#MOJ FAVORIT: TORTA SA MALINAMA

Torta sa malinama je nastala za par sati od momenta kada me je nadahnula inspiracija. Jasno sam osetila taj ukus, kombinaciju sastojaka koji naprežu i bude čula dok ih istovremeno umiruju i okupiraju slatkim, zavodljivim užitkom.

Primetila sam da jednostavniju a ukusniju tortu nisam skoro pripremala. Od srca vam preporučujem da je isprobate jer pored neospornog užitka koju ova tortička garantuje tu je i onaj “daj-nešto-na-brzinu” momenat, pa se ne morate vrzmati po kuhinji pola dana.

Potrebne namirnice:
(odštampaj recept)
– Biskvit –
5 jaja
150 g šećera
100 g tostiranih mlevenih lešnika
60 g brašna
– Krem –
800 ml kokosovog mleka (Delhaize)
150 ml vode
200 g šećera u prahu
– I još –
80 ml mleka za natapanje kora
500 g svežih malina
6 rolera sa kokosom

Način pripreme:
– Biskvit –
Odvojiti belanca od žumanaca, pa belanca penasto umutiti u šaum, uz postepeno dodavanje šećera. Mutiti sve dok se ne formira čvrst sneg. Zatim, dodavati jedno po jedno žumance neprekidno muteći sastojke. U to dodati lešnike pomešane sa prosejanim brašnom i sve dobro sjediniti. Pripremljenu smesu izručiti u podmazan i brašnom posuti pleh (Ø=26 cm) i ravnomerno je rasporediti. Peći u ugrejanoj rerni na 180ºC 20 minuta tj. dok se ivice biskvita ne odvoje od pleha. Pečeni biskvit izvaditi iz pećnice i ostaviti da se ohladi, pa preseći na pola.
– Krem –
Kokosovo mleko, vodu i šećer u prahu dobro umutiti mikserom, toliko da se dobije čvrsta kremasta masa.
– Finalni postupak –
Jednu koru (gornju polovinu biskvita) položiti na tacnu, poprksati s malo mleka, naneti polovinu krema i ravnomerno ga razmazati.
Gusto poređati maline i lagano ih ugurati u krem. Preko malina dodati još malo krema i poravnati površinu.
Na to položiti drugu polovinu biskvita (dno biskvita neka je okrenuto ka spolja), blago pritisnuti i poprskati mlekom. Naneti ostatak krema, ravnomerno razmazati sa svih strana torte pa ostaviti tortu da se ohladi i slojevi dobro spoje. Pre posluživanja tortu ukrasiti rolerima od kokosa (tubice) i svežim malinama.

…

Verujući u nešto ili nekog čovek svesno podnosi žrtvu i trpeljivo strada. Stradanje nije uvek bolno, gubitničko. Stradanje ima mnogo lica. Najčešće je u prvi mah neosetno i prijatno. Svest o trpljenju ili borbi budi se kasnije, u momentu kada nema nazad. Na muci se poznaju junaci, vazda bilo… A, junaka skoro niotkuda. To je vrsta u izumiranju.

Trenuci sreće su lako dostupni ali za odabrane. Čovek je sve manje svestan koliko je on taj koji od sebe tera svoju sreću. Sreća se da pronaći, gajiti, živeti uz nekoga ali do kada? Šta je to što dojučerašnju nepojmivu sreću čini bagatelnom i nezanimljivom?

Koliko nas održava mentalnu higijenu? Koliko nas se kroz život konstantno umno razvija? Ne, biološki. Ne mislim na prirodno uzrokovanu evoluciju. Mislim na želju za razumevanjem sebe i okolnosti oko sebe. Neke ljude ni dobrota a ni nevolja ne može da pokrene na samospoznaju, dostizanje smirenja, spokoja i dolazak na onu tačku sa koje se život vidi mnogo jasnije. Takvi ljudi u sebi ne vide vrtlog nemira i nezadovoljstva ali ga jasno i ciljano prenose na ljude oko sebe.