Zaplanjci su, između ostalog, istaknuti vojnici koji su bez straha odlazili u boj. Čuvena fotografija, srpskog izviđača sa Drine, iz I svetskog rata, koja je ušla u udžbenike i istorijske arhive – Oko Sokolovo – beleži Dragutina Matića iz sela Kaletinac, dok kao vojnik-izviđač osmatra prostor.
O tome kako se kao društvo ali i pojedinci odnosimo prema korenima i zaslužnim precima svedoči stanje u kom se nalazi kuća zaslužnog Zaplanjca, preminulog 1970. godine.
Godine 1910. odlazi u vojsku, u tada najelitniji rod – konjicu, jer je iz porodice koja je gajila konje. Kao konjanik jahao je tik uz princa Đorđa Karađorđevića. Kad je završio to vojevanje, 1912. godine, počinje rat sa Turcima za oslobođenje južnih delova Otadžbine.
Završismo sa Turcima “loše – crno” , prođe Kumanovska, prođe Bitoljska bitka. Čekamo, veli, civilno odelo. Ali – opet ratna truba: rat sa Bugarima. I njih, reče, sredimo. Opet bez civilnog odela. Dolazi Prvi svetski rat – Cer, Kolubara, Albanija, Krf, Solun, Kajmakčalan, Gornićevska…
Ratnik se vraća tek 1919. godine svome slobodnom domu. Sin je imao godinu dana kada je tata krenuo u vojsku, sada je u 11. godini. Ne poznaju se. Ali – dug je odužen prema Otadžbini.
(odlomak iz knjige Moj otac Oko Sokolovo)
Sigurna sam da vam je ime i delo Branka Miljkovića (1934-1961), čuvenog i prerano preminulog srpskog pesnika, više nego poznato. Rođen u Nišu, a deo detinjstva proveo je u Gadžinom Hanu, rodnom mestu svog oca. Takvu dušu – široku, toplu, pomalo setnu i katkad neutešnu, samo Zaplanje svojim milovanjem može da iznedri.
Ceo jedan narod
Izmišlja reči za pesmu
Koju će se usuditi da napiše
Jedan čovek posle sto godina
Ne boj se reči
Nije to ništa
Al ipak pazi
ne ljubi prošlost u ruku
Pevaj kao da ništa nije bilo
Juče ili pre sto godina
Nemamo vremena za rimu
Zvezdi sa severa ptici s juga
Ne boj se pesme
Reci, gde ćeš sutra
Zamka ti u zamci
…varaj vrata, piše na vratima
Provetravanje pesme – odlomak, Branko Miljković
Napomenula bih da je Dr Dragoljub Simonović napisao više nego opsežnu knjigu o Zaplanju, koja nosi istoimeni naziv. U ovom obimnom delu, Simonović navodi da su muške glave bile dragocenost svake porodice upravo jer su Zaplanjci vojevali za svoju i slobodu daljih pokolenja. U bojevima su mnogi gubili živote i tako je Zaplanje, kao i veći deo Srbije, ostajalo bez muškog stanovništva. Dr Simonović je zabeležio da su žene tog vremena rađale 15-19 dece, poput Zaplanjke Tomanije i Stanojke pop-Jordine, kako bi se koje muško dete sačuvalo i nastavilo porodično ime.
Na kraju se moramo osvrnuti i na gastonomsko nasleđe ove regije, koje je više nego primetno. Trpeze Zaplanjaca su oduvek važile za bogate i ukusne, a Zaplanjci za naočite, više nego gostoljubive i velikodušne domaćine.
Zaplanjke važe za lepe i zavodljive, brze, izdržljive, sposobne, svakom poslu dorasle žene. Pre svega, to su domu posvećene žene i vrsne domaćice. Što zbog istorijskih i vremenskih (ne)prilika, što zbog sudbine – Zaplanjke su naučile da podnesu i prenesu mnogo toga, baš kao i većina žena na Balkanu.
Iz ovoga se može zaključiti da je u Zaplanju sve med i mleko… Ne, nije. Ma, nikako! Prvo, nema infrastrukture, ni one osnovne. Nema dobrih puteva, škola, bolnica, tržnica, radnih mesta – nema! Glavni problem Zaplanja danas jesu ljudi. Nema ih dovoljno. Nisu baš u toku s vremenom i napretkom koje je vreme donelo – čast izuzecima. Ne pokazuju dovoljno empatije. Retki imaju nesmenjive prioritete u životu. Umeju da budu zajedljivi, zavidni, svadljivi, neumereni u jelu i piću, … To su moje meraklije. Volim ih. Ali, budimo realni!
Naglasila bih i to da se Zaplanjci pojavljuju sa svih strana onda kada im se uopšte ne nadate. Ima nas na svim meridijanima i rado se pozivamo na poreklo i korene, pa u skladu s tim rado se družimo ili pomažemo.
Odličan post čitajuću putovala sam kroz vreme .Salatu od suvih paprika sam jela vise puta ali nisam znala za poreklo recepta.Hvala na divnom postu .Pozdrav
Hvala ti što si ostavila utiske. Drago mi je da ti se dopalo. ♥ To je narodski recept, da se tako izrazim… Svima je manje-više poznat. Ali, puzderke su zaplanjske i tu nema šta da se prigovori. ☺
Prošetah lepo nepoznatim, ali zanimljivim, krajev naše Srbije. Imamo svašta, možemo razvijati seoski turizam svuda, ali je malo ljudi i para da se krene sa tim. Gledam često Znanje imanje i lepe primere seoskog turizma, ali je sve to nedovoljno i jako sporo, čitaj bez pomoći države, napreduje. Šteta, velika šteta. Zdrava hrana, čist vazduh, istorijski spomenici, kulturno bogatsvo svakog kraja je vredno truda i ulaganja.
Tvoje paprike su pravi užitak na svakom stolu. Priznajem da suvu papriku uvek preskočim na pijaci, a kad vidim da nije ona prava, sad mi je lakše što je nikad nisam probala.
Drago mi je da ti se post dopao i da sam ti približila Zaplanje koliko-toliko. Slažem se da nam je zemlja toliko bogata da je gotovo rajska i žalosno je što to svi vide osim nas, koji ne uspevamo da održimo to bogatstvo. Žalosno.
Jooj, ja sam ti iz paprikarskog kraja pa čim vidim papriku ja je grabim… Posle se kajem ☺
Odlična salata za koju sam od nedavno saznala. Moja baba po ocu ,rodom iz sela Prvoneka pokraj Vranjske banje je spremala sirovu papriku punjenu kupusom na isti način, kao i paprike punjene sirom, i to su po meni najbolje salate koje bih mogla maltene svakog dana da jedem. Hvala za recept, obavezno ću isprobati , i to sa crvenim kupusom.
Eee, drago mi je da si se i ti javila. ♥ Pozdrav za jug.
Slažem se da su paprike pripremane na spomenut način fantastične. Ja sam one punjene sirom jela u hodu, zgrabim i opet izletim iz kuće, trčeći na livadu… Ma, šta ja tebe da učim kako da spremaš?! Idi, begaj… Ne smem ni da pomišljam na tvoje veštine i divote koje pripremaš.
Hvala Nale. Toliko me je oduševio post da sam dva puta komentarisala?, ali ruku na srce, ništa lepše nema od sećanja i te naše zdrave hrane , na kojoj smo odrastali.
Prelepo putovanje kroz istoriju naših predaka.Odlična salata za koju sam od nedavno saznala. Moja baba po ocu ,rodom iz sela Prvoneka pokraj Vranjske banje je spremala sirovu papriku punjenu kupusom na isti način, kao i paprike punjene sirom, i to su po meni najbolje salate koje bih mogla maltene svakog dana da jedem. Hvala za recept, obavezno ću isprobati , i to sa crvenim kupusom.
♥♥♥