Da mi je neko pričao, da ću pripremati sarmice od jagnjeće džigerice i pristati da jedem, rekla bih – NEMA ŠANSE, ali život me je i ovog puta demantovao. Naime, u prilikama kada konzumiram meso to su junetina i piletina, kao izbor za kuvano ili pečeno meso. Kada je “sa ražnja”, to je uvek jagnjetina. Moji dragi ukućani više ljube prasetinu tako da se i tu ne poklapamo.
Jednom prilikom, na putovanju kroz Divčibare, Povlen i Maljen, moj dragi i ja svratismo usput na jagnjetinu u proverenu kafanu. O, kad mi tamo, gazda tek što je završio sa pečenjem. I, mi, šta bi drugo, nego, rešimo da klopnemo vruću jagnjetinu. Joj, ljudi moji, kako je to bilo dobro. Uz svaki zalogaj govorila sam – mmm, al’ je dobro; ovakvu jagnjetinu još nisam probala. Međutim, vidim ja, tamo, u ponudi stoje i jagnjeće džigerice i ostale iznutrice, čije opisivanje preskačem, jer to ne mogu da gledam očima. Pošto znam koliko je jagnjeća džiga zdrava, rekoh da kupimo pa ćemo spremiti kući neki paprikaš ili nešto slično, jer znam da to moj muž obožava. I tako i beše. Kupismo mi lepo uređen paket jagnjeće iznutrice i krenusmo ka Beogradu…
I da preskočim dalje detaljisanje – sve se svodi na to da sam pripremila paprikaš sa jagnjećom džigericom ali ga ja okusila nisam. Ma, nema šanse. Šerpa je bila prazna dok sam trepnula. Hvala Bogu, neće se vući još koji dan po frižideru – pomislih u tom trenutku.
E, tu nije kraj priče – pošto mu se mnogo dopalo ovo što je jeo, rešio moj dragi da me “maltretira” izmišljajući raznorazna jela i načine na koje mogu opet da pripremim jagnjeće iznutrice. I, nakon dužeg kuliranja, bez obzira na njegovo mjaukanje i skakutanje oko mene, i zapomaganje kako on to mnogo voli i da je to jako zdravo, popustih. Spremio se on za jagnjeću sarmicu. Kupio je sve što je bilo potrebno i sve vreme pripreme nije skidao osmeh s’ lica.
Pošto sam bila zadovoljna učinjenim, reših da probam malo – e, tad nabacih osmeh i ja. Ljudi moji, to je bilo fenomenalno. Doduše nisam stavljala ništa drugo od “organa”, osim džigerice. Te, evo starog, proverenog recepta za jagnjeću sarmicu ali na moj način (samo džigerica).
1 jagnjeća džigerica
1 skrama/maramica
vrhom puna kašika masti
2 glavice crnog luka
2 čena belog luka
1 struk praziluka
5 dl vode + prema potrebi
1 veza peršunovog lista
so prema ukusu
biber prema ukusu
200 g pirinča
1 krompir
1 jaje + 2
Pripema: Jagnjeću džigericu i maramicu dobro oprati pod mlazom hladne vode. Džigericu iseckati na sitnije kockice, a maramicu ostaviti u hladnoj vodi, da odstoji dva-tri sata. Iseckati crni luk, beli luk, praziluk i peršun. U ugrejanu mast dodati crni luk, blago prodinstati, dodati malo soli, beli luk i praziluk, pa nastaviti dinstanje dok sve lepo ne omekša. Kada je luk propržen, dodati džigericu, promešati, naliti vodom, poklopiti i ostaviti da se krčka dok voda ne uvri. U tako uprženu smesu dodati, prethodno potopljen pirinač, promešati i dodati još malo vode, prema potrebi, da ogrezne. Sve vreme regulisati T, po potrebi. Dodati so, biber, i krompir, pa još malo ukrčkati. Kada je gotovo, dodati usitnjen peršun i umućeno jaje, pa dobro promešati smesu. Zemljanu posudu blago nauljiti ili namastiti i u nju polako položiti od vode oceđenu maramicu. Krajevi moraju ostati napolju, da bi se kasnije fil prekrio. Voditi računa da se maramica ne pocepa, a ako se to dogodi preklopiti taj deo. U sud, preko položene maramice, nasuti fil, ravnomerno ga rasporediti pa prekriti ostatkom maramice, koja se nalazi sa spoljne strane posude. Peći na 200 stepeni C, oko 30 do 40 minuta. Pred kraj, umutiti dva jaja i time preliti sarmicu. Vratiti u pećnicu da se zapeče jaje.
*Ovo se može pripremati i tako što se maramica iseče na manje kvadratiće, pa se svaki puni i mota kao sarmica (kao na fotografiji sa krompirima). Ali, meni je ovako bilo mnogo lakše. Na vama je da odlučite koji način vam je bliži, ukoliko se odlučite na pripremu ovog jela.
