Komizbot, komispbrot, komisbrot, kommissbrot, … Jedan od onih kolača za koje je u staroj, raskupusanoj i požuteloj, svesci upisano više recepata. Ali, uvek se koristio jedan; onaj, čiji je naziv „Komizbrot“, a koji je bio ispisan pisaćom mašinom. To, valjda, zbog njegove posebnosti. Uvek, kada bih negde probala komizbrot u kome se koriste cela jaja u meni bi, ko munja iz vedra neba, sinulo razočarenje. Da se razumemo, komizbrot je lep kolač i zaista vredan preporuke ali navika je čudo. Ono što vam se isprva predstavi kao egzemplar svoje vrste, nadalje se sva ubeđivanja da to može biti i drugačije čine uzalud. Ono što nisam volela kod ovog, „našeg“, recepta bio je kakao. Uvek bih molila mamu ili baku da ne stavljaju kakao, a baš ako mora neka to, umesto kakà, bude čokolada.

Praveći ovaj kolač, nešto sam dodavala, nešto oduzimala, a kako volim suvo voće tako sam u bitnijoj meri upravo taj element nadogradila na stari recept. Komizbrot sam uvek volela da grickam kada je isečen na male šnitice. Oni, veći komadi, kada se peče u modli za kuglof nikada mi nisu bili tako slatki. I, naravno, bez kakà.  Pamtim da je ovaj kolač moja majka spremala u kalupu za „Srneća leđa“. Onaj, duguljasti, rebrasti. Tada mi je komizbrot bio najukusniji. Ovaj „moj“ pokušaj ulepšavanja već lepog recepta predstavljam vam i slikom i rečju. Te, otud i razlika u nazivima za isti recept. Onaj stari, provereni, predstavljam u originalu kao „Komizbrot“, a ovaj doterani – „Komizbrot od belanaca“.

 

Bio mi je interesantan podatak da je komizbrot (kommissbrot) vrsta nemačkog, vojnog hleba. Ako vas zanimaju činjenice, evo štiva za čitanje (obratite pažnju na dodatak koji su koristili usled nestašice brašna). I nema nikakve sličnosti sa poslasticom koju mi, na ovim prostorima, poznajemo pod istim imenom. Prvenstveno, to je crni hleb pečen u modli, koji dugo ostaje svež. Zbog ovog podatka, o dugotrajnoj svežini, pomislila sam da je zato kolač dobio taj naziv. Jer, zaista je dugotrajan, i rekla bih, s’ vremenom sve ukusniji. Izvestno je, da je tokom godina i različitih prilika, kommissbrot pretrpeo bitne izmene. Pa, nije čudo što smo od slane došli do slatke verzije…

Za kolač su potrebne sledeće namirnice:
7 jaja “S” klase, 200-250 g kristal šećera (u zavisnosti koliko volite slatko; preporučujem 200 g), 300 g mekog (prosejanog) brašna, 1 kesica vanil-šećera, sok i kora 1 limuna, 50 g seckanih oraha, 30 g prethodno, u vodi natopljenog suvog grožđa, 5 seckanih urmi, 20 g seckanih kandiranih brusnica, 10-ak seckanih suvih smokvi, 125 g otopljenog putera. + malo putera i brašna za premazivanje kalupa/modle. 

Priprema kolača:
Pre pripreme smese za kolač, potrebno je odabrati kalup u kome će se kolač peći. Preporučujem vam kalup za “Srneća leđa”, mada ako taj kalup nemate (baš, kao i ja), nemojte se bacati u nepotreban trošak… Poslužiće i bilo koji kalup za biskvitno testo (torte), hleb, projice, ma, pustite mašti na volju. Ovog puta sam isprobala modlu za tortu u obliku srca. Malo je većeg prečnika, pa je zato kolač tanji (otišao u širinu, što bi se reklo), a po pravilu treba biti visok. Zato, je najbolje odabrati modle male površine, kako bi se testo podiglo. Kada je odabir modle rešen, potrebno je sa svih strana, dobro, premazati rastopljenim puterom, a zatim posuti sa malo brašna i protresti modlu, kako bi se brašno što ravnomernije rasporedilo. Ukoliko u rerni držite rešetke, plehove i slične drangulije za pečenje – izvadite ih, a zatim, uključite rernu na 220° C. Na umerenoj temperaturi, puter potpuno otopiti i ostaviti sa strane. Odvojiti belanca od žumanaca, pa belanca mutiti mikserom dok nepostanu meka i penasta (kada se izvade viljuške miksera, potrebno je da vrhovi belanaca budu zaobljeni i pufnasti). Zatim, dodati šećer i nastaviti mućenje (sve do onog trenutka kada više ne čujete škriputanje kristala šećera). U umućena belanca dodati prosejano brašno, vanil-šećer, limunov sok i koricu, orahe, oceđeno suvo grožđe, iseckane urme, brusnice, smokve i otopljeni puter, pa sve dobro promešati varjačom ili (ako ne želite da perete još sudova) učinite to viljuškama miksera (bez uključivanja u struju), dok se masa ne sjedini i sastojici se ravnomerno rasporede. U pripremljen pleh izručiti i poravnati smesu (nemojte smesu sipati samo na jedno mesto, već činite to prateći odlik modle). Peći u ugrejanoj rerni, smanjivši temperaturu na 180°C. Kolač peći dok ne dobije finu, tamno-braon boju ili dok se blago ne odvoji od ivica modle. Izvaditi iz rerne i ohladiti. Kolač izvaditi iz modle i posuti prah-šećerom. Služiti uz kafu, čaj ili kad vam se prijede, kako najčešće to biva u mom slučaju. 

P.S. Ne čini vam se, ove šoljice jesu prazne. Iskreno, mrzelo me da zarad fotki kuvam kafu i da posle perem i džezvu i šolje… Jedva sam se naterala i da uslikam, uopšte. A, i ne pijem kafu. Smatrajmo to mojim svesnim pehom:)

Pripremile: Miki, Ingrid