COOLINARIJA SA: NATAŠA PAVLOVIĆ – PRAKTIČNA ŽENA

Par puta sam bila tvoj gost i stekla utisak da ekipa koja realizuje emisiju funkcioniše po principu šire porodice – da li me utisak vara?
Upravo je tako i na tome insistiram. Svi oni koji su samo odrađivali posao nisu se dugo zadržali s nama. Veoma mi je bitno da svi volimo ovo što radimo, pomažemo jedni drugima, da se osećamo dobro. Upravo takva atmosfera i energija prenose se na gledaoce. Sve drugo bila bi laž.

Koliko je današnjoj ženi teško da balansira između porodičnih i poslovnih obaveza želeći uspeh na oba polja?
Teško. Veoma teško ako želi da bude podjednako dobra u svemu. Zato je važno da od sebe ne očekujemo savršenstvo već da budemo srećne i zadovoljne, bez obzira na to da li smo u određenim trenucima malo ili mnogo postigle.

Rekla bih da si na našim prostorima prva koja je u ovom obimu i na konkretan način dala prostor kulinarima. Da li to znači da redovno pratiš blogove, kanale, profile na temu gastonomije?
Da, zato što ja nisam profesionalna kuvarica, niti se tako predstavljam. Ne mislim da znam najbolje, daleko od toga. Otkrila sam novi svet divnih ljudi bez sujete – blogera koji se bave kuvanjem, pravih zaljubljenika u svoj hobi/posao. Uživam družeći se sa njima, a mnogo toga se od vas može i naučiti.

Šta je ono što te uvek učini ponosnom na sebe?
To su porodica, prijateljice i volja da napredujem. Tome se u životu najviše i najjače posvetim.

Da li veruješ da u životu ništa nije slučajno i da su greške tu da bi život bolje razumeli?
Ponekad mislim da je tako, a ponekad ne. Volela bih znati siguran odgovor na to pitanje. Svakako, tačno je da mnoge stvari sami nesvesno projektujemo, i dobre i loše, koje kasnije stignu na naplatu ili na nagradu. Zato smo čas ok, a čas loše, pa dalje ukrug… To je, valjda, i čar življenja.

Koliko je prelazak iz Zagreba u Beograd uticao na tvoj život? Kako si se kao tinejdžerka izborila sa tim momentima?
To mi je bio najteži i najtraumatičniji period jer sam u pubertetskim godinama, koje su same po sebi osetljive, bila suočena sa grozotama rata i najtamnijim stranama ljudske prirode. Tada sam spoznala i naučila mnogo, prošla nešto zbog čega dobre ljude i život još više cenim. Trauma je, na žalost, ostala ali svako nosi neki krst…

Objasni nam zašto “pekinezer”?
Brzo planem, a još brže me prođe. Impulsivna sam osoba.

Da li je susret sa Bakijem bio fatalan ili su se simpatije javile nakon izvesnog vremena?
On kaže da je susret bio fatalan, jer onog momenta kada me je ugledao odlučio je da sam mu žena. Ubeđivao me je neko vreme ali ne predugo, moram priznati. Ubedljiv tip, šta da ti kažem… I, bio je u pravu – jesmo stvoreni jedno za drugo.

Indijska kuhinja ti je omiljena. A, koji je tvoj omiljeni začin?
Kari, naravno. I kumin. Obožavam indijsku kuhinju. Ko zna, možda sam nekada bila Indijka? 🙂

Da li kuvaš jer moraš ili zato što voliš? Koje jelo tvoji dečaci najviše vole da jedu kada ti spremaš?
Nekad to bude zato što moram, a nekad zato što volim. Svakodnevno kuvanje bi mi prijalo da nemam pregršt drugih obaveza ili želje da uživam u igri sa mojim dečacima. Oleg najviše voli biftek i lazanje, a bebac je još mali. Muž bi meso, meso i samo meso. Čovek ga lako može potkupiti dobrim mesom 😉

Ono što najviše pružaš svojoj deci je…
To su pažnja, ljubav i hiljadu poljubaca dnevno. Zato me je stariji sin i prozvao najdosadnijom mamom na svetu. Mogu ih ljubiti bez prestanka, bukvalno. 🙂