Ne znam kako je kod vas, ljudići moji dragi, ali kod mene je situacija takva da od početka godine do danas nikako da prestanem da preispitujem sebe, dešavanja, saradnje, socijalne odnose, životne situacije… ??? Ništa nije onako kako je dužeee vreme izgledalo da jeste! Sve što je trajalo odjednom ne može nikako da opstane! Ljudi…
Gledajući prethodne objave reklo bi se da ne odmičem od peciva. Nije to baš tako… Volim ja da klopam testa ali ne smem tako često kao što objavljujem recepte za ista. Nakupi se fotki pa onda kad zaređam s receptima na blogu i kad mi je po volji da radim nove objave to ponekad izgleda…
Posebne simpatije gajim prema tzv. starim receptima i svedenim jelima. Kako godine odmiču sve manje me zanimaju novotarije i druge, da izvinite na izrazu, pizdarije tog tipa. “Besnilo” koje je zavladalo usled obilja tj. dostupnosti namirnica učiniće nas “bolesnima” i poremetiti lestvicu vrednosti kad-tad. Da se razumemo, nisam fanatični tradicionalista ali nisam ni neko ko…
Nisam od onih što se okreću za sobom, iznova proživljavaju, sagledavaju i podvlače crtu. Sve što me je obeležilo na lep ili manje lep način ja nosim sa sobom. Iz dana u dan. Sve to čini mene ovakvom kakva jesam danas, u ovom času! Zamišljena ili vesela, sama ili u društvu, zadovoljna ili neutešna… Samim…
Eeeh… Ne znam kojim čudom se najzad nakanih da napišem par reči i objavim nov recept, al’ hvala bogu da jesam. Kako su zaređali lepi dani tako mi se ne da da uđem u kuću. Kada nemam čime više da se bakćem van zidova, a ja izmišljam kojekakve poslove samo da bih što više vremena…