Dok sam odrastala, zapečeni rezanci sa sirom bili su redovan doručak vikendom. Taj običaj nisam usvojila i ne primenjujem ga ali s’ vremena na vreme rado pripremim rezance iz rerne.
Svaki put tražim ukus koji sam vrlo dobro zapamtila onomad ali kao da je sve dalji i često neuhvatljiv. Tako je to sa mnogim ukusima čija je vrednost protkana uspomenama. Ipak, postoji i nekoliko realnih činilaca zbog kojih ukus nikada više neće biti ni približan onom, upamćenom – od babe više ne dobijam sir jer odavno je nema a nijedan sir nije tako ukusan i punomasan (sa rupicama i diskretnim mirisom paprike koju sam primetno više volela od sira), rezanci su daleko lošiji, mleko razvodnjeno ali sa većim izborom “% masnoće”, jaja izbeljena itd. Prihvatajući te činjenice, lakše prihvatam i (izgubljen) ukus rezanaca iz rerne danas.
Način pripreme: Rezance skuvati prema uputstvu sa pakovanja i ocediti. Uključiti rernu (200º C) da se zagreje. Odvojiti žumanca od belanaca, pa belanca umutiti da se dobije mekši šaum. U dubljoj posudi izmrviti sir (što sitnije), dodati žumanca, mleko, začiniti prema ukusu (možda je sir dovoljno slan, pa neće biti potrebe) i sve dobro sjediniti. Zatim, dodati dobro oceđene rezance i umućena belanca, pa promešati masu. Pripremljene rezance preručiti u puterom/uljem premazane modle za mafine (pleh, tepsiju, đuvečaru, vatrostalnu posudu) i peći u ugrejanoj rerni na 200º C, oko 30-40 minuta tj. dok fino ne porumene i krenu da se odvajaju od ivica posude. Lično, volim dobro zapečene rezance tako da ih pečem 40-ak minuta. Najlepši su vrući tj. topli ali često mi posluže i hladni, kao užina.
Napomena: U kalup za mafine stavljati po dve kašike smese i voditi računa o tome da se ne prepune korpice (kako masnoća ne bi isplivala van tj. prelivala se). Ova količina sastojaka dovoljna je za 24 veća mafina.
