Komizbot, komispbrot, komisbrot, kommissbrot, … Jedan od onih kolača za koje je u staroj, raskupusanoj i požuteloj, svesci upisano više recepata. Ali, uvek se koristio jedan; onaj, čiji je naziv „Komizbrot“, a koji je bio ispisan pisaćom mašinom. To, valjda, zbog njegove posebnosti. Uvek, kada bih negde probala komizbrot u kome se koriste cela jaja u meni bi, ko munja iz vedra neba, sinulo razočarenje. Da se razumemo, komizbrot je lep kolač i zaista vredan preporuke ali navika je čudo. Ono što vam se isprva predstavi kao egzemplar svoje vrste, nadalje se sva ubeđivanja da to može biti i drugačije čine uzalud. Ono što nisam volela kod ovog, „našeg“, recepta bio je kakao. Uvek bih molila mamu ili baku da ne stavljaju kakao, a baš ako mora neka to, umesto kakà, bude čokolada.
Bio mi je interesantan podatak da je komizbrot (kommissbrot) vrsta nemačkog, vojnog hleba. Ako vas zanimaju činjenice, evo štiva za čitanje (obratite pažnju na dodatak koji su koristili usled nestašice brašna). I nema nikakve sličnosti sa poslasticom koju mi, na ovim prostorima, poznajemo pod istim imenom. Prvenstveno, to je crni hleb pečen u modli, koji dugo ostaje svež. Zbog ovog podatka, o dugotrajnoj svežini, pomislila sam da je zato kolač dobio taj naziv. Jer, zaista je dugotrajan, i rekla bih, s’ vremenom sve ukusniji. Izvestno je, da je tokom godina i različitih prilika, kommissbrot pretrpeo bitne izmene. Pa, nije čudo što smo od slane došli do slatke verzije…
7 jaja “S” klase, 200-250 g kristal šećera (u zavisnosti koliko volite slatko; preporučujem 200 g), 300 g mekog (prosejanog) brašna, 1 kesica vanil-šećera, sok i kora 1 limuna, 50 g seckanih oraha, 30 g prethodno, u vodi natopljenog suvog grožđa, 5 seckanih urmi, 20 g seckanih kandiranih brusnica, 10-ak seckanih suvih smokvi, 125 g otopljenog putera. + malo putera i brašna za premazivanje kalupa/modle.
Priprema kolača:
Pre pripreme smese za kolač, potrebno je odabrati kalup u kome će se kolač peći. Preporučujem vam kalup za “Srneća leđa”, mada ako taj kalup nemate (baš, kao i ja), nemojte se bacati u nepotreban trošak… Poslužiće i bilo koji kalup za biskvitno testo (torte), hleb, projice, ma, pustite mašti na volju. Ovog puta sam isprobala modlu za tortu u obliku srca. Malo je većeg prečnika, pa je zato kolač tanji (otišao u širinu, što bi se reklo), a po pravilu treba biti visok. Zato, je najbolje odabrati modle male površine, kako bi se testo podiglo. Kada je odabir modle rešen, potrebno je sa svih strana, dobro, premazati rastopljenim puterom, a zatim posuti sa malo brašna i protresti modlu, kako bi se brašno što ravnomernije rasporedilo. Ukoliko u rerni držite rešetke, plehove i slične drangulije za pečenje – izvadite ih, a zatim, uključite rernu na 220° C. Na umerenoj temperaturi, puter potpuno otopiti i ostaviti sa strane. Odvojiti belanca od žumanaca, pa belanca mutiti mikserom dok nepostanu meka i penasta (kada se izvade viljuške miksera, potrebno je da vrhovi belanaca budu zaobljeni i pufnasti). Zatim, dodati šećer i nastaviti mućenje (sve do onog trenutka kada više ne čujete škriputanje kristala šećera). U umućena belanca dodati prosejano brašno, vanil-šećer, limunov sok i koricu, orahe, oceđeno suvo grožđe, iseckane urme, brusnice, smokve i otopljeni puter, pa sve dobro promešati varjačom ili (ako ne želite da perete još sudova) učinite to viljuškama miksera (bez uključivanja u struju), dok se masa ne sjedini i sastojici se ravnomerno rasporede. U pripremljen pleh izručiti i poravnati smesu (nemojte smesu sipati samo na jedno mesto, već činite to prateći odlik modle). Peći u ugrejanoj rerni, smanjivši temperaturu na 180°C. Kolač peći dok ne dobije finu, tamno-braon boju ili dok se blago ne odvoji od ivica modle. Izvaditi iz rerne i ohladiti. Kolač izvaditi iz modle i posuti prah-šećerom. Služiti uz kafu, čaj ili kad vam se prijede, kako najčešće to biva u mom slučaju.
P.S. Ne čini vam se, ove šoljice jesu prazne. Iskreno, mrzelo me da zarad fotki kuvam kafu i da posle perem i džezvu i šolje… Jedva sam se naterala i da uslikam, uopšte. A, i ne pijem kafu. Smatrajmo to mojim svesnim pehom:)
Ovo se kod nas nije pravilo kad sam odrastala, baba je uvek naginjala puslicama. Pravila je uglavnom one sa punoooo oraha, posto su imali 3 stabla u dvoristu. Komisbrot koji je ona spremala je bio zut ko dukat, sa celim jajima. Ja sam ovo pocela zapravo da pravim tek kasnije, kad sam se udala, i kad bi ostala belanca od princes krofni. Recept sam dobila od komsinice, i i dan danas je u upotrebi.
Ne brini za soljice, to svi radimo. Ja se uvek nadam da se nece in primetiti, ali zeznem se ponekad :)))))
Eto, šta ti je sudbina:) A, ja sam obožavala puslice i to baš te sa puuunooo oraha ali niko nije imao uši da me čuje 😉 Znam taj žuti komizbrot, jeste divan, bez sumnje. Drago mi je da imaš još uvek taj recept i da ga i danas koristiš jer ovo je divan kolač, to niko ne može osporiti.
😉 Ljiljo, strast kojom se bavimo ovim tzv. hobijem oprostiće nam te sitne "promašaje". <3 & Cmok
Prelepo izgleda. Obožavam ovakve kolače, a ovaj konkretno deluje stvarno posebno. Probam čim prođe post 🙂
Nale, odlican receptic za ovaj fini starinski kolac, jako ga volim. Baka ga je uvek pravila u kombinaciji sa grilijas trouglom (od zumanaca) a belanca bi iskoristila za Komisport, tako da ova dva receptica nekako bas lepo idu zajedno.:))
Mi smo ga uvijek jeli ko djeca i ja ga često napravim kad mi ostane bjelanaca. Imam osjećaj da je za sve generacije i da ga svi vole, ne možeš pogriješiti…:)
Kod nas su se mnogo više pravile puslice od belanaca, to je bio bakin posaop, koje je mutila sa dve violjuške..uh koji je to bio posao umutiti puslice sa viljuškama.
Ja sam tek počela ga da pravim kad sam došla ovde, ali ga retko pravim, jer obično belanca koristim za belu tortu sa voćem. Moj muž ga jako voli.
Ti si dobra pa nameštaš za slikanje, mene to mrzi, ja uslikam samo ono što je na tanjiru ili tacni, za mene je to važno da vidim a ovo ostalo je što drugi vole.
Pozdrav:))
Super, ovaj kolac volim uz caj. Pozdrav.
Komisprot mi je idealan kolač kad mi preostane belanaca, a najlepši mi je u kombinaciji sa smokvama, brusnicama ili raznim drugim suvim voćem, i malo seckane čokolade uz to. Uz kafu paše samo tako, evo ja ću da skuvam i dolazim na kolač kod tebe 😉
Volim ovakve kolače i sličan sam i sama radila i jako mi se svidio. Mama kaže da ga je i ona pravila, a ja ga se nekako ne sjećam, zapravo sjećam se sličnoga i nakon što sam pročitala tvoj post uvjerena sam da ona misli na onaj koji je pravila od jaja, a ja govorim o kolaču od bjelanjaka . Krasan je ovaj tvoj, a to da u šalicama nema kave nisam niti primjetila dok nisam pročitala 🙂
Setim se često ovog kolača kad imam višak belanaca, ali onda vidim da mi treba baš dosta belanaca pa odustanem. Ali, praviću ga jednom sigurno. Moja baba nije ni imala višak belanaca. 🙂 Ona je bila onaj tip koji kad piše žumance, stavi celo jaje. 🙂
Ovo volim, a spremala je još moja majka i zvali smo beli komisbrot… Pravim ga sad i ja, ali vrlo retko.
Ne pretiču mi belanca :)))
Svrati do mog bloga http://kcbyjafi.blogspot.com/2014/04/omiljena-peciva-nasih-blogerki.html, u toku je igrica 🙂
Otkad želim da imam ovakav recept, hvala ti Nale.