Žito sa šlagom u meni budi blagu setu za starim vremenima. To je poslastica za koju sam od prvog predstavljanja naučena da u njenu lepotu ne sumnjam.
Vikend-šetnje po Bulevaru, gledanje izloga, strepnja da ne izgubim mamu iz vida dok se malo-malo držim za njenu bluzu ili suknju, gužva koju su tada svi voleli i naravno odlazak na sladoled ili žito sa šlagom. Eto, šta ti je čovek? Naizgled male stvari ostavljaju u njemu neizbrisiv trag.
Svaki put sa nekom ustreptalošću spremam ovu poslasticu, a da ni sama ne znam šta tačno osećam i šta to žito sa šlagom u meni izaziva. Umem da prepoznam toplinu, setu, uspomene ali ima tu još nečeg, skoro neuhvatljivog, nečeg što me čvrsto veže i ne dozvoljava da zaboravim ushićenje koje se rodi svaki put dok probam prvu kašičicu tog žita sa šlagom.
Potrebne namirnice:
(odštampaj recept)
250 g pšenice (belija)
300 g mlevenih oraha
350 g šećera
2 kesice burbon vanilin-šećera
½ kašičice muskatnog oraščića
500 ml slatke pavlake
Način pripreme:
Ukloniti sve nečistoće iz pšenice i veče pre pripreme isprati zrno pod mlazom vode. Zatim, naliti vodom toliko da voda bude oko 5 cm iznad pšenice i kuvati dok ne provri. Skloniti sa vatre i ostaviti da prenoći. Sutradan, prosuti vodu u kojoj je odstojala pšenica, dodati novu i kuvati na srednjoj temperaturi, povremeno po potrebi dolivajući vodu. Pšenicu kuvati oko sat vremena, mada vreme ume da varira u zavisnosti od vrste i starosti pšenice. Uglavnom, potrebno je da se pod prstom može lako zgnječiti zrno. Kuvanu pšenicu cediti od viška vode, prebaciti na kuhinjsku krpu, blago osušiti i ostaviti da se prohladi. U međuvremenu, samleti orahe i umutiti dobro ohlađenu slatku pavlaku. Na mašini za mlevenje mesa (tzv. vodenici), samleti pšenicu. Zatim, dobro pomešati mlevenu pšenicu, orahe, šećer, vanilin-šećer i muskatni oraščić, da se dobije kompaktna smesa. Pripremljeno žito dobro ohladiti pa servirati uz slatku pavlaku ili šlag.
Kakav divan,topao post,u nekoliko rečenica sažela si toliko duše i jedan krasan desert..nisam ga dugo,dugo jela,divno si me podsjetila:)
Kiss!
Hvala na lepim rečima, Nelice moja:) KISS
Nalence, divan ti je slatkis i lepo si servirala, nisam ovo pravila sto godina, a tako je finooo… stvarno ne znam sto to cesce ne pravim.:)
Eee, draga moja Lanice, izvoli posluži se, doduše virtuelno dok ne smislimo nešto već:)
Kako sam to voljela kad sam bila djevojcica; ma ni slag nije bio neophodan…Zdravi, ukusni desert, sa mirisom proslosti!
Baš tako, draga moja… I meni šlag nije potreban. Ako zbog nečega volim sezonu slava kod nas, to je zbog žita:)
Vooooolim! I to ne kad se samelje, već sa celim zrnima pšenice. Moja porodica nije žito pravila za praznike, nisu bili neki vernici, ali je mama svako malo meni i Joji kuvala pšenicu…
Miki, i ja ga rado jedem tako. Volim onako ne mleveno sa malo šećera i oraha, mmm:)
Mislim da niko ne voli toliko žito sa šlagom ko ja. A koliko ga volim, toliko ga retko spremam, jer ne mogu da mu odolim.
Uh, Irena, ti onda m n o g o voliš žito! A, razumem te što ne možeš da mu odoliš:)
Krasan post, iako to nisam jela ko dijete, zapravo, nisam ništa jela, ni voljela ali sam se pretvorila u pravog gurmana
Ingrid, hvala Vam na poseti i lepim rečima. Obično to tako biva;)