Jedine galete za koje smo znali bile su ove. Kakve francuske galete! Koga je to zanimalo. Onda su galete dobile proširenu definiciju. Sunđerast tzv. bakin kolač je postao galeta. Pa, onda i vafli postadoše galete.
O, ne. Nikako! Ta priča kod mene ne može da prođe. Galeta u ovom obliku može da bude samo tvrd i neodoljivo puterast keks, s daškom arome limuna. Galete mogu da stoje deset dana (ako u kući nemate nekog debeljuškastog nevaljalca poput mene) bez bojazni da će se pokvariti.
Koliko sam bila srećna svaki put kada bi majka pred mene iznela gomilu galeta! Ta se radost nije mogla lako ugasiti, baš kao ni moja želja za kojom galeticom više. Ostaviću vas da razmislite o tome zašto im tepam. ☺ A, ushićenje kada razgrejanu Kinder ladu (samo beli deo, moliću lepo) zahvatam kašičicom, pa onda istu momentalnu omažem o galetu! Ma, šta da vam pričam. Znala sam ja da zasednem za sto, pa polako i baš s ćefom potrsim desetak galeta.
Kad neko voli da jede ovako kao ja, osim zaobljenog trupa, stekne i lepe uspomene, a samim tim i asocijacije na voljenu klopu svaki put kad omiriše omiljeno jelo ili poslasticu. Tako su me ove galete vratile u rano detinjstvo i setim se kako smo s najbližim komšijskim kućama uvek razmenjivali tanjir nekog slatkiša. Tada su naše majke često pripremale pite sa jabukama ili višnjama, palačinke iz kojih nije baš obilato curio fil ali su pod obavezno one bile filovane marmeladom od šipka, pekmezom od kajsija, šećerom i orasima, Kinder ladom (kasnije sa eurokremom). I znalo se – kada praviš za svoju decu, praviš i za komšijsku dečurliju. Zbog ovih sećanja i međuljudskih odnosa koji su tada vladali rastužih se malo. Fali mi to (podrazumevano) dobro u nama. Pažnja kojom smo pratili jedni druge. Naročito, pažnja (ljubav ali i strogoća) koja je vladala u odnosu starijih prema klincima i obratno. No, dobro. Negde se na opisan način i dalje živi. To mi pruža neku utehu.
Ako imate klince u komšiluku, pokušajte da ih se setite kada budete pripremali ove galetice. Odnesite im gomilicu ovih (ne)običnih keksića i obradujte ih. Nije ovde u pitanju klopa ili samo komšijska solidarnost, već delo na osnovu kog naša deca usvajaju informaciju i uče o pitomosti, dobroćudnosti, empatiji, kolegijalnosti… I nas su učili, zar ne? Jesmo malo zakazali ali još ima nade. Samo pokušajte.
Potrebne namirnice:
(odštampaj recept)
3 jajeta
250 g šećera
1 burbon vanilin-šećer
1 limun (korica)
125 g putera
150 ml mleka
600 g brašna
prstohvat soli
1 prašak za pecivo
Način pripreme:
Puter iseći na manje komade i otopiti na umerenoj temperaturi. Ostaviti sa strane da se prohladi. Mleko ugrejati toliko da bude prijatno toplo (da se prst može zadržati u mleku 6-7 sekundi).
U prosejano brašno dodati prstohvat soli i prašak za pecivo, pa promešati. Posebno penasto umutiti jaja. Dodati šećer, vanilin-šećer, koricu limuna, rastopljen puter i umlačeno mleko. Sve sastojke dobro umutiti. Tečne sastojke dodati u brašno i povezati u homogenu i gustu smesu.
U ugrejan aparat za galete (može i toster) sipati vrhom punu kašiku smese i peći oko 2-3 minuta. Ukoliko volite mekše galete dovoljno je peći ih oko minut. Pečene galete ređati na pleh ili rešetku da se potpuno ohlade. Čuvati ih u dobro zatvorenoj posudi i poslužiti uz kafu ili mleko.
Napomena:
– Sjajne su za doručak, uz marmeladu ili drugi slatki namaz, npr. eurokrem.
– Ukoliko volite blago slatke galete, količinu šećera smanjite za pedeset grama i to će biti to.
– Da biste odredili tačnu gustinu testa za galete neophodno je da testo teško spada s kašike. Tačnije, neophodno je da upotrebite prstiće ili drugu kašiku. Nešto poput testa za štrudlu (makovnjaču, poticu), samo ne takve tvrdoće.
Isprobala Maja – Provereni recepti
View this post on Instagram
Volimo sve galete i ove tvrde i one meke tako da je recept dobrodosao.
Drago mi je da su galete i kod vas voljene. Hvala ti ♥
I ja sam galete upoznala u ovom obliku – kao keks. Danas kad kažem “galeta” ja mislim na te keksaste, a one meke su mi “bakin kolač”, A znam da u suštini reč “galette” označava samo oblik, galeta je nešto kružno, kao i torta/tart/tortilja, i da nije pogrešno ni bakin kolač podvesti pod galete, ali eto, kao i ti, ja uvek prvo pomislim na ovakve galete 🙂 Da znaš da ću da ih pravim, možda već danas, kad odem kod mame! Hvala na inspiraciji : *
To! Razumemo se, onda. Hvala što si svratila i podelila svoj pogled na galete. ☺ Biće mi drago da ih pripremiš, a mami prenesi veliki pozdrav i topli zagrljaj. Isto važi i za tebe, draga moja. ♥ Nema na čemu. Služimo narodu. ☺
Evo vratih se da kažem da sam ih napravila, i da su predivne! Hvala na receptu! 🙂
Predivne su draga Nale.Ja ih spremam mekane,pa maže nutelu ili eurokrem naša ćerkica Anđela,obožava ih.Srdačan pozdrav od mene i moje porodice.Poljubac od Anđele ???
Hvala najlepše, Vesna! Svako ima neku svoju verziju i ono što podrazumeva pod galetama. Bitno je da zbog toga one ne gube na ukusu ili poželjnosti. ☺Veliki pozdrav za sve i ljubim Anđelu puno. ♥♥♥
Moja ćerka je galete prvi put probala u komšiluku, bile su hlebasto mekane od nekog integralnog brašna i neutralnog ukusa… Posle toga zatraži ona od mene galete, ja pozajmim aparat od komšinice, napravim joj baš ovakve, sednem naspram nje i smešeći se, radosna, čekam reakciju. Naravno onu: “mama, ovo su najboje galete na svetu!” 😀 Ali je nisam dobila. Bila je razočarana što su tvrde kao keks i slatke 🙂 Pokušala sam da napravim i mekane slatke, ni to nije prošlo. I tako mi komšinica upropasti dete 🙂
Inače meni su ove keksaste najbolje i to bez ičega.
Draga Ljiljana, hvala na javljanju i ovoj simpatičnoj anegdoti. Nadam se da će Vaša devojčica ipak zavoleti galete i to ove keksaste ♥☺