Lično, bez mesa mogu. I, nije mnogo zastupljeno u mojoj ishrani. Smatram da ne treba preterivati ni u konzumiranju a ni u nekonzumiranju (izbacivanju) istog. Zato, samo umereno i jedite sve ono što vaš organizam traži i voli. Osluškujte sebe i približite se sebi. A, ovog puta sam i ja oslušnula sebe i priuštila sebi divne jufkice od graham brašna, koje i vama preporučujem.
400 g graham brašna
(Žitko, Stari mlinar)
150 g kukuruznog brašna
1 kašičica soli
0,6 dl ulja
2-2.5 dl vode
20 g svežeg kvasca
½ kašičice šećera
slanina, beli luk, paradajz
Priprema: U mlaku vodu potopiti kvasac sa šećerom i lepo ga razmutiti. Sačekati da uskisne. U dublju vanglicu usuti brašna, posoliti, promešati i dodati ulje. Sve dobro promešati (da ne bude grudvica) viljuškom, kako bi brašno upilo ulje. Zatim, dodati pripremljeni kvasac i umesiti (mekano) testo. Prekriti pamučnom krpom i ostaviti da nadođe (duplira obim). Radnu površinu blago pobrašnjaviti i premesiti testo. Formirati oblik valjka i iseći na parčad jednake veličine. Svako parče oblikovati u lopticu i ređati u pleh obložen pek-papirom. Tako pripremljene jufkice izbockati viljuškom i peći u hladnoj rerni, na 200 stepeni C, oko 20-ak minuta. Nakon iznošenja iz rerne jufkice prekriti čistom, pamučnom, krpom i blago poprskati vodom (kako bi bile što mekše). Nakon 5-10 minuta služiti npr. uz slaninicu i beli luk…
September 6, 2011 at 5:09 pmSlanina je vrlo zdrava i slažem se da trebamo jesti ono što se jede oduvijek na ovim prostorima. Svaka isključivost je loša. Kao i ti, mogu bez mesa, ali ga jedem s vremena na vrijeme (osim onog s perjem). Sigurno, treba se više kretati i tu leži najveći problem. A inače, konačno sam, u ovim godinama, shvatila da mi je stalo samo do mišljenja onih do kojih je meni stalo. Ostali, kako im je volja.
September 6, 2011 at 5:11 pmDraga Nale uživam čitajući tvoje postove,a i u ovome svemu što prezentiraš vrhunski…krasne jufkice a o paprikama i kompotu da i ne govorim..savršeno…veliki pozdrav:)
September 6, 2011 at 9:49 pmDakle u ovo elektronsko vreme covek zaista treba da ima gvozden oklop da istrpi kakve stvari i stvaove pojedinci iznose..ponekad.
Zaboravljaju da ono sto napises ostavlja tvoj trag…i ne brise se..Reci su kao ptice kad izlete..nema povratka.
A tvoje jufkice su odlicne;)
September 7, 2011 at 2:51 amSlazem se – jedimo sve sto se jede, ne pretjerujmo ni u cemu…Jos kad bi bili sigurni da je ono sto jedemo prirodno odgojeno 🙁
Josh te molim da mi pokusas objasniti sta vi to zovete 'Graham' brasnom.
September 7, 2011 at 6:23 amUmerenost tu si apsolutno u pravu. Ja svoju težinu (imam ja još da smršam) održavam tako. Vodim račuma šta jedem , ali organizam traži i povremeno se častim. Ovo što se dešava u industriji prehrane je bolje i da ne znamo. U Americi su još 90. počeli sa prodavnicama organske hrane. Ista prodavnica, hipermarket kao i regularan ali sve organsko. Tad sam prvi put videla organske sapune i šampone, ali je sve 2-3x skuplje, pa ko voli nek izvoli. Sećam se da je mami pedijatar rekao da ne kupuje bratu jaja 12 za 1 dolar, već 1 jaje za 1.2. Već su tad imali preporuke. Ove breskve su famozne i mislila sam se da ih napravim, ali nemam gde sa njima. U šupi je pretoplo a u stanu nemam mesta. Dogodine moram smisliti.
September 7, 2011 at 7:32 amJasnić, graham je vrsta pšeničnog brašna za tamna testa. Link sam postavila u postu. Nadam se da sam bila od pomoći.
Vidim, drage moje, da smo sličnog mišljenja. Hvala Vam što mi pružate podršku i što ste uvek tu da propratite šta ja to brčkam:)Puno vas pozdravljam.
September 7, 2011 at 8:21 amPeciva su odlicna!
A i ja se slazem sa tvojim stavovima… Mislim da su ljudi uglavnom skloni pomodarstvu, pa kad im neko kaze da je nesto zdravo – odjednom svi navale bez mnogo razmisljanja. I obrnuto – kad neko kaze da nesto ne valja, niko to vise ne jede…
Izgleda da je najteze misliti iskljucivo svojom glavom… 🙂
September 7, 2011 at 1:40 pmbe yourself no matter what they say….
i kod nas trenutno aktuelno kompotiranje,,,bravo za aktuelnost,pusa
September 7, 2011 at 4:10 pmNale moja, odlicne su ti jufkice, meni su one tako slatke i same za grickanje, poput nekih finih kolacica…;)) Kompot pravim po slicnom receptu i znam da je provereno dobar, ali imam jedno pitanjce za paprike u tegli posto njih jos nisam ovako stavljala, da li tu treba dodati i neku vodu ili se samo stavljaju paprike i posle dobro pritisnu, eto to me malkice zbunjuje…hvalaaa ti unapred!;)))kiss
September 7, 2011 at 4:21 pmHvala ti za paprike.Nisam znala kako se pecene ostavljaju u tegle.Sigurno su bolje nego iz zamrzivaca.A breskve mi mirisu preko ekrana:)))A graham peciva OBOZAVAM!!!Moze sve:))
September 7, 2011 at 7:29 pmEvo, drage moje, u vezi paprika: nema dolivanja vode. Napunite teglice do grlića tegle, pritisnete sa pritiskačima koje koristite, zatvorite i pravac banja:) tj. moraju se pasterizovati.
U toku pasterizacije one puste svog soka i kao što možete videti na sličici imaju neku vrstu vodice u tegli. I, to je to – nadam se da sam sve pojasnila.
Lana, oduševio me je ovaj način čuvanja paprike. Ovo mi totalno odgovara, nadam se da ćeš biti zadovoljna.
POZDRAV svima i jel' planira ko na Adu, 17. septembra? 'Ajmo da se okupimo i upoznamo ljudski:)))
September 7, 2011 at 8:08 pmOdličan post ! Razmišljam tako i ja kao i ti, i o odgovornosti i izrečenome. A zatim i o hrani, i zaključim da je ključna riječ – umjerenost. E sada , da li bih ostala umjerena pored ovih paprika nisam sigurna. Sve mi je dobro ali one mi izgledaju fenomenalno !
September 8, 2011 at 3:55 amHvala Nale!!!
September 8, 2011 at 8:13 ammišljenja sam da iz prehrane ne treba ništa izbacivati, samo treba biti umjeren, to je greška današnjih generacija, ne znaju umjereno jesti nego koliko ide (ja pokušavam biti umjerena :p ), a o kretanju da ne govorim, od kad sam počela biciklirati manje jedem jer manje o tome razmišljam
paprike volim, ali napravim tek nekoliko flašica jer ih drugi ukućani baš ne konzumiraju
September 8, 2011 at 8:34 amKoje predivne pogačice!! U nas u Dalmaciji ljudi jesu uzgajali svinje, no nismo baš nešto privrženi masti, više pršutu koji smo sušili na buri. A budući da su zime kod nas blage, sve je stvar izbora od familije do familije kako će se hraniti. Kod nas se prije dosta jelo meso, brat bez njega ne može, a ja ga vrlo rijetko jedem. Volim domaće meso, a ne ono kupovno šta mi se u tavi zapjeni dok za kuham ili pržim… Zbog te pjene, raznih hormona i aditiva koje daju tim životinjama, odlučila sam ga izbaciti iz prehrane pa se hranim samo domaćim kada imam mogućnosti za to 🙂
September 8, 2011 at 5:22 pmpredivno…
September 9, 2011 at 11:46 amUvijek razmišljam da treba biti samo umjeren a organizmu je sve potrebno ,uživala čitajući post.
September 10, 2011 at 1:41 pmUmjerenost je najbitnija, zašto išta izbacivati?
September 10, 2011 at 3:16 pmOvo pecivo me oduševilo, napravila sam ih, a ova teglica sa paprikama m…
September 10, 2011 at 4:47 pmDraga Dunja, hvala na poverenju koje ste mi ukazali, a pre svega mi je drago da su Vam se jufkice dopale:) Puno pozdrava…
September 13, 2011 at 7:59 pmkrasni recepti 🙂 Slažem se s tobom. Ja uvijek kažem kako je sto posto zdraviji npr domaći špek od domaće uzgojene svinjice, nego kupovno rafinirano biljno ulje! 🙂