U našem domu sarma se rado jede. Medjutim, ja je ne spremam baš često – do 4-5 puta godišnje. Jednostavno, to obrazlažem nedostatkom uslova (čitaj: prostora). Sećam se, dok smo živeli u kući, to uopšte nije bio problem – sarma se krčkala na šporetu, koji smo zimi ložili u kuhinji, po dan-dva. Onako, lagano, kako to već izgleda kada se šerpa stavi ukraj plotne.
Desetak godina unazad, ne mogu je tako spremati… Kuhinja se napuni mirisima, nikad je izluftirati, a o pari koja se prilikom kuvanja u zimskom periodu stvara, ne mogu ni da pričam. Ma, nije sarma za ni za svaki šporet. Skoro svi znamo da je sarma kuvana na tzv. smederevcu nešto neobjašnjivo i posebno što se tiče ukusa. I, zbog već navedenog, mi se sarmom častimo, slobodno bih mogla tako reći, pošto je kuvam retko i to samo kada su vremenske prilike povoljne (ovde sam ozbiljna skroznaskroz).
Kako uvek preostane nešto kupusa kada se prazni bure, liske za sarmu čuvam u zamrzivaču i kada naidju prvi jesenji dani, ja pristavim jednu 🙂 Zato, ovu sarmu zovem jesenjom. Ja više volim ukus posne sarme, pa je tako češće i pripremam. Uh, kako posna sarma ume da bude dobra i slatka… Ako nekome treba oprobani receptić za posnu sarmu, mislim da se sa ovim neće razočarati. Za sve mesoljupce, sarma se može puniti klasičnim filom od sirovog ili dinstanog tj. uprženog mlevenog mesa, kako ko voli. Ali, da ima razlike izmedju ova dva načina punjenja – ima, o čemu ćemo nekom drugom prilikom.
Potrebni sastojci: 1 (srednja) glavica kiselog kupusa, 0.5 dl ulja + malo ulja za podmazivanje, 2 glavice crnog luka, 4 čena belog luka, 1 paradajz, 1 supena kašika tucane paprike, 1 supena kašika soli, 1 kafena kašika bibera, 1 kafena kašika suvog začina, 2 krompira, 150 g pirinča, 1 veći list lovora, voda po potrebi.
Način pripreme: Fil: Usuti ulje u sud, pa kada je lagano zagrejano dodati sitno iseckan crni luk, posoliti i pržiti lagano, na srednjoj temperaturi (da postane providan i mek). U toku ove faze, uvek stavim poklopac, kako bi se luk što bolje ispržio/dinstao u vodi koja se stvara isparavanjem. Slobodno dodavati toplu vodu dok se luk prži, ukoliko je potrebno. Zatim, u dobro propržen luk, bez viška tečnosti, dodati iseckani beli luk i paradajz, pa pržiti dok voda, koju paradajz pusti, ne ispari. Nakon toga, dodati prethodno opran pirinač, začiniti sa tucanom paprikom, biberom i suvim začinom i nakratko propržiti sve zajedno, isključiti ringlu i u smesu dodati rendani krompir. Sve sjediniti i filovati prethodno očišćenje liske kupusa (odstranjen beli, deblji deo žile korena), te motati sarme. U zavisnosti od veličine liske, filovati sa 1-2 pune supene kašike smese za filovanje. Ovde se uvek treba rukovoditi činjenicom da će pirinač u toku kuvanja dodatno nabubriti, pa ne preterujte sa filovanjem kako se sarme ne bi pocepale u toku kuvanja.
Kuvanje sarme: U dublju šerpicu usuti malo ulja i premazati je sa svih strana, pa poređati sarme, tako da budu dobro sabijene, kako se u toku krčkanja ne bi odmotale. Veće sarme uvek je bolje staviti naokolo, a manje sarme položiti u centralni deo posude. Na par mesta staviti prelomljen lovorov list (ili izmrviti lisku pa posoliti svuda), preliti sa malo vruće vode (onoliko da prekrije sarme za prst debljine), poklopiti sarme poklopcem i pritisnuti (potrebno je da taj poklopac bude manji od širine šerpe), pa staviti da se kuvaju na srednjoj temperaturi sve dok ne počnu da krčkaju. Zatim ih prebaciti u prethodno ugrejanu pećnicu zajednos a malim poklopcem, prekriti alu-folijom i krčkati na 200° C, oko 2.5 sata. Ovo zavisi od šporeta, kao i od ukusa koji očekujete od sarme. Mi volimo kada je kupus totalno skuvan, tako da sam vreme prilagodila tome, kao i jačini rerne. Povremeno je potrebno doliti malo vode, kako sarma ne bi zagorela, a zavisi i koliko volite tzv. saft. Zatim, pred kraj kuvanja, skinuti alu-foliju, otklopiti sarme i pustiti ih da se na kratko zapeku, tj. da dobiju tamniju braon boju odozgo, da se uhvati pokorica. I, ovo prilagodite svom ukusu; ja mnogo volim kada su dobro zapečene, pa ih zato uvek ostavim duže. Služiti vruće.
Napomena: Navedene mere odgovarajuće su za pripremu tzv. manje količine sarmi. Šerpica na fotkama je prečnika 18 cm, tako da se dobije 10-ak sarmi srednje veličine. Ukoliko sarmu pripremate od zaledjenih i očišćenih liski, kao ja, potrebno je izvaditi pakovanje iz zamrzivača 12-ak sati pre pripreme sarme (preko noći).
Isprobala Gordana
Bas sam bila u potrazi za provjerenim receptom za sarmu bez mesa. Isprobala sam sa orasima, a sigurno cu isprobati i ovu, zvuci i izgleda odlicno 🙂
Probala sam raznorazna punjenja za posne sarme (orasi, pečurke, dimnjena riba, pšenica) ali ovo punjenje mi se najviše dopada. Razumem da su ukusi različiti ali meni ovaj najviše odgovara. Nadam se da ces biti zadovoljna ovim nacinom pripreme kada probas. Hvala ti puno:)
Nikada nisam imala priliku probati posnu sarmu; ne mislim da mi se nebi dopala. jos jedna od zanimljivosti koju sam vidjela kod vas Srbijanaca je da sarmu zapecete…Sarma u mom kraju se iskljucivo kuva (na ringli) i najbolja je poslije prvog podgrijavanja.
Slazem se da je najbolja posle prvog podgrevanja, uvek je bolja kada "odlezi" dan-dva:) Ja obozavam zapečenu sarmu, mada po nekom pravilu ona se ne treba zapeći, već treba da pliva u svom soku. Mada, svako može prilagoditi jelo svom ukusu:)
Evo me, stizeeem na rucak… kako sve dobro izgleda!:)))
Taman, kuci smo danas, vrata su otvorena, nemoj ni da kucas nego upadaj, tanjir te ceka:)
Mogu misliti kako bi djeca gledala gdje je meso…he, he…
Da, bilo bi to kao otvararanje lepo upakovanog poklona… Ukrasan papir a kad otvoris nema nista:)
Odlična sarma 🙂 Nekad je posna ukusnija od mrsne 🙂
Hvala ti, Jafi. Slazem se, kao sto rekoh, meni je posna favorit.
Posnu sarmu nisam probala, a ova tvoja mi baš dobro izgleda i zvuči ! Kod mene je mama majstor za sarmu, ajme što se veselimo kada zamiriše 🙂
Nisam nikada jela ovakvu sarma. Kod nas je mesna sa umakom od paradajza, ali sviđa mi se i ova tvoja jako dobro izgleda, posebno ova reš uz rub lonca.