Naizgled obična jela, bez puno posla oko pripreme, nekada nepravedno padnu u zaborav ili se tek tu i tamo provuku kroz naše dobro ustaljene navike ishrane. Nekada su jela poput ovog koje želim predstaviti bila poželjna i često pripremana u skoro svim domovima.
Flekice sa kupusom i krompirom često se nađu na mom jelovniku. Šta se dogodilo pa smo ove namirnice i način na koji ih obrađujemo počeli da smatramo za suviše obične, proste? Ja, kao što je nekima poznato, obožavam prostotu. Ne, vulgarnost (često poistovećujemo ova dva termina) već prost, jednostavan i suštinski način života i njegovih oblasti. Prosta reč, na primer, najtačnije definiše stanje duha i tela, a neretko biva najmoćniji iscelitelj.
Prosta hrana (neprerađena, sirova, u osnovnom obliku same namirnice) zadovoljava naše telo mnogo više nego naša čula, ali spremni smo da se odreknemo zdravlja radi čulnosti. Neosuđujem nikoga, svako ima pravo na svoj izbor i odluku ali pre nego što donesemo odluku trebali bi da potražimo što više izbora (da se edukujemo, uskladimo sa prirodom, poslušamo unutrašnji glas, probamo pre nego se definitivno odlučimo).
Drugi razlog zašto flekice često pripremam jeste i želja za očuvanjem starih recepata, ma kako se oni danas činili prostim i, usudiću se da citiram neke, praznim. Moje mišljenje jeste da ovo jelo, kao i mnogo sličnih jela, neopravdano uskraćujemo sebi i nametnuvši jedni drugima nove tekovine zaboravljamo na lepotu jednostavnosti, kojoj se uvek sa sigurnošću možemo okrenuti i nahraniti, a da pritom ne zavisimo od drugih propratnih (kulinarskih) faktora.
Tako pripremljeno testo odmah rastanjiti oklagijom na debljinu od oko 1-2 mm (što je testo tanje, to su flekice ukusnije i lepše se sastave sa kupusom), po potrebi pobrašnjaviti radnu površinu. Rastanjeno testo iseći na parčiće željenog oblika i veličine (npr. pravougaoni oblici, 2x2cm). U dublju šerpu usuti vodu i sačekati da provri, zatim dodati malo soli i u kipuću vodu ubaciti flekice. Bariti flekice sve dok ne izađu na površinu, a kada se podignu ostaviti ih da se bare još 2-3 minuta. Rešetkastom kašikom vaditi obarene flekice i stavljati u sud sa pripremljenim kupusom.
Flekice sa kupusom obožavam..ne pamtim kad sam ih zadnji put napravila.Ja ih obično pravim sa kiselim kupusom. Prijatno.
Da, moze i sa kiselim kupusom. Hvala, izvolite:)
staro ali ukusno jelo 😀
Skroz se slažem 🙂
Nisam nikad jela, nikad baka nije pravila, kao i puno drugih stvari koje je sama isključila zbog ko zna čega. U principu, ona je bukvalno gladovala celog detinjstva, i kada se udala, dekini su imali svinje, ona ih je prosto obožavala, njene Mikije i Milke, nije računala i danas ne računa nijedno jelo bez mesa, osim valjda sataraš i kačakam, krompirušu.
Hvala Bogu, mama je drugačija pa sam, kako kažeš, ipak imala više izbora, ali eto, ovo fino jelo je promaklo. Spremaću sigurno jer i ja, iako redovno komplikujem 🙂 u suštini volim jednostavno.
Ni moja baba nije bas volela povrce a ovo jelo nikada nije pripremala. Valjda je to stvar i navike a i mozda nekog pogleda na hranu, strah od gladi je u proslosti bio jako prisutan.
Ma, nista bez jednostavnog:)
Moja klopa 🙂
I moja, i moja:)))
Flekice sa kupusom su kod mene omiljene,to mi je ono jelo iz djetinjstva koje me uvijek podsjeti da se nekada nije kompliciralo,a puno više uživalo za stolom.Volim kada je kupus sitno usjeckan i prethodno malo usoljen da omekša,i pržen na masti sa malo šećera,uhhh krenula mi voda na usta,praviću ih za ručak uskoro..veliki kiss!
E, Nelice ne sumnjam kako ti ovo fantasticno pripremas. Povratni kiss, draga:)
volim ovo jelo, ja u svojoj verziji ne stavljam krumpir, samo krpice i kupus
integralne krpice mi se isto dopadaju, tako da ću isprobati i ovu tvoju verziju
Nina, ja radije jedem sa kupusom ali neki od mojih ukucana vole sa krompirom, pa mora im se ugoditi:) Javi utiske. Pozzz
Malo pre u poljskoj radnji naletim na flekice i naravno resim da pravim kupus. Onda resim da vidim ima li recepata malo drugacijih od mog, imala sam u vidu poljski recept, ali put me dovede do tebe – sve kontra, kod mene prvo luk pa kupus, pa nema meda, ovo je super:) Vec se przi, idem da ne zagori 🙂
Nadam se da ce ti se dopasti:) Prijatan ručkić:)