Pišem i pričam neke svoje priče…

polje kukuruza

Pišem i pričam neke svoje priče…

Kao što znate, ljudići moji lepi, ja pišem i pričam svoje priče. 😊

Iz tih priča rodilo se mnogo lepog. Ono malo lošeg od Života proživljenog alhemisalo se baš kroz te priče u intenzivne emocije koje su podučile i nahranile duše mnogih od vas.

Pa, čemu Život ako ga ćutimo? Čemu znanje ako ga ne širimo? Čemu dar ako ga ne koristimo? Čemu sreća ako je ne delimo? Čemu sreća ako je osmehom ne prikažemo? Dan baz smeha je izgubljen dan, kažu Kinezi.

Svako od nas ima potencijal kojim samo on ume da upravlja i da ga koristi. Nemojte zarobiti svoje autentičnosti i neponovljivosti! Raspršite ih. Prašite njima kao pčele kada oprašuju cvetove. Život je mnogo lakši nego što vam se čini dok ne napravite novu i vama odgovarajuću rutinu. Odmah postaje lepše i bolje mesto…

Sreća nije nađena, slučajna. Sreću sami stvarate. Merilo i definicija sreće su individualni i zavise isključivo od vaše autentičnosti i svega što vas upotpunjuje.

Ako pronađete i negujete vaše darove, bićete potpuni. Zato, kuvajte, vozite bicikl, slikajte, pišite, vežbajte, gajite cveće, letite, volite, putujte, lečite, mazite, pomažite… Šta već… Da biste VI bili srećni. A svi oni kojima to budete pružili i te kako će biti srećni. Znači, daj, pruži i podeli. 🍀🙏🍀

Hvala vam za sve godinice druženja i ljubav koje ste mi dali. Ljubi vas vaša Nale. 💜💜💜

krevet na njivi

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back To Top