,
    pa nastaviti mešanje, da se puter rastopi u toplom filu. Za kore: Odvojiti žumanca od belanaca, pa penasto umutiti žumanca sa
    4 supene kašike šećera. U posebnoj posudi umutiti belanca, pa kada je masa
    gusta i stvorio se mekani sneg dodati 4 supene kašike šećera. Kada je smesa dobro
    umućena (da se ne čuje krckanje šećera id a su belanca dobro povezana tako da
    stvaraju čvrste špiceve kada se mikser izvuče iz posude) sastaviti ih sa
    umućenim žumancima, fino promešati pokretima odozdo na gore (da belanca ne bi
    spala), a zatim dodati limunovu koru i prosejano brašno, pa umešati spatulom ili kašikom, ne koristeći
    mikser. Peći u ugrejanoj rerni na 160 stepeni C, dok korica ne požuti, 5-6 minuta. Ova
    količina predviđena je za 8 korica. Za pečenje se mogu koristiti plehovi za
    doboš tortu ili na pek-papiru nacrtati dimenzije 30x15cm, pa masu naneti i
    peći. Ohlađene kore filovati pripremljenim i ohlađenim filom. Nafilovati 7
    kora, a osmu premazati šećernom glazurom. Za
    glazuru:
    Otopiti šećer i dok je još vruć preliti ga preko osme kore,
    koja je prethodno nožem zarezana na onoliko mesta koliko ste parčića
    predvideli. Vrućim
    nožem brzo razmazati preko cele kore, a drugim toplim nožem, umočenim u
    puter,
    zaseći na onoliko mesta koliko parčadi torte želite da imate. Ovako
    pripremljenu koru naneti na vrh torte, a zatim ivice torte fino
    premazati
    ostatkom čokoladnog fila i, po želji, ukrasiti odozgo. 

    Prevrnuti
    pleh (od rerne) namazati na tri-četiri mesta sa malo putera (da
    pek-papir ne bi leteo) pa na to postaviti papir za pečenje i razlivati
    kore. Ja sam celom širinom razlivala masu (malo po malo, kašikom) i onda
    spatulom ravnala koliko je bilo moguće. Ovog puta pravila sam šnit
    oblik. Inače, kore sam pekla na 160 stepeni C u prethodno ugrejanoj
    rerni. Minutažu ne znam tačno jer sam koristila “provereni” recept –
    pipkanje kora vrhom prsta, pa ako se kora ne lepi za prst i ako nije
    meka k’o oblak, kora je gotova. Ovo je zaista oproban metod, ja
    garantujem. Odokativno, kore se peku ne više od 6 minuta. I ovo je deo
    izrade. A, kada sam trabala da snimim izlivanje karamela i dekoraciju
    torte fotoaparat poče da pišti i naravno, nema baterija. Vrlo bitno,
    karamel preliv praviti od 150 g šećera za šnit tortu, a od navedenih 300
    g (u originalnom receptu)
    za četvrtastu, veliku tortu. Za rad poslednje kore (sa karamelom) blago
    utisnite nožem linije po kojima ćete seći tortu zatim nalijte (brzoooo)
    karamel i masnim nožem odmah iseći po tom šablonu (najbolje, parče po
    parče nalivajte i secite).

    20 thoughts on “DOBOŠ TORTA (mojoj mami)

    1. Doboš torta je omiljena torta mog muža, a ja je ne pravim. Moraću da pročačkam po bakinoj svesci da vidim ima li negde njenog recepta (ona je redovno pravila, tim pre je šansa da je radila iz glave).

    2. Doboš torta je zaštitna torta porodice moga muža. Vladina mama je pravi sa 21. koricom ako možeš da zamisliš koju izvuče od 8 jaja. Savršeno staklo od šećera, ma sve savršeno, kao pod konac, ali meni se nešto ne dojmi. Mnogo mi je slatka, i mnogo ima korica, pa nije tako mekana. Ja sam jednom pravila po drugom receptu sa 10 korica, i to mi se svidelo, ali to za mog muđa nije bilo to. Šta da radim, moraću da naučim tu njihovu čuvenu Dobošicu. Za prvi put ti je savršena. Meni nije hteo šećer da se karamelizuje pa sam ga 3 puta radila. Kažu da nisam ja u pitanju već kvalitet šećera koji kupujemo nema veze sa životom.

    3. Je cuvena Dobosica koja je i za mene preslatka i pravila sam je u pogresno vrijeme,u Januaru kada je kod nas pretoplo i trazi se nesto lagano ,kremasto..ovo je bomba od ukusa i slatkoce,ali je lijepa i svi je vole !!!
      Bravo za tebe !!:)

    4. Ni ja je nikad nisam radila, iako mi je već duže vrijeme u planu. Kad se konačno nakanim, definitivno dolazim k tebi po upute, savršeno izgleda! 🙂

    5. Bravo za hrabrost Nale! Jaaaaa je se bojim! :))) Od kad sam se napatila sa onim medovikom, bježim od slastica sa više od 3 korica. :)))))) Kad dođem u Bgd, i to sluuučajno u vrijeme kada budeš pravila dobošicu, sačuvaj parče. Pa makar morala da puknem! 😛 🙂

    6. Devojke, hvala vam punooo na lepim rečima, baš se radujem vašim pohvalama.
      Nale, nije uopšte toliki bauk, i ja sam se naslušala svega i svačega, a kad sam je pravila, jedino što me malo cima to je vreme provedeno u pečenju korica, ostalo nije ništa posebno. I, kad dođeš, javi se, pa ćemo da "udaramo" u Doboš, makar puko i doboš i mi:))))

    7. Nale, super si je napravila..Ja je redovno spremam, ali posto je puno slatka s karamel glazurom, ja je pravim sa cokoladnom..Za kore imam svoj recept i jednu tajnu kako da budu mekane i socne 🙂 Imam i 2 pleha, pa je pravljenje kora brza brzina 🙂
      Moji vole ovu tortu, nijedna slava ili rodjendan ne prodju bez nje 🙂

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *