Probala sam kupus kifle u mnogim izdanjima. Većinom je margarin odnosio prevagu nad ostalim sastojcima, što ja uopšte ne volim i ne odobravam.
Bilo je raznih domaćica, koje su se klele u, gle čuda, SVOJ recept. Joj, takve najviše volim. Odobravam im sve. Nemam maliciozne namere, već to činim iz razloga što se trudim da ih razumem, jer mislim da im je potvrda o uspehu njihovog recepta veoma bitna i da će zbog tih pohvalnih reči više vrednovati sebe. I sve više je takvih žena; onih koje se kunu u svoje umeće, svoje recepte, svoje uspehe u kuhinji?!
Ali, zašto? Neko bi rekao, pa prirodno je da su sve žene kuvarice-domaćice. Donekle se mogu složiti sa ovim. Pripema hrane je nešto osnovno, i smatram da svako treba da zna sebi da je pripremi. Zašto je, onda, mnogim damama pitanje časti da li su im (kupus) kiflice savršene? Ovo nije jedan od onih postova koji s’ tendencijama kritikuje sliku trenutka. Ne, naprotiv.
Zamišljam da je moja koleginica ili poznanica toliko ponosna na svoj recept jer želi da oseti da je neko ponosan na nju. Smatram da ona na ovaj način traži ljubav. E, zato se mnoge domaćice okreću svojim kulinarskim uspesima, traže utehu u njihovoj lepoti i malo-po-malo gube vezu sa realnošću. Pretaču sva svoja nadanja u momenat kada testo krene da „kipi“ iz vanglice, kada će im prva komšinica pozavideti na kiflicama i kada će je na kolenima moliti za recept a koji kod ove druge nikada neće biti tako uspešan, kada 3-4 kg mesa za roštilj bude fantastičnog ukusa i deca se prejedu a naposletku odu svojim kućama uz reči: „Kevo, ovo ti je bilo vrh! Nećemo te menjati.“ Opet, ona nije čula reči samopotvrđivanja. Shvata da su napunili stomake i da će je i idućeg vikenda zamarati, a ona će to prihvatiti bez obzira što je umorna, bez vremena za sebe. I, tako tragajući za ljubavlju, prvenstveno od supruga, dece, unučića, ona traga za načinima kako da im udovolji. Smatra da će je tako najbrže primetiti. A, najlakši i svakodnevni način za to je preko stomaka. Ona posvećuje sate ulepšavanju hrane, kojom želi impresionirati ljude u svom domu. Smatra da je potrebno da ih zadivi kako bi je cenili. Njoj bi, na sve to, bila dovoljna jedna reč – hvala.O, ta reč je danas izgleda jedna od najtraženijih. Nema je, uplašila se bahatosti i sakrila duboko u nas. Ili je to reč koja pokazuje nečiju slabost. Slabost u smislu emocije, što je danas (skoro) ne prihvatljivo. Ali njihova supruga, mama, baka baš čezne za emocijom, za tom slatkom slabosti kojom će očistiti dušu.
Zato, drage moje dame, koleginice, prijateljice, poznanice – vaše kiflice su najbolje! Meni ste vrsne domaćice. Uspešne žene, odlične supruge, majke, bake. Ali, znajte da prolazi još jedan vikend koji niste posvetile sebi i svom unutrašnjem biću. Istom onom biću kojem trebaju toplina, lepota, dobrota i koje ne mari mnogo za onim što je u tanjiru.
A, sada evo i recepta
400 g belog brašna, 1 kafena kašika soli, 15 g svežeg kvasca, 200 ml mlakog mleka, 1 kafena kašika šećera, 100 ml ulja, 1 žumance, 1 kafena kašika sirćeta, 100-125 g putera/margarina, 200 g starijeg sira. Za premaz: 1 belance, prepečeni susam.
Priprema:
- U mleku rastvoriti kvasac sa šećerom i ostaviti da zapeni.
- Brašno prosejati, dodati so, ulje, žumance, sirće i nadošli kvasac, pa dobro umesiti testo. Testo mesiti sve dok ne počne da se odvaja od površine. Po potrebi koristiti 1-2 supene kašike brašna, kako se brašno ne bi zalepilo na radnu površinu.
- Umešenu jufkicu pobrašnjaviti po vrhu, prekriti pamučnom krpom i ostaviti da nadođe (testo treba da se duplira). Kada je testo nadošlo podeliti ga na dva dela. Svaki deo premesiti i ostaviti još par minuta na toplom, prekriveno krpom.
- Zatim, svaku jufku razvući oklagijom na pravougaoni oblik (duža strana ka sebi), što tanje. Premazati u finom sloju puterom/margarinom, posuti izmrvljenim sirom i zarolati testo, počevši od donje strane (od sebe).
- Urolano testo staviti u pleh i seći u cik-cak, praveći trougliće. Komadiće fino odvojiti jedne od drugih, kako se u toku pečenja ne bi suviše slepili i ne okretati ih na drugu stranu, već treba da stoje baš onako kako su zasečeni. Premazati umućenim belancetom i posuti susamom.
- Peći u ugrejanoj rerni na 220° C, oko 15 minuta tj. dok ne dobiju zlatno-braon boju. Izvaditi iz rerne, po potrebi
razdvojiti komadiće, staviti na oval i poslužiti.
Napomena:
- Lično volim ukus starijeg sira u testu ali vi možete koristiti i mladi sir.
- Koliko god da odmaknete parčiće, desiće se da se neki od komada slepe. To se rešava običnim presecanjem nožem ili odvajanjem prstima.
- Ove kiflice su zaista posebne i uvek me obraduju. Testo je mekano i prozračno, prijatnog mirisa koji ne odaje prisustvo margarina. Kada se ohlade nisu tvrde, a mogu se ostaviti i u zamrzivač.
- Od ove količine dobije 40-ak kiflica.
Isprobala Zoki
Prelepe 🙂 Meni lično kupus kifle nisu omiljene, češće pravim kifle s buterom, ali volim da vidim lepe kupus kifle 🙂 Tvoj rad je odličan 🙂
Hvala, jafi:) Ni ja nešto ne preferiram kupus kifle ali ovaj post je bio posebno inspirisan:))
E, sad mi je jasno zašto onako izgledaju … bar da znam, kad mi vrućina da mesim, sad.
Eee, biće vremena, duga je zima, brrr 😉
Volim sve vrste peciva…..rado bih se poslužila. Prijatno!!!!
Zoko, samo ću se složiti sa Vama:) Hvala i izvol'te:)
Haha ! 🙂 Bravo za tekst, nema malicioznosti u njemu, a tako je precizan i jasan. Čini mi se da je saosećajan nekako.
Kifle ću da pravim sigurno, pošto ne računam da sam večerala ako se ne natovarim testom, verovatno će brzo na red.
Hvala, Tajana:) Drago mi je da se oseća da nema loših vibracija… Nisam od onih koji uzalud upotrebljavaju reči tako da sam za ovo pisanje imala više mesta sa kojih sam pobrala inspiraciju, u pravom životu…
Jooj, kad reče natovarim, blago tebi da možeš da ručkaš a da ti se ne primeti. Meni je testo posebno… Koliko bih ja toga mogla da pojedem:))) ali no-no, par puta mesečno i to strogo pod kontrolom:)
Ne znam što te je potaknulo da napišeš ovakav uvod, ali slažem se s njim u potpunosti. Kupus kifle nisam nikad radila, a ni jela, ali izgledaju jako primamljivo i idu na isprobavanje čim zahladi.
Okruženje u kojem živim dalo mi je dovoljno inspiracije… Drago mi je da se slažemo oko teme teksta:)
Ako probaš kiflice, mislim da se nećeš pokajati!
Odličan uvodni tekst i divne kupus kifle.Isprobaću i tvoj recept..možda već sutra…jes' da nije vikend;))
Sandra, hvala puno:)
Samo ako Vam je po volji, nema veze što je vikend iza nas;)
Baš izgledaju jako zanimljivo iako ih nikad nisam radila a ni jela možda je i vrijeme da se probaju.
Ah, kad zamirisu iz rerne…
Nale, kiflice samo sto ne zamirisu preko slike, testo izgleda tako divno vazdusasto i mekano, mislim da sam kupus kiflice pravila samo jednom i sacuvacu tvoj recrptic za probu.:)) kiss