Nedelja je dan kada se trudim da mirujem i što je više moguće poslova i obaveza stavim na čekanje. To važi i za kuhinju tj. ne kuvam ništa što nije neophodno. Baš iz navedenih razloga tog dana mi je za doručak potrebno nešto brzinski, bez puno cimanja i po mogućnosti nešto što se može prebaciti…
Eeeh… Ne znam kojim čudom se najzad nakanih da napišem par reči i objavim nov recept, al’ hvala bogu da jesam. Kako su zaređali lepi dani tako mi se ne da da uđem u kuću. Kada nemam čime više da se bakćem van zidova, a ja izmišljam kojekakve poslove samo da bih što više vremena…
Kako su neki od vas navikli da ih s vremena na vreme darujem jestivim poklončićima, za očekivati je što uvek tragam za novim receptima koje mogu fino upakovati i izmamiti vam osmeh na lice. Ovog puta želela sam da prizovem miris uspomena i nekih starih vremena. Osim prijatne doze sentimentalnosti, stara škola kuvanja u meni…
Ako je suditi po najčitanijim objavama ovih dana, većina vas uveliko zimnicu pakuje u teglice. Kako je vikend tokom sezone zimničenja rezervisan za pripremu i pakovanje svega onoga što volimo da jedemo tokom zime rešila sam da danas objavim jedan receptek u tom fazonu. Ovog puta postojećoj kolekciji recepata za zimnicu na blogu pridružuje se…
Skoro da sam zaboravila kada smo gospodin virus i ja počeli druženje ove sezone. Beše to, valjda, pred Novu godinu ali smo se nešto natezali, niko da popusti, sve kao biće-neće… Međutim, četiri-pet dana posle Nove godine, baš kada treba pripremati sve oko Božića, postadosmo nerazdvojni. Teško za poverovati – i danas se družimo. Tih…