Divila mu se pre nego što ga je lično upoznala. Prijatna čežnja za njim podsvesno je bojila njene godine pre prvog susreta.– Energija koja miluje centar duše. – tako je opisala njihov prvi susret. Sve je stalo. Sve je postalo nebitno.– A, on? – upitala sam je.– Ne znam. Mislim da je odmah znao ko sam. Bilo je čudno kako […]
Kada snove sanjaš i kroz njih plovišTi zapravo neki život krojiš.Zato gledaj da ti snovi budu ona slikaKoju često budan sanjaš. Ako iza sna lak kao pero osvanešZnaj da si tačnim krojem taj život stvarao dok si na javi mukama se nadao.Ali ako u snovima često drhtiš ili stradašPomisli da li kroz nečije plačne oči u svoj život gledaš;Da li […]
Nisu palačinke zbog palačinki… Već su ove palačinke zbog učenja, spoznaja, životnih vrednosti spakovanih u jednu jedinu, meni posebno dragu, reč – sećanja. Uz palačinke sam naučila da delim. Pola ide meni, a pola drugarici ili drugu. Uz palačinke sam se naučila prvom strpljenju. Mnogo mi je mučno bilo čekanje u redu za školsku užinu, dok učiteljica manje-više uspešno postrojava […]
Jednog dana shvatih. Eto tek tako, bez napora shvatih. Jednostavno, dođe to nešto i shvatih da sve što želim jeste ono što mi je potrebno i pomirih se sa svojim izborom. U miru i sa skoro ispovedničkim olakšanjem priznah sebi da je sve u redu i da to jeste ono što mene čini baš takvom, autentičnom. A, to je izuzetno […]
Ljudići moji mili, vama koji se pitate jesam li ok, šta se dešava, otkud objave ovog tipa itd. želim da kažem da sve o čemu pišem nije moje trenutno stanje; to je nešto što je činilo moje, manje-više dve godine dugo, putovanje a sada se na to osvrćem s ciljem da prenesem iskustvo i lekcije onima koje put navede na […]
– Kiša je.– Lepo je.– Kako kiša može biti lepa? Ti nikad nisi volela kišu. Šta pričaš?– Ja? Ja volim kišu. Ona nije volela kišu. Ne poznaješ me, zamišljeni moj druže.– Daj, ne filozofiraj!– Ne filozofiram. Šta ti uopšte znaš o meni? Posle onog što je bilo, kada sam mislila da znam šta je Život i kako se živi, pala […]
Ljudići moji, danas ću opet nešto da pametujem… Ko ima vremena i volje, nek’ pročita. Ko ima pametnija posla, ok. Opravdano. 😉 Inače, ova pisanija nisu zbog utabavanja otiska kažiprsta lupkajući njime po ekranu već zbog traga – mog traga da možda nekom pomognem ili ga uverim da nije jedini koji se s nečim bori. Izborićeš se. Dopusti sebi da […]
Ljudići moji, dozvol’te da primetim… 🙏 Mnogi su (silom prilika) aktuelno samovanje doživeli kao neprijatnost. Izluđujuću neprijatnost, rekla bih. Jedni se okrenuli igricama, drugi filmovima, treći zdravoj i nezdravoj hrani, četvrti kao traže i nalaze nazovi pravi razlog za to i to, ovo i ono, peti lete i vijaju po ovim internetskim bespućima kao muve bez glave… Tu sam i […]
„Šta kuvaš za sutra?“ – upita me Jelena dok smo čekale autobus. „Ništa posebno, gulaš sa pečurkama.“ – odgovaram nevoljno, razmišljajući koliko ne podnosim to pitanje. „Jao! Tî znaš da kuvaš taj gulaš?“ – zapita me, dok je u dubokoj neverici i raskolačenih očiju gledala ka meni. „Što?“ – upitam ja. „Ma, nema šanse da ti to znaš da kuvaš. […]
Mnoge dane svog detinjstva provodila sam pod krošnjama ili u krošnjama bogato olistalih stabala belog duda, šljiva, krušaka, jabuka, trešanja… Našla se tu i jedna predivna kajsija, koju do danas nisam uspela da zaboravim. Mislim da nikad i neću jer ne želim da zaboravim raskoš koju je nesebično delila sa nama. Vreli letnji dani bivali su izuzetno prijatni jer je […]