Zašto je Spasenija Pata Marković napisala Veliki Narodni kuvar

Lični odnos prema kuvarstvu i kako nam hrana doprinosi svakodnevnom kreiranju i kvalitetu života jasno sam opisala ovde. Prva knjiga iz koje sam potražila recepte bila je Veliki Narodni kuvar. Tada nisam ni znala da knjiga ima autora i da je to Spasenija Pata Marković. Dugo mladih godina je za mene Veliki Narodni kuvar bio – narodni, a veliki jer – stvarno je u pitanju velika knjiga. Interesovanje za gastronomiju i kuvarstvo je sa godinama kod mene napredovalo, pa sam se tako otimala za što više informacija. I danas je slična situacija, a apetita mi ne manjka, kako god da se uzme. Tako sam pre nekog vremena naišla na interesantne podatke vezane baš za ime i trag Pate Marković, i po prvi put odlučila da se tuđi tekst nađe na mom blogu. Zahvaljujem se ovim putem gospodinu Janjiću, autoru priče o majci srpskog pisanog kulinarstva objavljenoj 2008. godine i prepuštam vas korisnom štivu, bez obzira jeste li foodie. 

Početak aktivne pismenosti u Srbiji, krajem XIX i početkom XX veka, kod žena, najbolje se može videti kroz ‘eksploziju’ kuvara, koji su tada počeli da se objavljuju. Prosto je za neverovati koliko se tada, raznih pisanija i svezaka, koje su srpske domaćice ljubomorno čuvale jedna od druge, uspelo pretočiti u razne “Narodne”, “Velike”, “Kućne” kuvare. Pored recepata, kuvari su tada bili i savetnici mladim domaćicama, ali ujedno i zbornici narodnih lekova i čajeva. Jednom rečju, u to vreme, štampani kuvar bio je jedna univerzalna kućna enicklopedija. Problem je bio nepovezanost činjenica u kuvaru i veliki broj gramatičkih i slovnih grešaka, koje niko nije hteo da koriguje, jer ni jedan lektor i redaktor tih vremena, nije želeo da se sa time bavi. Zaokupljeni politikom, koja je baš u to vreme bila veoma burna, ispravka kuvara bila im je ispod časti.

PATIN KUVAR
Mnogo pre Džejmija Olivera, Rudolfa, kanala 24Kitchen, nutricionista i koučeva, ali i pre savremenih pokreta za emacipaciju žena, živela je i radila Spasenija Marković, od milošte prozvana Pata.
Spasenija Marković autorka je legendarnog Patinog kuvara. pic.twitter.com/sF0gShZbez

— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) October 1, 2021

Početkom XX veka Srbija dobija prvu učenu domaćicu – Spaseniju Patu Marković (negde Marinković). Završivši najpriznatije Bečke škole za vođenje domaćinstva, kada se vratila u Srbiju, osetila je potrebu da naše žene edukuje u svim pojmovima vođenja domaćinstva. Priznati istoričari, Spaseniju Marković stavljaju u spisak prvih deset učenih žena, koje su se borile za poistovljenje prava žena i muškaraca. Sve što je uradila, sve što je napisala, postavilo je temelje ravnopravnosti među polovima u Srbiji.

Prvi Patin kuvar

U želji da Srbiju približi svetu, Spasenija je 1907. godine objavila prvi Kuvar i Savetnik koji je urađen po principima bečkih i mađarskih domaćinstava. Kuvar počinje sledećim citatom: “Najbolje knjige koje postoje, to su kuvari. Većinu ostalih nije trebalo ni pisati. Šteta što su pisci kuvara, obično, nepoznati – Ibzen”.
U uvodu, između ostalog, tada je napisala: Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Raznolikost životnih namirnica i različiti načini pripreme hrane, od velikog su značaja za čovečiji organizam. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine, itd, a nedostatak tih sastojaka doprinosi do raznih poremećaja u organizmu… Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga ko ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.
Samom kompozicijom uvoda, citatima i modernom rečenicom, koja se za tadašnje prilike mnogo razlikovala od srpske feudalne retorike, kao i ogromnim bogatsvom sadržaja, 

Spasenija Pata Marković, vinula je sebe u naučničke visine, ali je u isto vreme, svojom popularnošću, zasmetala tada brojnim srpskim konzervativcima.

Zabrane i osporavanja

U toku svog rada, Spasenija je imala tabu, kao svog najjačeg protivnika. Ko je ta žena koja se usprotivila, feudalizmu Balkana? Ćerka iz viđene kuće, koja je završila škole, imala je velikih problema u toku svog rada, a njeni kuvari su bili zabranjivani. Verovatno je Srbija tog vremena bila jedina zemlja koja je zabranjivala kuvare. Bilo je to u periodu Šestojanuarske diktature, kada je jedino Patina Čitanka za domaćice, koju je štampala svake nedelje, izlazila bez cenzure. Čitanka je ubrzo postala bilten opozicije jer ima je Pata omogućavala, podržavajući brata koji je bio istaknuti opozicionar, da se na jednoj stranici, kroz recepte, ironično odnose prema kralju i diktaturi.

Spasenija Pata Marković – kultna ličnost

Uprkos svim nedaćama ona je postala kultna ličnost tog doba. Ljudi koji su je znali, govorili su i pisali da je Spasenija Pata Marković, jedna veoma skromna i neupadljiva ličnost, visokog intelekta i držanja, koja se pak, ni čim ne razlikuje od većine žena tog vremena.
Mada, Branislav Nušić, jedan od retkih srpskih intelektualaca, koji ju je neobično uvažavao, napisao je 1925. u Politici, jedan članak o učenim ženama, u kome je za nju između ostalog rekao: Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, Gospođa Marković, ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom Dvor, dok ne prozborite sa njom ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.
Ona je radila veoma marljivo. Pored škole koju je držala u periodu do 1941, objavila je 3 Velika Narodna kuvara i 15 svezaka raznih recepata. U II svetskom ratu, u svojoj kući je skrivala jevrejsku decu.

Bez prava na ime

Posle II svetskog rata, bila je uhapšena kao izdajnik; sve njeno je nacionalizovano, a njeno ime je bilo zabranjeno. Ali, kako je u to vreme ona bila jedina školovana domaćica, pustili su je da radi, da vodi škole za mlade, neuke partizanke i uči ih lepom ponašanju, manirima za stolom i osnovama građanske kuhinje, prilagođene “radnom svetu”. Vrlo brzo, kada su nove vlasti shvatile da ona ima veliki uticaj među običnim svetom, optužili su je da širi buržoaske ideje, zabranili su joj potpisivanje punim imenom i oduzeli sva prava. Svi kuvari, objavljeni posle 1945. godine, pa do 1990. godine (razne reprodukcije i prerađena dela), u njenom autorstvu, potpisani su sa SM. Spasenija Pata Marković, umrla je sama i odbačena, krajem pedesetih godina u Beogradu.

Neprolazno delo

Spaseniju Patu Marković, lično, smatram utemeljivačem srpskog pisanog kulinarstva, čija dela treba da poprime enciklopedijski karakter. Po njenim receptima, Dušan Škrba i Dimitrije Davidović, prvi srpski učeni kulinari, prvo kraljevski, pa onda Titovi, profesori, kreatori modernog, profesionalnog kulinarstva u Srbiji, napisali su knjigu Kulinarstvo u Hotelima i Restoranima – 1954, odnosno prvi Srpski udžbenik kulinarstva, a brojne generacije prenosile iz ruke u ruku njene kuvare, do dana današnjeg. Trenutno je u prodaji 24. izdanje njenog Velikog Narodnog kuvara; a u knjižarama kažu da se prodaje i dalje podjednako dobro sa svim modernim i novim izdanjima.

Delo Spasenije Pate Marković i njeno viđenje moderne Srbije, koju je ona u svojim kuvarima pokušala da napravi, ne sme biti zaboravljeno, već svim početnicima u ovoj branši, stavljeno na uvid kao stručna literatura, koju malo ko u toj meri poseduje na svetu.

Autor teksta: g-din Jovan Janjić
 Izvor
Naslovna fotografija: Rochak Shukla on Freepik