Uspomene Archives - Page 2 of 6

2021. – dobro nam došla i u boljem nas našla!

Sa vama sam tokom prethodne godine podelila puno toga, ljudići moji. Pre svega, bilo je tu recepata i priča. Moj utisak o 2020. godini ispisan je, upravo, kroz te priče i naravoučenija koje mi je Život bacio u ruke. Hvala mu na tome. Mnogo mu hvala na tome. Ne želim da se ponavljam i prepričavam već rečeno i učinjeno. Da je moglo bolje, bilo bi bolje. A, kada može bolje, bude i biće bolje. Neću “kriviti” prethodnu godinu što je bila čupava, baš kao što to nisam radila ni sa prohujalim godinama sličnog žanra. Ono što želim jeste da idem(o) […]

42 sec read

Bingo, devojko!

Uhvatila sam sebe da sve češće radim baš one stvari koje u meni izazivaju strah. Blagi ili veći strah, opravdan ili ne ali uglavnom je to ona bojazan od koje bih rado okrenula glavu. Kad ustanovim da je nešto zapelo a ja odmah krećem u preispitivanje ne bih li shvatila šta je to tačno i gde zapelo. Tako sam se pre nekoliko dana slatko nasmejala sebi kada sam shvatila da mi jedan prijatan glas (pazi, glaaaas?!!!) stvara skoro nepodnošljivo prijatnu nelagodu (totalni oksimoron) i da sam zbog toga od jedne osobe bežala glavom bez obzira. Shvatila sam da se plašim, […]

1 min read

Ulaz, izlaz i prolaz

Razmišljam. Vrata, kapija, ulaz, izlaz, prolaz… Vrata kao portal. Pokretna vrata. Škripava i teška vrata. Koliko ih je širom otvorenih, pred nosom zalupljenih, onih zaključanih? Tu su i vrata koja nam drugi otvaraju. Zatim, posebna vrata čija brava ima jedinstven mehanizam. Nađu se i koja spala vrata pa im bojažljivo pristupamo, kao da im se dodvoravamo ne bi li nam dozvolila da im lakše priđemo i brže kroz njih prođemo. Uglavnom, mnogo je vrata na koja kroz život naiđemo ili pokucamo. Nisu sva vrata otvorena. Neka se čak nikada ne daju otvoriti. Druga nam se, poput pokretnih, još izdaleka otvore, […]

34 sec read

Njeni recepti

Raslojavanje je dugotrajan proces. Daj sebi vremena. Budi strpljiva i blaga prema sebi a još strpljivija i blaža sa onima oko tebe. Ne mogu i neće svi razumeti tvoj put baš kao što ni ti nećeš uvek moći da razumeš njihove staze. Ne moraš i ne trebaš sve razumeti. Prepusti to vremenu. Iako važi za najvećeg iluzionistu, vreme spaja prošlost i budućnost u tački koja se jedino računa. Kažu, to je sadašnjost. Uglavnom, uvek prepoznaj trenutak – impuls, prostor za odluku, akciju ili povlačenje koji u najvećoj meri oblikuje tvoju sutrašnjicu. Budi ljubazna i blagonaklona prema sebi. Odučiti se od […]

1 min read

Šta ili ko je moj Učitelj?

Učitelj su okolnost, dešavanje, situacija, događaj, priča koji se odvijaju zahvaljujući našim i postupcima onih oko nas. Sklona sam reći da je Učitelj sam Život. On nam pruža najveću riznicu znanja. I to postepeno. U ciklusima, uglavnom. Lekciju za lekcijom, uz koji predah. Ukoliko dovoljno dobro zapažamo neće nam biti neophodne isključivo lične lekcije da bi učili. One su svakako potrebne ali ne mora se svako znanje steći iz lično pređenog životnog gradiva. Što bi rekli, iz ličnog iskustva. Svako od nas, ponaosob, Učitelj je sebi samom. Učitelj nikako nisu oni koji su do nas pliće ili dublje doprli, bodrili […]

1 min read

Raspisalo mi se pero

Za danas jedan predeo (ne)oslikan čajem. Osama. Vetar je oduvao zabludu i raskomoćenu, zavodljivu, laž raspršio sa lakoćom. Čujem mir. Tek poneka ptica zaglušujuće vrisne. Tu nema puta. Moj kompas i dalje pokazuje pravo. Boginjama, ratnicama ne treba put da bi čvrsto i sigurno koračale. Staze utrte njihovim stopama postaju sigurni drumovi onima iza njih. Mir je. Nastavljam. 💜🙏💜

17 sec read

BITI (NE)OZBILJAN?

Oni koji su sa mnom podelili barem tri dana života (a bili su voljni da posmatraju i uče) znaju da sa životinjama i decom imam posebnu komunikacijsku liniju. Sa decom, naročito. I nemam problem da to pokažem. Mazimo se, ljubimo, grlimo se. Volimo se, skroz. Baš ta povezanost i lakoća sporazumevanja za mnoge je bila tema o kojoj su se obavezno donosili zaključci.“To je zato što si dobar čovek.”“Neće životinje kod svakog, znaju one ko je dobar…”“Imaš neki dar.”“Vidi kako hoće kod tebe!” (ovo naročito kad su mali-veliki ljudići u pitanju). Ne volim da donosim konačne zaključke o bilo čemu, […]

2 min read

GDE JE TVOJA SREĆA?

Sopstveni osećaj sebe kada pomislim na tebe hrani me i vodi. Ti, kao moja, sada ne tako gorka uspomena postaješ osećaj ispunjenosti i spokoja. Nekada si u meni izazivala haos, pakleni haos. Svaki put kada bih kidisala na tebe spoznavala sam koliko u meni vrište sva odstupanja koja sam prethodno sazidala pod kosom libelom. Nisam ni slutila da ih je toliko. Momenat kada sam se otrgla od “života” bio je onaj trenutak kada sam udahnula želju za životom. Od tada do danas napravila sam pun krug. Biti srećan… Da li si srećan? Put do sreće ili šta ti treba da […]

2 min read

JESEN KOJA JE OTKRILA DUBINU MOG UZDAHA

Primakla se jesen. Evo je. Već odavno jutrima osećam taj, samo njen, miris kojim me dodiruje ali i otkriva dubinu mog uzdaha. Nekada se nismo baš volele. Kao dete bih se gušila na samu pomisao dolaska jeseni. Tada nisam imala dovoljno dubok uzdah. Strah i neizvesnost su se uvek obavijali oko mene, potvrđujući se tako što bi čvrsto zajahali moja pleća. Fizički sam ih osećala. Nisam im mogla umaći godinama. Sve dok Život nije odigrao svoje i spasio me te strahote. Bila sam dete. Sve što bi se dogodilo ja sam upijala ne znajući da se toga oslobodim. Čak ni […]

1 min read

SAMO ONA ZNA

Bilo je to otprilike ovo neko vreme 2018. Kao, nije mi ništa. Spremna za let. Novi početak, život. Biće sve to ok. ‘Oće, ..rac! Tada nikako nije moglo biti ok. Dve godine nakon toga apsolutno je ok. Gledam ovu Ženu, danas. Volim je više nego ikada pre. Cenim sve što je učinila i hvala joj na lekcijama kojima me je naučila jer zbog njene snage, duše, lojalnosti, svih izbora koje je načinila JA sam danas baš ovakva. Sebi najbolja. Samo ona zna celu njenu istinu.Samo ona zna sve borbe koje je vodila.Samo ona zna koliko puta joj je srce zadrhtalo.Samo […]

1 min read