Nekada je ajmokac sa pilećim mesom bio prvo jelo u redu za pripremu nakon što se poslužimo kokošijom supom. Naravno, zbog ekonomičnosti i utroška preostalog mesa ajmokac je bio nezaobilazan na našoj trpezi.
Zašto onda ovo divno jelo koje budi mnoge prijatne uspomene nisam pripremala više od petnaest godina?
Tačan odgovor nemam. Pretpostavljam da je za sve kriva supa. Ja sam neko ko više voli juneću supu od kokošije (ovo samo iz razloga što nemam domaće koke a ono što se stvori nakon kuvanja pilećeg mesa dostupnog u maloprodajnim objektima, pa i nekim pijacama, nije ništa drugo do beličasta, mutna voda koja nikako ne zadovoljava moje standarde za pripremu, ukus i izgled kokošije supe), pa zato i nemam bareno meso koje treba iskoristiti. Dalje, moguće je da sam bežala od vrste sosa koju ajmokac predstavlja tj. bežala od brašna. Moguće je i to što sam u mom domu samo ja ljubitelj ovog jela, pa zašto pripremati nešto što samo ja volim da jedem.
Mooooolim! E, to je prvi od razloga zbog kojih je ajmokac s pilećim mesom vaskrsao u mojoj kuhinji. Pa, treba voleti sebe, ugoditi sebi, pružiti sebi da bih to isto bila u stanju da ponudim i prenesem drugima. Drugi razlog je taj što sam se iskreno i mnogo uželela tog ukusa koji me podseća na detinjstvo (a prethodnih meseci su mi neka sećanja baš na ovaj period života predstavljala riznicu po kojoj sam čeprkala, brojala, razbrajala, ronila, gnjurila, kopala, burgijala & co). Treći razlog je bio taj da mi razlog nije potreban. Jednostavno, ‘oće mi se ili tako sam u mogućnosti. 😉
Ajmokac sa pilećim mesom
je tipično jelo sa ovih prostora koje se najčešće priprema u Vojvodini, Šumadiji ali i na I i JI Srbije. Doduše, u južnoj i jugoistočnoj Srbiji ovo jelo priprema se u mnogo bogatijoj/obilnijoj varijanti – masnije i gušće jelo, poznato kao červiš.
Neretko se u ajmokac dodaje i barena šargarepa (takođe iz supe), mada nisam pristalica ovog načina pripreme jer se ukus šargarepe zaista loše prožima sa uprženim brašnom – ukusom na kom je baziran sos. Ono što suštinski obogaćuje ajmokac jeste ukus mirođije ili muskatnog oraha koji se dodaju sosu.
Potrebne namirnice:
(odštampaj recept)
oko ½ kg kuvanog pilećeg mesa
(bez kostiju i kožice)
3 čena belog luka
80 g putera
60 g belog brašna
500 ml pileće supe
200 ml mleka
¼ kašičice muskatnog oraha
ili
2 kašike seckane mirođije
so i biber prema ukusu
½ limuna (sok)
Način pripreme:
Meso iscepkati na fine niti. Beli luk sitno iseckati.
Na umerenoj temperaturi i na otopljenom puteru propržiti beli luk, koliko da zamiriše. Skloniti sa vatre, dodati brašno i promešati. Zatim, uz stalno mešanje dodati (toplu) supu a zatim (toplo) mleko, pa vratiti na vatru i nastaviti kuvanje. Ako je smesa gusta, obavezno dodati još malo tečnosti po izboru (supa ili mleko). Pred kraj kuvanja, dodati iscepkano meso i dobro promešati uz kratko kuvanje (par minuta), a zatim skloniti sa vatre. Zatim, dodati začine i sok od limuna, sjediniti i poslužiti.
