Često se zapitam zašto ljudi glumataju? Mnogima odabrane uloge uopšte ne pristaju a oni drugi baš pošteno šmiraju, računajući valjda da će tako dobiti simpatije barem publike u prvim redovima. Uzalud im ta priča. Što se više trude da postanu neko drugi, to se sve više vidi ko su zaista!
Pre nekog vremena shvatila sam da nekim ljudima uopšte nije potreban razlog da bi se predstavljali u drugom svetlu, daleko od onog koje ih neslavno obasjava. Valjda, godinama glumili druge pa izgubili sopstveni identitet a navika je, kažu, najjača droga… I, onda kada im uloga propadne kreću da pljuju po publici. Da, po publici!?! Onoj istoj publici koja ih je samo posmatrala i ničim ih nije navodila da prihvate i iznesu baš tu ulogu. Kažu, publika je nepismena, neosvešćena, neprosvećena, neproduhovljena, zavisna, ljubomorna na njihov (glamurozan, gluma(ta)čki) život, ne razume šta je “glumac”, koliko se on(a) muči da iznese tekst (nije bitno što više ne može da po’vata šta i kome govori)? Bitno da je do publike! I ja nedavno prođoh baš kao ta publika. Glumci? Eno ih, glume i dalje, mada u maloj sali… Na veliku scenu još ne mogu da izađu, a kako stvari stoje moraće da pronađu i drugu publiku. Ova više ni žutu banku ne daje na njihova glumatanja!
Dragi moji, ne sumnjam da ste ovo doživeli na pravi način poznajući me. Ni jednog trenutka ne veličam sebe. Takođe, ne kukam nad sudbinom i sl. Znate da nisam taj lik. Ne izdižem sebe, niti bih to ikada mogla svesna svoje ništavosti i truleži, već ponekad zabeležim šta (koga) mi je život poslao i kako sam se provela.
Uz to, život pruža i drugu šansu naročito kad je vreme retrogradnog Merkura. ☺ Na nama je da odlučimo treba li život nastavljati tamo gde se odavno pokidao.
Pa, da ne bude kako je život samo siv (jer nije!) želim da sa vama podelim jednu lepu vest.
Najbolji srpski magazin za žene Lepota i zdravlje i moja malenkost imali su vrlo lepu saradnju. O čemu se radi saznajte u aktuelnom, septembarskom, izdanju magazina a ja ću vam “samo” reći da obavezno pročitate intervju sa tzv. gastro klasičarkom. Naravno, ćaskanje završavamo jednim dobrim receptom.
Sastojci:
300 g pipette paste, 4 šnite pančete, 10 čeri paradajza, 7 crnih maslina, biber, so, malo indijskih oraha i golice. Sos – 500 g brokolija, 300 ml jogurta, 3 veća lista svežeg bosiljka, so, voda.
Priprema:
U dublju šerpicu usuti oko 800 ml vode i staviti da provri. Kada provri dodati malo soli i ubaciti pippette da se kuvaju. Smanjiti temperaturu i kuvati prema uputstvu sa pakovanja.
Zatim, u manju šerpu sipati oko 800 ml vode i posoliti, pa kada provri dodati brokoli da se obari (5-6 minuta kuvanja).
Kuvanu pastu i brokoli ocediti od viška tečnosti i ostaviti na krato da se ohlade.
Za to vreme, na teflonskom tiganju tostirati pančetu, pa kada otpusti malo masnoće dodati 4-5 čeri paradajza prethodno presečenih na pola. Kada je slanina fino porumenela sa obe strane, a paradajz se blago karamelizovao skloniti sa vatre i ostaviti na papirnom ubrusu da upije višak masnoće i da se prohladi.
Od ukupne količine brokolija odvojiti 2-3 cveta za dalji rad. Štapnim mikserom ispasirati brokoli i list bosiljka uz dodavanje jogurta, dok smesa ne postane homogena i dobije svilenkastu teksturu. Začiniti prema ukusu. Sos preliti preko paste i sve dobro promešati. Pančetu izlomiti na sitnije komade. Masline sitno iseći, a ostatak svežeg paradajza iseći na polovine ili četvrtine. Cvetove brokolija iseći na krupnije komade.
U tanjir servirati pipette a odozgo posuti pančetom, paradajzom, brokolijem, maslinama, izlomljenim indijskim orahom i golicom, a ujedno se ovim namirnicama dekoriše jelo.
Super, naročito mi se dopao preliv -sos za pastu.
Hvala ☺ Sos je sjajan, stvarno. Spremala sam ga i sa dodatkom spanaća pa boja bude intenzivnija.
Draga Nale, ne bih ono što ljudi rade nazvala glumatanjem, već laži. Ljudi lažu, stalno i nesmiljeno. Barem većina. Da sebe izdignu i drugog ponize. Da se pričine boljima. Uostalom, nije važan razlog. Lažu oni koji su jadni i sami sebi beznačajni, pa im je to jedini način da se malo "poboljšaju". No, u laži su zaista kratke noge. Naslušala sam se beskrajnih hvalospjeva o djeci. te divna su, krasna, te ovo, te ono. Kako nemam običaj na taj način hvaliti svoju djecu, činilo mi se da su sva druga bolja. Ipak, život hoće da se sve pokaže u pravom svjetlu. Danas puštam te lažove da pričaju svoju priču, šutim i mislim si svoje. Tako je najbolje. Ako lažu, sebi lažu.
Recept je fini, no to bi bilo jelo samo za mene.:)) Moj muž bi tražio i neko meso!
Draga moja, apsolutno si upravu! Mogla sam tu glumu nazvati pravim imenom ali rekoh da vas ne opterećujem teškim rečima 😉
Razlog uopšte nije bitan… I što više ćutiš i puštaš da lažu oni više veruju da ništa nisi primetio i da su uspeli u nameri koju već imaju… O, kako sve to zamara! Al puštam ih, gledam svoja posla i redovno takve eliminišem iz svog života 😉 Verujem da bi ti uživala u ovakvom zalogaju, a što se gospon muža tiče nekom drugom prilikom biće nešto i po njegovom guštu!
Hvala ti što si navratila i podelila mišljenje samnom. Pusa!
Nale, ovo je jako fino, narocito mi se svidja sos jer nisam pravila takav do sada, "uskrascu" ti ceo tanjiric… moraces ponovo da pravis.:))
Jooj, slatkice moja! ♥ Hvala ti, Lanić. Kad budeš probala mislim da će ti se dopasti, a za sad drpi taj tanjirić i ne brini niš' 😉
Odličan recept! Moj muž ne da ne bi tražio dodatno meso, nego bi i tu pancetu izbacio i u slast pojeo ostalo. Ja takođe. Brokoli obožavamo!
Što se glumatanja tiče, imam dovoljno godina i iskustva da se na sve samo smejem. Moja pok. sveki je često koristila starinsku izreku "ko je kak'i, videće ga svaki.." :)))