Sada bih trebala da vam kažem nešto kao Dobrodošli, moje ime je Nataša i ja sam gastro bloger. Ali to je u ovoj priči skoro pa nebitno i naravno da posle desetak godina postojanja bloga više hiljada vas zna barem moje ime. Tačnije, jako dobro zna moj nadimak… Uostalom, rad me je kroz nekadašnji hobi doveo do bitnog napretka, te se usuđujem da nakon desetak godina posvećenosti kulinarskim temama sebe predstavim i kao kulinarskog konsultanta (Culinary consultant), pisca o hrani (Food writer, main topic Food/Gastronomic heritage), novinara (Food journalist) ali i pisca amatera (Amateur writer).

Zato, krenimo opušteno. Zavalite se što udobnije i pustite vreme da teče, a ja ću vas rado virtuelno ugostiti. Da vam kažem nešto, odmah odbacite sve predrasude i pretpostavke koje imate u vezi sa izvikanim i za mnoge sve lakše dostupnim zvanjem bloger, ako želite da me barem malo skontate. Nisam ja neka nedokučiva. Ma, jok. Obična, najobičnija sam. Nego da ne trošim vaše vreme uzalud ako smo već odlučili da se upoznamo. Ono što vam kažem, to je to. Nema skrivenih značenja, čitanja između redova, laskanja, podilaženja, pretvaranja u bilo kom obliku. Samo iskreno. Do koske iskreno ako treba! 😉 Zato odbacite sve predrasude u vezi sa ponašanjem i uratkom koji imaju veze sa samoproklamovanim zvanjem. Nisam vam ja za te influenserske momente, pravljenje virtuelne frke koja prođe kao da ništa nikad bilo nije, zaboravljanje realnog zarad nestvarnog, motivisanje pratilaca na tzv. sviđanje samo zbog (napumpane) analitike, uporno sponzorisanje objava jer treba biti viđen… Tu sam gde sam jer čitaocima i pratiocima prikazujem život. Onaj realni! Moj rad je produžetak mene, kao izraz, kreacija… Kao takav ne može biti nikakav drugačiji nego nalik meni. 

Rado delim znanja, vrednosti i stavove koje sam kroz (ponekad grubu) stvarnost stvarala, menjala, prilagođavala, nadograđivala, oblikovala… Sve to prikazujem kroz glavnu temu bloga, a to je hrana. Gastronomija i kuvarstvo su nešto u čemu se moja duša prepoznala, a ja je bez bojazni i nikad lakše sledila. Pustila sam je da me vodi. Ponekad pomislim kako je to možda jedina stvar gde sam se prepustila i dozvolila Životu da mi se dogodi. Zato sam, valjda, još uvek u tome i nemam momente zbog kojih se preispitujem, načinjene pogreške zbog kojih se kajem, znanja ili veštine koje sam zanemarila. Naprotiv! Ovde je sve baš kako treba. A to je uvek tako kada ideš putem kojim te srce vodi! Od pre par godina dozvolila sam srcu da me vodi i ostalim životnim stazama, o čemu sam napisala manju zbirku priča pod nazivom “Knjiga koja priča”, a koju možete pronaći u dnu objave. Ukoliko vam se knjiga dopadne iskoristite mogućnost besplatnog preuzimanja teksta u .pdf formatu.

Da zaključim, ovo blogče i ja volimo se od sredine 2010. godine i do sada smo više puta sazrevali – kroz rad, znanja, poznanstva, saradnje i sve one realne izazove koji su na mene, kao autora bloga, ostavili traga… Zašto vam sve ovo pričam? Prvenstveno jer smatram da vođeni pravim primerima, iskustvima, zdravo motivišućim stavovima i učenjima možete ostvariti sve.

Ukratko, to sam ja. Nadam se da vas nisam zamorila i da ćemo se još družiti. HVALA svima koji su ikada bili, jesu i koji će biti uz mene. Hvala na svim rečima podrške, zdrave kritike, blagonaklonog usmeravanja, vremenu koje ste mi posvetili…

Uvek me možete kontaktirati e-poštom: coolinarija@gmail.com
Vaša Nale. ♥