#KAO NEKAD: ZAPEČENA BORANIJA

Posted on by Nale

Ništa slađe od ukusne, napola zgusnute i oprljene boranije… Jedno od onih jela koje me svojim aromama i danas vrati u detinjstvo i neka davna vremena jeste boranija iz rerne tj. zapečena boranija.

Boraniju nisam volela jesti nigde osim kod kuće. U vrtiću je imala užasan ukus tj. imala je sve što nije ukus. U gostima je bila previše retka, bljutava, nekada previše masna i prepuna korenastog povrća. A, kod kuće ukusna, slasna, sa dovoljno mesa da bude teksturom bogata i prijatna, ali i s onoliko povrća taman toliko da se osete svi ukusi leta.
Zapečena boranija
Oduvek sam volela povrće ali boranija je pripadala grupi odabranih. Kada bismo odlazili u selo, babina boranija imala je poseban ukus. Pamtim lagano dinstan crni luk, sa sezonskim povrćem iz baštice, svežim mesom ali i obaveznim dodatkom suvog mesa, bez dodatnih zaprški, aroma i peripetija. A, na sve to, kao šlag na torti, zapeče se u rerni. Priznajem, to je moja slabost. Tako pripremljenu boraniju mogla sam jesti i dva-tri dana za redom, čak i bez podgrevanja. Sezonska salata ali i komad domaćeg sira bili su uobičajen dodatak uz boraniju. Zaista, tu nema šta da ne valja. Tako jednostavno, a toliko ukusno da i danas počnem da se oblizujem kada se setim tog jela. Zato, evo recepta za boraniju kao nekad.

 

Potrebne namirnice (za 5-6 osoba): 2 ravne supene kašike masti, 2 lista lovora, 3-4 glavice crnog luka, 6-7 čenova belog luka ili polovina glavice mladog belog luka, veza zeleni (šargarepa i paškanat), 800 g svinjskog buta, 200 g suvog/dimnjenog mesa (rebra, butkica, šunka),  2 kg boranije (puterica), 3 zrela paradajza, 1 supena kašika soli, malo brašna za valjanje mesa, oko 2,5 l tople vode.

Način pripreme: Boraniju oprati, očistiti sa oba kraja i prepoloviti po širini. U dublju i širu šerpu (zemljana tava, đuvečara) dodati mast i blago razgrejati. U to dodati lovorov list i sitno seckani crni luk, blago posoliti i prodinstati (oko 20-ak minuta). Smanjiti temperaturu i dodati isečenu šargarepu i paškanat. Kada je povrće na pola dinstano (posle 10-ak minuta), dodati sitno seckan beli luk i meso isečeno na krupnije kockice (prethodno uvaljano u brašno), pa kratko propržiti sa svih strana. U to dodati, boraniju, komade suvog mesa i paradajz isečen na krupnije komade. Kratko prodinstati, uz povremeno mešanje. Nakon 3-5 minuta, dodati oko 1 l tople vode, poklopiti i ostaviti na umerenoj vatri da se kuva, uz povremeno mešanje i dolivanje vode. Nakon 2-2,5 sata krčkanja tj. kada je meso skuvano a tečnost isparila više od polovine, boraniju začiniti prema ukusu (voditi računa o slanoći suvog mesa) i prebaciti da se zapeče u prethodno ugrejanu rernu. Boraniju peći 20-ak minuta tj. dok se po vrhu ne uhvati pokorica i jelo dobije tamniju boju. Služiti toplo uz npr. domaći hleb, palentu, pire krompir i salatu po izboru. 

Napomena: Najzastupljenije vrste boranija, kao mala pomoć. Za sve koji vole da mockaju (umaču hleb), jelo je sočno bez obzira što je zapečeno u rerni.

17 thoughts on “#KAO NEKAD: ZAPEČENA BORANIJA”

    1. Da, najčešće nju svi volimo. Mada, llično volim i onu šareno-ljubičanstvenu 😉 Ako probaš, javi da li ti se sviđa. Veliki pozdrav <3

    1. Hvala, Gago <3 A, ja je nikad nisam jela kao salatu. Moraću da se potrudim 😉

    1. Snježo, ja volim boraniju i bez mesa, mislim da joj ništa ne fali ali samo da je gusta, nikako čorbasta. Ne znam zašto, obično volim "na kašiku" ali boranija mi je mnogo ukusnija "na gusto" 🙂 Javi utiske. Nadam se da će ti se dopasti. <3

    1. Hvala, Dobrila. Meni je omiljena i zato je rado proporučim svima 🙂 Pa, ko želi neka proba.

    1. Izgleda ukusno ali je i stvarno ukusno ;)))
      Verujem da ćeš nekad probati, pa javi utiske <3

  7. Demi, upravu ste. U receptu se spominje "puterica" tj. vrsta boranije koju koristim u ovom jelu. Imamo mi zelenu (tzv. zelena olovka), šarenu (ljubičasto žutu), belu tj. žutu… boraniju ali ovu najradije koristimo jer ukus najčešće odgovara svima. Ova, žuta boranija (mi je zovemo još i žuta olovka) je drugačijeg ukusa od zelene. Žuta Frikomova boranija nije ova koju koristim u receptu ali ako nemate potrebnu vrstu možete koristiti ovo pakovanje. Bolje žutu boraniju nego zelenu (za ovaj recept). Mada, ukus neće biti kao sa putericom.
    Kod nas je puterica poznata i kao Jerusalimska boranija, možda je možete pronaći pod sličnim imenom i u Grčkoj.
    Uneću link u tekst recepta o kojoj boraniji je reč, pa pogledajte, možda Vam može pomoći.
    Pozdrav 🙂

  8. Nema na čemu:) Puterica je blagog, skoro neutralnog ukusa ali ima malo nekog slatkastog šmeka. Kako bih objasnila? Nije prazna, ima karakter, nije kao neka trava, nemoj to da pomisliš 🙂 Znaš kakvog je tikvica ukusa? E, nešto tako, na tu foru samo još konkretnije. Zelena olovka je (ako mene pitaš) užasnog ukusa, ja je uopšte ne mogu jesti. A, puterica se zove tako baš jer je mekana, slatkasta kao puter a uz to i slične je boje.
    Žuta boranija je posebna vrsta, nije to puterica. To je tzv. žuta olovka. Ima isti oblik kao zelena boranija samo drugu boju. Pogledaj gore u napomeni uz recept. Da, dobro si rekla. Kanarinka je ženka žute ptice pevačice, poznate kao kanarinac. 🙂 Ako nađem još jasnije pojašnjenje staviću uz komentar.

  9. Pronašla sam putericu kao Golden Gate (pole) bean i Italian Marvel of Venice. Puterica nije izrazito žute boje već bledo žute ka beličastoj. Nadam se da će ova objašnjenja poslužiti 🙂

  10. Da, puterica jeste bolje od olovke 🙂 I ja ne podnosim zelenu. Ne volim taj ukus i miris, nikako. Uglavnom jedem putericu i onu šarenu (prskano ljubičastu). Interesantna ti je ova pihiarika, nikad ih nisam videla kod nas. Ako negde nađeš putericu probaj obavezno 😉 Pozdrav

  11. Najverovatnije jer je puna, mesnata i njena tekstura je sa više vlakana. Zato, je možda mesnatija na ukusu, da tako kažem. 🙂 U Srbiji se uglavnom koristi puterica za kuvanje jer je mekana, bere se mlada, nema onih vlakana tj. končića koji mogu da se nađu u boraniji. Znaš, ne ljušti se, što bi rekli. Ovo je jedan od tradicionalnih recepata, tipičan za jugoistočnu Srbiju (Niš, Aleksinac, Leskovac a možda i dalje ali nemam tačne izvore). Uz ovaj način, po selima su ranije žene boraniju posipale kukuruznim brašnom i pekle u rerni. Skuvaju je da ne bude čorbasta već kao đuveč, stave u tepsiju ili već neku sličnu posudu, bogato pospu projinim brašnom i zapeku. To je jako fino, hrskavo odozgo a sočno ispod korice:) Uz to, rado je kuvamo, onako čorbasto, uz dodatak mesa, najčešće junetine i sa blagom zaprškom od brašna i aleve paprike. Onda, još jedan rasprostranjen način pripreme jeste kuvana slično kao u ovom receptu i kada veći deo tečnosti ispari preruči se u vatrostalnu posudu ili zemljanu, prelije umućenim jajima i pavlakom i zapeče se. Nešto kao gratinirana boranija.
    Retko kad koristimo zelenu boraniju za kuvanje. Ima recepata, naravno ali nije nam omiljena i koliko znam najviše se koristi blanširana, za salatu, sa belim lukom i sirćetom. Ponekad je ubacimo u đuveč, kao dodatak, onako, više kao mešavinu povrća u kojoj ima i zelene olovke. Ne znam da li si probala omlet sa njom. Ja jesam, i ok je. Propržim slaninicu i izvadim iz tiganja, pa ubacim sitno sečenu zelenu boraniju i vrlo malo crnog luka, kratko propržim na laganoj temperaturi, vratim slaninu i prelijem umućenim jajima. Pa, kada se zapeče, prebacim na tanjir a onda vratim sa druge strane u tiganj. To je jači obrok:)
    Nikako nisi dosadila. Drago mi je da se interesuješ.
    Pozdrav 🙂

Comments are closed.