Poznato je da volim domaća jela tj. ukuse nacionalne srpske kuhinje i kulinarske posebnosti naših regija. U tom duhu nastavljam današnji recept i (dužu) priču, koji me podsećaju na bakinu kuhinju i zaplanjska sela.
Zaplanje, selo Gornje Dragovlje, je rodno mesto mog oca, a samim tim i mesto mog porekla. Detinjstvo mi je (bilo) neobično bogato dobrim delom i zbog zaplanjskog krajolika i prirodnih lepota na kojima Bog nije štedeo kada je iz džaka sipao po Zaplanju.
Danas je Zaplanje izuzetno siromašan i slabo razvijen deo jugoistočne Srbije, u kom se seoska domaćinstva sve brže gase.
Najpoznatiji prirodni segment Zaplanja je Kunovica tj. Suva planina – Alpi juga Srbije, kako je ovu planinu nazivao Cvijić. Florom i faunom izuzetno bogata planina, a položajem važna tačka Balkanskog poluostrva, Suva planina je neopravdano izuzeta iz turističkih ponuda. I četiri lokalne opštine, duž čijih se teritorija planina prostire, nisu mnogo učinile za popularizaciju i razvoj Suve planine.
Lepote i bogatstva Suve planine teško je nabrojati, a tek opisati! Navešću jedan izvanredan raritet koji krasi ovu planinu – na delu Suve planine nalazi se stanište divljih konja, gotovo izumrle vrste u Srbiji. Upkros velikom trudu da ove plemenite životinje opstanu u svom okruženju, malo je učinjenih napora i pokazane dobre volje ne bi li se lokalci i zagriženi “divljaci” ohrabrili i pomogli u nameri da zaštite ovu ugroženu vrstu.
Ne dajte se zavarati ako sudite po imenu planine – Suva. Naime, spoljašnje strane planine jesu oskudne što se izvora vode tiče, ali su zato „unutrašnji rezervoari“ ove planine prepuni sveže, hladne, planinske vode. Iz tih rezervoara voda bogato izvire na mestima kao što su Bojanine vode, vrela u selima Gornji Dušnik i Sopotnica, Niška banja (mineralna /radon/ voda), kao i na brojnim izvorištima širom Zaplanja.
Naročito je interesantan podatak da je na vodenicama-potočarama, u mestu Gornji Dušnik, podno Suve planine, čitav jug Srbije mleo žita.
O tome koliko je ovo područje bogato baštinom govori podatak da se u zaplanjskom selu Veliki Krčimir nalazi sakralni objekat, spomenik kulture, izgrađen na temeljima pređašnje vizantijske crkve (pravoslavna crkva, posvećena Vaznesenju Gospodnjem), a koji datira iz 1169. godine.
Zaplanje je od najranije srpske istorije predstavljalo bitan koridor kretanja svetskih putnika ali i vojskovođa. O tome svedoči podatak o prolasku nemačkog cara, Fridriha I Barbarose, kroz Srbiju i Mali Krčimir.
Osim kulturne baštine, Zaplanje je bogato veštim trgovcima, mnogim (umrlim) zanatima i vrsnim majstorima: krečari (Sopotnica, Mali i Veliki Vrtop), ćumurdžije (Gare), grnčari (Grkinja), …
Odličan post čitajuću putovala sam kroz vreme .Salatu od suvih paprika sam jela vise puta ali nisam znala za poreklo recepta.Hvala na divnom postu .Pozdrav
Hvala ti što si ostavila utiske. Drago mi je da ti se dopalo. ♥ To je narodski recept, da se tako izrazim… Svima je manje-više poznat. Ali, puzderke su zaplanjske i tu nema šta da se prigovori. ☺
Prošetah lepo nepoznatim, ali zanimljivim, krajev naše Srbije. Imamo svašta, možemo razvijati seoski turizam svuda, ali je malo ljudi i para da se krene sa tim. Gledam često Znanje imanje i lepe primere seoskog turizma, ali je sve to nedovoljno i jako sporo, čitaj bez pomoći države, napreduje. Šteta, velika šteta. Zdrava hrana, čist vazduh, istorijski spomenici, kulturno bogatsvo svakog kraja je vredno truda i ulaganja.
Tvoje paprike su pravi užitak na svakom stolu. Priznajem da suvu papriku uvek preskočim na pijaci, a kad vidim da nije ona prava, sad mi je lakše što je nikad nisam probala.
Drago mi je da ti se post dopao i da sam ti približila Zaplanje koliko-toliko. Slažem se da nam je zemlja toliko bogata da je gotovo rajska i žalosno je što to svi vide osim nas, koji ne uspevamo da održimo to bogatstvo. Žalosno.
Jooj, ja sam ti iz paprikarskog kraja pa čim vidim papriku ja je grabim… Posle se kajem ☺
Odlična salata za koju sam od nedavno saznala. Moja baba po ocu ,rodom iz sela Prvoneka pokraj Vranjske banje je spremala sirovu papriku punjenu kupusom na isti način, kao i paprike punjene sirom, i to su po meni najbolje salate koje bih mogla maltene svakog dana da jedem. Hvala za recept, obavezno ću isprobati , i to sa crvenim kupusom.
Eee, drago mi je da si se i ti javila. ♥ Pozdrav za jug.
Slažem se da su paprike pripremane na spomenut način fantastične. Ja sam one punjene sirom jela u hodu, zgrabim i opet izletim iz kuće, trčeći na livadu… Ma, šta ja tebe da učim kako da spremaš?! Idi, begaj… Ne smem ni da pomišljam na tvoje veštine i divote koje pripremaš.
Hvala Nale. Toliko me je oduševio post da sam dva puta komentarisala?, ali ruku na srce, ništa lepše nema od sećanja i te naše zdrave hrane , na kojoj smo odrastali.
Prelepo putovanje kroz istoriju naših predaka.Odlična salata za koju sam od nedavno saznala. Moja baba po ocu ,rodom iz sela Prvoneka pokraj Vranjske banje je spremala sirovu papriku punjenu kupusom na isti način, kao i paprike punjene sirom, i to su po meni najbolje salate koje bih mogla maltene svakog dana da jedem. Hvala za recept, obavezno ću isprobati , i to sa crvenim kupusom.
♥♥♥