ZAR JE BITNO?
Jednom me je poznanica pitala zašto ja imam blog i da li od toga može da se zaradi.
Tada sam joj rekla da je sve počelo spontano, bez predznanja o blogovanju, sa idejom da ono što volim da radim učinim vidljivim i na taj način proverim vredi li moj rad. Onda sam shvatila da puno toga ne znam, posebno kako prezentovati i fotografisati hranu i da sebe ne vidim ni na pola vrednosne lestvice tog gastro-blogerskog sveta. Da zaradim na taj način nisam ni pomišljala. Samim tim nisam ni umela to da učinim.
Kako sada stoje stvari? Gde sam? Šta radim? Pravim mesta drugima. Neka ih, nek’ se istutnje. Pa, kad potroše sve svoje urnebesne i s’ vezivim ne vezive ideje i projekte valjda će da se smire. A, u međuvremenu dok pomahnitalo jure kroz sazvežđa interneta, gurajući nam pod nos kopirane ideje i loše radove, možda nauče nešto i upoznaju se sa logikom, pa u dogledno vreme i naprave nešto od sebe i svog rada što je vredno pohvala. Ovo nije stroga kritika pojedinaca, ovo je moj utisak o prisutnim ličnostima, njihovom radu i uticaju istog na slučajne ili namerne posetioce njihovih strana/blogova/portala/kanala.
Zašto sam odlučila da o ovoj temi progovorim konkretno, kao da pišem sama sebi, bez ograda i korekcije teksta? Zato što sve češće nailazim na masu gluposti (i u životu, generalno) i sadržaja koji bi svakog normalnog početnika (o „veteranima“ da ne govorim), sa željom da nauči da pripremi par stvari za klopu, jednom i za sva vremena porazio i odgurnuo od spomenute ideje. Broj takvih stranica i kanala je iz dana u dan veći. Posete (kao) brojnije.
Ovde ne bih želela da eventualnim „zlonamernicima“ ostavim mesta za opaske, pa ću dodati da nisam neko ko puca na posete, članove i sve te brojke… Ne zato što je moj rad i postojanje slabo propraćeno, naprotiv. Već zato što se tim podatkom da upravljati u zavisnosti od namere, svrhe rada, raznih želja i nadanja.
Porast nekvalitetnog rada širi se brzinom svetlosti, a svi oni koji nešto rade iz ljubavi, dobrih namera, sa željom da dominira kvalitet jako dobro znaju koliko vremena i truda treba da se sve kompletira. A, još bolje su svesni traga koji njihov rad ostavlja.
Takvi ne mogu sebi da dozvole da igraju na kartu broja objava. Dok ovi drugi, upravo brojem objava i poseta dolaze do nekog mestašca odakle sebi daju na relevantnosti. Da li ste primetili da kvalitetni blogovi i blogovi sa neosporivim potencijalnim kvalitetom zastaju ali i nestaju? Njihovi autori su odlučili da se na neko vreme povuku ali ima i onih koji su uklonili svoje ideje, radove, savete i prikazani trud. Hm… Meni je stalo do njih, tog kvaliteta, ponuđenog sadržaja, upotrebljenih reči, podeljenog znanja, prenete energije i to je više od razloga da pokrenem svoje misli na ovu temu. Uzgred, ako čitate i jedan ste od autora blogova koji su na pauzi ili su ugašeni znajte da mi nedostajete.
No, možda sam u svemu ovome jedino ja problem? Možda sam stvorila tvrdo uporište iz kog ne želim da se maknem? Možda sam se previše raskomotila u stavu i principu koji zauzimam? Možda treba da usvojim nove ideje? Naročito one koje mi ne zvuče logično i nemaju veze s’ vezom. Možda baš treba da probam onu pileću čorbicu „zaprženu“ majonezom, senfom, pavlakom i brašnom (ne zezam, stvarno postoji)? Možda je ona torta sa 350 g margarina, 800 g šećera i 6 jaja zdrava? Možda onu štrudlu, koju ni psu dala ne bih, trebam da stavim sebi u tanjir i uživam u njenoj oskrnavljenoj lepoti jer to je ustvari štrudla, a ja i ne znam. Grešna ja, tolike godine u neznanju živim i sada još tuđe kudim. Možda za jedan hlebčić stvarno treba 1,785 g brašna i još 500 g za svaki slučaj? Možda baklave treba da budu poparene slatkom vrelom vodom? Možda je svaki recept sa naslovom “Originalni recept za picu” zaista originalni? Možda je industrijska jetrena pašteta zaslužila prestižno mesto koje joj je neosnovano otela pašteta od guščije/pačije džigerice sa slatkim voćnim sosom? Možda se prvo peče meso, pa se s’ istim mesom kuva supa? Možda će kod drugog nekad tako i da bude, kod mene ne. Zašto? Zato što sam ja sve potrebno učila. Moje početke u kuvanju na ovaj ili onaj način imao je ko da isprati. Svaku grešku da ublaži ili da savetom učini da se ta ista greška nikada više ne ponovi. Kada jednom naučiš i usvojiš ispravan metod, ne možeš da prenebregneš njegovu vrednost.
Ok, ima različitih stilova učenja i učitelja. Nekom leži neposredan odnos, odrešene ruke, bez preciznih i prethodnim radnjama uslovljenih sastojaka i gramaža. Drugi više vole sve pod konac, tačno i precizno, bez nepredvidivih događanja u toku pripreme.
Sada, odjednom svi znaju sve. Svako se razume u temu. Svako može sebi da da za pravo i najžešće i najžučnije prokomentariše tuđe stavove, razmišljanja, ideje, radove, umeće… Skoro svi fotkaju svaki zalogaj hrane koji pripreme ili im istu pripreme, snimaju svoje radove, savetuju, bloguju i vloguju (na razne teme, al’ ovog puta tema je ljubav i zanimanje prema hrani i hedonizmu u toj oblasti, pa da eliminišem sve druge oblasti na vreme), svakodnevno su idejno i novčano potkovani da štancuju novosti na svojim stranama…
I, čemu to? Ako je iskustvo ono što oblikuje i daje lični pečat svakog kulinara (profesionalno ili amaterski), šta bi bilo da loše naučeno pretočimo u suvo iskustvo (bez korekcija)? Šta bi tada predstavljalo kvalitet? Nešto, poput parole “Nije bitno kako radiš već koliko puta radiš”. Zar nije bolje da svi napredujemo i učimo jedni od drugih? Ja redovno to činim.
Volim kada mi vaši radovi pomognu da shvatim u čemu je caka. Volim kada vidim da ste na visini zadatka. Volim kada poredim prethodno i sadašnje, pa vidim u čemu sam napravila korak napred. Korigujem sebe kroz vaša zapažanja i savete. I, sve to tada ima velikog smisla.
Zato, hvala svima koji se trude da održe taj kvalitet i razliku između kvaliteta i nekvaliteta učine još većom i vidljivijom.
51 thoughts on “ZAR JE BITNO?”
Comments are closed.
Odličan tekst!
Hvala Vam.
Natasa u pravi si za sve sto si napisala!
Hvala puno.
🙂
Dobro je što se progovorilo o ovoj temi i posebno što si ti progovorila. Evo reći ću ti i zašto. Zato što si nekako uvek ćutljiva. Imaš divne recepte i mnogo lepe, tople priče ali to je tako hermetički zatvoreno na ovim stranicama, tako, da kažem, čisto, netaknuto, i izolovano od sve te histerije i buke koja zahvata sve redom.
Ja se slažem u svemu sa tobom. Svako ko nešto radi nadahnuto zna da će pre ili kasnije naići zamor, iscrpljenost, da je odmor dobar. Ali ne dešava se svima ovde odmor. Nekako mi se čini, da pređem na temu konkretno, da su neki dragi ljudi zaista utihnuli jer je u ovakvom haosu nemoguće raditi.
Ne mislim da bilo ko ima monopol na bilo šta, neka piše i radi kako ko hoće. Nemamo još krunisane food-blogere i članske karte, zato se uzdam u čitaoce, posetioce, kako god, ljude koji sami imaju ili nemaju blogove i koji određuju u stvari ko će biti čitan a ko ne. Ne zato što se nekome slivaju reke zlata sa svakim pregledom nego zato što ljubav i trud inspirišu a štancovanje radi male i kratkotrajne koristi samo zagađuje prostor i ometa, zamara ljude koji onda ne uspevaju da stignu do sadržaja koji bi im istinski značili.
Ja sam, kao što znaš, svoj blog u velikoj meri zapostavila. Malo zbog ličnih problema i obaveza, malo jer mi je prosto nestalo inspiracije ali i zbog toga što ne vidim više smisao. Pišem blog da bih nešto delila sa drugima. Pisala bih dnevnik kada mi je bi bilo bitno da ljudi vide i čuju ono što im govorim. Imam osećaj da ne dopirem ni do koga i to je to.
<3
Hvala ti na lepim rečima i naročito mi je drago da se slažemo i oko ovoga 🙂 Ti si jedan od bisera u ovom svetu. Ja navijam za tebe pre svega zbog tvoje ideje i pristupa food blogu.
Ovo je moje mesto na koje može da svrati onaj ko želi. Ako mu se dopadne, dobrodošao je uvek. Ne pravim senzaciju oko svojih objava, ne činim ništa da bih nekome pod nos ubacivala svoje strane… Dovoljno mi je da znam da ovo mesto ima svoje posetioce i da ono što radim vi prepoznajete, većinom poštujete i želite da nastavim.
Nastao je veliki metež, koji konkretnog smisla/cilja nema (barem ja to tako vidim). Slažem se sa ostatkom komentara i samo bih ti poručila da grešiš u vezi osećaja da ne dopireš do ljudi jer ja sam svedok da si mnoge zavela i očarala a zatim navukla 😉 na svoj blog. Nastavi, kad i koliko želiš, samo nastavi. <3
<3 Isto i za tebe važi :-D. Samo nastavi, na kraju kvalitet uvek pobedi, ajde bar da se pravim da u to verujem XD.
Ne znam šta da ti kažem, ali ja sam mnogo što šta naučila mojim prisustvom na Coolinarici, kasnije na mnogim blogovima, našim i stranim..o tome što pišeš ovde,razumem ali obično sve to što vidim, jednostavno zaobiđem. Gledam da donesem nešto novo na svom blogu a blog ne pišem rtadi zarade, jer mi to nikad nije palo na pamet ( zato ne želim nikakve reklame na mom blogu ) jednostavno ga pišem radi svoje dece i prijatelja, i za ostale i ko želi, neka poseti moj blog, ko neće,hvala im.
Nale, ti si mi oduvek bila draga, i ako te lično ne poznajem, volim da zavirim na tvoj blog,jer imaš recepte po mom ukusu, i odluka je samo tvoja….svi mi dođemo do nekog zasićenja i treba nam vremena ….
Topli virtualni zagrljaj za tebe.
Naravno, učimo odande odakle se naučiti može. Moram reći da je i na Coolinariki bilo mnogo "kriza" ali nije mi mnogo bitna jer sam se ovde osvrnula na same autore. Coolka je već nešto drugo i oni biraju uređivačku politiku slično kao i mnogobrojni časopisi sa receptićima i sl. I ja preskačem,preskačem,preskačem ono što mi se ne sviđa ali kad kliknem na ono što mi se sviđa imam šta i da vidim – bloga više nema… E, to mi je problem jer nestaje nešto što je bilo vredno, oni koji su kvalitetni vremenom posustaju itd.
Hvala ti, Zoki <3 Pa, ja sam na tebe naišla prvu onog dana kada sam došla na Coolku i kakva si bila tada takva si i sad. Tvoje recepte sam pripremala i isprobala i lepo je što si se ostvarila i kao bloger jer imaš šta da ponudiš i niko ti ne može osporiti kvalitet. Nastavi, naročito što imaš tako lep razlog da ga vodiš 🙂
Ma, ljubim te da pukne <3
Ne znam koliko postoji , vremenski, tvoj blog, ali znam da sam ovde nalazila izvanredne recepte. Neke od njih sam i isprobala, iako sam stalno na nekoj dijeti 😉 i mišljenja sam da se ne sekiraš mnogo ko ostaje, ko odlazi. To je tako u životu. Ode jedan, dođe drugi, sa nekim drugim nazorima i pogledima na svet, uopšte, a ne samo na food blogovanje. Znaš šta je važno? Da ti uživaš u ovome što radiš, a to se vidi kad se ovde dođe, da iza ovog stoji neko ko kvalitetu pridaje veliki značaj, kome nije zinulo d.., što bi rekla moja baba, za slavom i novcem i koji vrednuje prave stvari na pravi način. Neka idu, oni koji hoće, a ovi koji dolaze, danas dođe nekako normalno da grizu, kradu, ujedaju da bi postigli i prestigli sve koji su već tu, navukli se ljudi na nerad i slavu preko noći, ali, ostaće na kraju samo oni koji i zaista vrede, a tvoj blog i ti, zaista vredite.
Coolinarija je nedavno napunila 5 godina postojanja. Hvala na ovako lepom komentaru, zaista je lepo čuti pozitivne utiske. Baš tako, i ovde je kao i u životu. Ponekad sve izgleda manje bitno a onda neke stvari postanu bitnije nego što smo mislili da će ikad biti. Hvala još jednom na lepom, ohrabrujućem komentaru. <3
Draga moja, sta ti reci osim bravo!!! Svaka ti je na mjestu…
Vrlo cesto komentiram sebi u bradu kada vidim neke fotke jela, da ne pricam o sastojcima…za sebe mogu reci da ne odstupam od nekih svojih principa ali, ne oglasavam se javno…ne zelim sebi nikakvih stresova….meni treba samo mir..alu, drago mi je da si o tome progovorila a evo vidim imas i podrsku…
Ja ti osim pidrske saljem i topli virtualni zagrljaj…..pusa
Draga moja Snježo, hvala puno. Razumljivo je i to da covek ne želi da se opterećuje suviše ili da nečemu pridaje veću važnost no što bi trebalo, ipak je život sam po sebi dovoljno težak. Ljubim te, i hvala puno na podršci. Kiss-kiss
Nalence, neka si ovo napisala! Bar ćemo malčice da se preispitamo odakle smo krenuli i kuda dalje…
Ima izreka "svaka roba ima svoga kupca…" neko voli bombastično i agresivno, neko umereno i primereno. Plus što nisu svi sa istim motivom i ciljem krenuli da pišu. Stvar je ukusa (ili nedostatka istog) kome će šta da se svidi i na koji način će da reaguje. Lično, mnoge koje volim i cenim pratim ćutke, bez mnogo komentara i hvalospeva, ponekad im nešto napišem, ali uvek znam šta kod njih ima novo. One blogove koji mi se ne sviđaju i ne gledam. Na žalost, kao i u svakodnevnom životu, ni ovde nema pravde – kvalitet će nekad da potone, plagijat i neukus da dožive ovacije, al tako je bilo i biće…
Što se mog objavljivanja tiče, meni je moj blog moja zabava (pogotovo sad kad sam u penziji), dovoljno mi je i da se samo meni sviđa…
Nego, pogodi me onaj majonez posred srcEta.. Em sam njime premazivala kiflice, em ga stavljala u proju… Al da znaš, opet ću! ;)))
Živa bila! ♥
Hvala, Gagić moj <3 Potpuno se slažem sa tvojim mišljenjem i pronalazim se u onom "pratim ćutke". Naravno, sve se menja i tako u krug… Tvoj blog se mnogima sviđa, kao što i sama znaš. Ja sam jedna od onih koji rado navrate 🙂
Nemoj da te majonez muči, ovo što navodiš je skroz nešto drugo nije čorbica nad čijom "zaprškom" sam ostala zablenuta 😉
Ljubim te, mila moja.
<3 <3 <3
Drago mi je da si napisala ovaj tekst koji samo food blogeri tj oni koji vole i uživaju u hrani razumeju, odnosno koji žele da svoje iskustvo podele javno.
Ja sam isto doživela nekoliko puta pitanja koliko zarađujem od bloga i da li od toga možće da se živi i kad sam tim dušebrižnicima rekla da ni cvonjka nisam zaradila čudom su se čudili zašto ovo radim… pa ljudi iz ljubavi, želim da ostane nešto neki trag iza mene, da moje ćerke i unuci u nekim poznijim godinama kad požele da osete ukus majkine i bakine hrane pritisnu dugmence a ne prevrću po izbledelim prašnjavim sveskama… ako nekoga još usput privuče ono što se kuva u mojoj kuhinji dobrodošao je… sa tom namerom sam i počela da pišem blog, da sačuvam od zaborava neka naša tradicionalna jela sa tradicionalnim sastojcima i imenima.
Međutim šta me najviše u poslednje vreme nervira to su nama nepoznati sastojci koji se ovde nikad nisu koristili a još više me nerviraju stani nazivi tih i takvih recepata. Jeste slike su perfektne (moje su uvek bile onako čak ni prosečne na brzinu škljocnute dok nervozni gladni ukućani čekaju da okinem par puta, nekad i sa mobilnim na brzinu, tek da uhvatim, koliko puta i zaboravim na te fotke čuče negde, kad naletim na njih i sama se pitam šta sam to spremala… ali su tanjiri uvek bili puni i na kraju omazani a svi srećni i zadovoljni sa ukusnim jelom… da sam im servirala po jednu kašiku nečeg razmazanog ne verujem da bi bilo nekog zadovoljstva, ali sad je trend tih lepo uslikanih tanjira (ili polovine tanjira) sa kašikom dve nečega što bi i ptici bilo malo da se najede.
I kod mene je došlo do nekog zasićenja sa objavljivanjem recepata, naravno da se i dalje kuva i jede ali ne pratim, NE ŽELIM, da pratim nove trndove polupraznih tanjira i fotošopiranih tortica od 10-12cm. Želim da zadržim tradiciju u mojoj kuhinji, na mom stolu, u mojim šerpama od 4 i više kg i mojim punim tanjirima, pa ko voli nek izvoli…
Valjda će i to nekad imati neku svoju vrednost, ako ne za svet ono bar za moju decu i unučiće.
Hvala puno, drago mi je da isto gledamo na stvar. Vaši komentari odlično dopunjuju tekst ukazujući na suštinu i ono što se krije iza naših radova. Svako od nas doprinosi svojim radom i stavom šarenolikosti i različitosti ove zajednice. Ne treba zanemariti osnove, standarde od kojih ne bi smelo da se odstupa. Lično, volim dobru fotografiju ali ako njen kvalitet nije propraćen i kvalitetom receptia – džaba šminka.
Jaco, samo nastavi da uveseljavaš srca svojih najmilijih a i svoje a mi ćemo to prepoznati, kao što prepoznajemo i sve lepote koje si Lenki za ljubav radila 🙂
Šaljem ti topli pozdrav <3
Hvala mila, takođe, nemam puno vremena da sve blogove koje volim propratim, a posebno nemam običaj da komentarišem i to sa rečima ''odlično'' ''super'' i slično, pored kuvanja i blogovanja imam i druge ljubavi i zanimacije, o kojima sam po nešto postavila i na blog mada nema puno veze sa kuvanjem, ali to sam ja i to je još nešto što me ispunjava i čini mi pravo zadovoljstvo, ponekad i više od kuhinje, još da imam dan od 48 sati bila bih najsrećnija jer bi stigla da radim i da se posvetim svemu onome što volim i u čemu nalazim smisao svog života, ali biće nadam se vremena i za to jednog dana kad budem slobodan čovek bez deset sati odsustva iz kuće, xexe, mislim na peMziju…
Tvoj tekst mi se jako dopao i mislim da je ovo jedan od najdužih kometara koje sam ikad ostavila na nekom blogu.:)
Puno poljubaca i budi uvek svoja :*
Hvala puno. Hvala od srca. Kiss 🙂 <3
imam isto misljenje kao Gaga. Meni je blog zabava i prilika da upoznam druge i njihov nacin kuvanja . Koliko mogu , ucestvujem u igricama … isto tako pravim i pauze , sad primer letnju . Ne treba nista siliti . Bolja jedna duza kreativna pauza , nego totalni prekid. Kod mene je paradoks . Ljudi me vise citaju kad sam odsutna . Mislim da su se iskristalisali dobri stari blogeri , isto tako i nove snage. Svako bira svoj put kojim ce ici.
Razumljivo. Svi ovome prilazimo kao zabavi i razonodi, što samim tim ne podrazumeva da ta zabava ne treba biti kvalitetna ili bar prihvatljiva. Pauze su potrebne u svemu. Ljudi se umore i zasite i sami sebe, dese se promene u životu, za neke stvari nema vremena itd. Vidiš, ovo što si rekla "dobri stari blogeri" je vrlo bitno jer su ti blogeri na početku svog rada već pružali kvalitet i razmišljali o njemu. Slažem se da svako bira svoj put, i zato sam ovim tekstom želela da napravim jasnu razliku između tih puteva. Hvala ti na komentaru i odvojenom vremenu da podelimo utiske. Puno te pozdravljam…
Ja blogujem evo već osmu godinu. Meni kuvanje nije problem i obaveza, a posebno ne nešto što radim da bih se dokazivala, već zadovoljstvo koje sam spojila sa drugim, a to je internet. Od bloga zarađujem, to stoji. Ali ne u toj meri da mogu da izdržavam porodicu, živimo od plate moga muža i to svuda kažem kad me upravo pitaju to famozno pitanje. Može li se živeti od blogovanja? Ne, ne može! Sa druge strane, ja se nisam promenila, nisam se uobrazila, nisam nikada nigde rekla da sam "najlepša i najpametnija", daleko od toga da sam najstručnija. Pa ima toliko toga što ja ne umem da spremim. Ono što sam kuvala i promovisala na početku, radim i sada. Ne kažem da nemam neki izlet u svet fenseraja, ali ne želim da se "frljam" sa nečim što niti sam nekada probala, niti videla. Pa ja sam bre avokado u Boru samo jednom videla i nikad više. I sad trebam da pišem i kuvam o nečemu samo zato jer je trend. Baš me briga! Kod mene na blogu lepo piše šta ja to radim, ko želi da pročita i može, samo klikne u hederu na ono "o sajtu". 🙂 Takođe, nikada nisam išla od bloga do bloga i komentarisala, tek samo da bih nešto napisala i bila vidljiva. Možda će čak i zvučati bezveze i biti pogrešno shvaćeno, ali aj ne pišem blog da bi mi ga analizirali drugi gastro blogeri, već da dođe neka devojka, ženica, tetka… i pronađe sebi ideju za ručak, večeru itd. Opet…mam ja i druge stvari i obaveze u životu koje me dotiču, ne samo blog. A najvažnija stvar, ako sam i izgradila sebi neku "reputaciju" da tako kažem, to sam uradila sama. Borila se sa raznoraznim likovima koji mažnjavaju sadržaj i sa svim i svačim, al' sam istrajala. I mnoge sam promovisala, ne zato što mi je to bila obaveza, već zato što sam htela i tako osećala. I to je to… E da! Fotografije. Pa ok, ne žali mse na ove sad, ali su mi drage i one fotkane "idiotom" sa početka blogovanja i nemam problem da ih podelim na društvenim mrežama. Čak mnogo bolje prolaze upravo takvi recepti, nego oni sa lepim i skockanim fotkama. Živa istina!
Gago, hvala što si podelila svoje mišljenje sa nama. Ti si jedan od pionira u ovom food blog svetu. Sama činjenica da godinama postojiš, radiš, ne odustaješ, imaš publiku i prepoznatljivo si ime govori više od svega. Odlično što si pojasnila famu oko zarade. Mislim da je danas to baš naglašeno i da svi pucaju na tu zaradu (sponzori, reklame, broj pregleda, plaćene recenzije). Nisi se uobrazila, Gago. Nisi <3 Svi učimo, neki brže, neki sporije… Neki veštinu steknu očas, dok drugi moraju malo da porade na tome… I sve je to ok, dok u tome ima kvaliteta. Kvalitet je nešto što u ovoj sveri fali mnogo više nego što je falio nekad (npr. pre pet godina, kada sam ja krenula u ovo). Za mene su imena Marija (Palačinka), Gaga grne, Lana (mignonne), Olja (ja u kuhinji), Maja (Mamajac), Tadeja (T&T) i još par njih bila poput reflektora na noćnom nebu. Mnogi od vas su uticali na to da se popravim, da to što radim liči na nešto, inspirisali me… Ne veličam ja ovde nikog, nije ni potrebno jer svi znamo ko ume i koliko, već želim da ukažem na to da je bilo potrebno da imaš talenenat, kvalitet i želju da radiš na sebi da bi se mogao nazvati food blogerom. Taj prikazani sadržaj je morao na nešto da liči. Danas to nije neophodno i nismo na to jasno ukazali. Ja ne očekujem da se ovim nešto značajno promeni na bolje ali sam želela da progovorim o tome jer svi smo svedoci toga.
Hvala ti, još jednom, što si se oglasila i nastavi da radiš ono što voliš, baš kao do sada. Puno te pozdravljam. 🙂
Blog pišem jer sam se "navukla" na spremanje hrane, slikanje i pisanje recepara ulaskom na Coolinariku. Poželela sam da sve na jednom mestu ostavim ćerki, ali i mnogima koji vole jednostavne, brze, ukusne a ne skupe recepte. Jedini recepti koji odudaraju od moje svakodnevne kuhinje su italijanski specijaliteti koje moji ukućani vole i ja ih spremam uvek kada požele. Ne zaradjujem od toga, nikada mi to nije bio cilj, ali ponekad od objavljenog recepta u časopisu dobijem neku paricu 🙂 Radila sam jednu kampanju za naš poznati brend bez ikakvog honorara i mogu reći da sam bila jako razočarana njihovim odnosom. Ja sam njih ispoštovala, spremala recepte s njihovim proizvodima i svuda ih reklamirala, a oni nisu ni reč na to rekli 🙁 Nisu mi ni privatnu poruku poslali da znam da su primetili da sam ispoštovala dogovor 🙁 Otada sam sama svoj finansijer, kreator i autor. Tako je sigurnije, a i ja se bolje osećam 🙂 Ne moram da stavljam majonez, mi ga ne koristimo, a kupim koji je u tom trenutku na akciji kad spremam novogodišnju rusku salatu. Štrudle mesim i volim, jer kakva bih ja to Banaćanka bila da ne znam bar 2-3 vrste istih 🙂
Jafi, hvala ti na javljanju i želji da se uključiš u ovu temu. Odlično što si i ti podelila svoja iskustva u vezi sa zaradom i namerama da nekom doprineseš a kako se to vratilo. Isprobala sam dosta tvojih recepata i zaista sam uvek bila zadovoljna. Štrudle samo nastavi da meseš, naročito onu od pre neki dan (videla sam je na FB, kada je Jovana dobila stipendiju). Tvoja testa su proverena. Puno te pozdravljam i još jednom, hvala na razmeni mišljenja. 🙂
Ljudi odlaze i dolaze po svojoj volji i tu se nista ne moze. Ja se samo nadam da se tako nesto nece desiti i sa tobom i jos par njih koje pratim. Ja blog pisem zato sto sam imala potrebu da ono sto volim podijelim sa ostalima a zaradila nisam nikad nista. Jesu mi jedno dva puta drpili recept i sliku za jedne nase novine pa sam protestovala a oni mi se nisu posteno ni izvinili. Kod nas je mogucnost zarade od blogovanja svedena na minimum mada i ja nisam bas za pojavljivanje na TV-u ili u novinama vise volim ovako. Na internetu inace ima svega a ja ono sto mi ne odgovara zaobidjem i uvijek radije probam neka starinska jela nego neke novitete sa cudnim sastojcima.
Naravno, volja je uvek presudan faktor u svemu. Mislim da ako već sebe vidimo kao neku relevantniju zajednicu u okviru blogerskog sveta ne bi bilo loše da vodimo računa o kriterijumima koje zadajemo, kao i jedni o drugima. Ne kažem da nismo solidarni u nekom obliku jer jesmo. Ali možda ne bi bilo loše povremeno okuražiti neke od nas, koji zastanu, odluče da se povuku, naprave pauzu a kvaliteta i ideja imaju da nastave da se bave ovim hobijem 🙂 Hvala ti što si našla vremena da dođeš i podeliš svoja iskustva i mišljenje sa nama. Puno toplih pozdrava tebi i tvojim slatkim klincima <3
Meni u pretrazivacu kada krenem da ukucava, coo… prvo izbaci Nale Coolinarija, pa tek onda CoolinariKa i slicno 🙂 Volim tvoju posvecenost i detaljnost i organizovanost u pristupu. Iako u poslednje vreme ne stizem redovno da ostavljam komentare, stignem barem da procitam i vidim sta ima novo na blogovima koje volim. Ti si jedna od njih. Slazem se uglavnom sa svim sto si rekla, i to prosirujem i na druge blogove. Narocito na modne, od koji mozda i najvise zaradjuju, i to oni koji cesto bas i nemaju veze sa stilom. Barem onim sto ja podrazumevam pod "stilom". Sto svakako nije Grand koji se propagira.
:)))) Hvala ti puno na ovom opažanju <3
Hvala ti što si odvojila vreme za posetu i uzela učešća u razmeni mišljenja jer mislim da je svako mišljenje i iskustvo od značaja. Tim pre što si ti od onih blogera koji imaju šta da prikažu i umeju da zadaju domaći zadatak drugima (praviš odlične mešavine priča, tema, fotografija)… Od srca hvala na lepim rečima. 🙂
Ostatak komentara samo bih mogla potpisati jer se apsolutno slažem s' tobom. Šaljem ti puno toplih pozdrava
Poštovana Demi, drago mi je da ste podelili svoje mišljenje sa nama. Da se upoznamo. Nataša Vitezović. Drago mi je.
Oprostite ali stičem utisak da me niste u potpunosti razumeli. Od bloga nikada nisam očekivala da zaradi, niti mi je to ideja vodilja. To sam navela kao vrlo često pitanje koje se postavlja blogerima, kao i utisak koji drugi stiču o ovome što radimo. Većina ljudi ne polazi od pretpostavke da se posvećen nečemu može biti bez nadoknade.
U redu, poštujem Vaš stav i ugao posmatranja. Ja sam upravo i želela da poentiram ovo što ste naveli – bez (očiglednog) kopiranja i sa kvalitetom. Mislim da je svaki autor bloga deo sebe ostavio u blogu i na taj način se prepoznajemo.
Naslov glasi "Zar je bitno?" upravo da bi naglasio sve prisutniju pojavu food blogova koji svojim sadržajima pokazuju da im nije bitno (kvalitet, recept, sastojak, propratni tekst, komunikacija sa čitaocima, prezentacija).
Da, uočila sam Vaš blog pre nekog vremena i videla sam objašnjenja o kojima govorite, kao i uslove po kojima želite da se sadržaj Vašeg bloga tretira. Hvala Vam što ste odvojili vreme i odlučili da svoje mišljenje podelite sa nama. Želim Vam puno sreće i uspeha u daljem radu. Svako dobro. 🙂
Nema problema 🙂
Mislim da imamo različitu predstavu o samom pojmu blogovanja i šta reč blog predstavlja.
Još jednom, poštujem Vaš izraz i pogled na sve ovo. Puno uspeha, još jednom.
Pisaću, pisaću 😉
Baš tako. Drago mi je da sam pojasnila. Hvala puno. Nema na čemu. Srećno!
Nismo istomišljenici po ovom pitanju ali to ne znači da Vaše mišljenje ne uvažavam tj. poštujem. Zato sam tako rekla. Ma, razumete već, sigurna sam.
Demi, uopšte nisam imala takav ton u rečenom. Niste me ničim uvredili.
Kao što vidite na svaki Vaš komentar sam odgovorila, jer nemam problem sa različitostima u bilo kom obliku i pogledu. Samo sam pomislila da Vam pojasnim zašto nisam rekla "Volim Vaš komentar" jer sam imala utisak da prethodno rečeno u tekstu niste baš skroz shvatili, pa da ne bude zabune. Vi ne volite uvod u recept, ne vidite potrebu da se o svemu tome nešto kaže, prožme neka priča i ideja već biste samo konkretno, a ja baš volim kada to nije samo recept i kada tu ima još nečeg za pročitati… Zato nismo istomišljenici, ali ne znači da Vaše mišljenje ne cenim, naprotiv.
Zašto bih brisala komentar? To inače ne činim. Ma, opušteno, ok? 🙂 Puuunooo pozdrava 🙂
Bok Nataša, složila bi se s većinom ovog što si napisala, mislim da svakog od nas ponekad "muče" takve misli i pitanja…
Na žalost uvijek će biti onih koji ukradu recept, sliku ili čak i cijeli tekst, i onda kreće borba dokazivanja za svoje vlastito!
Strašno, ali to je neminovno u ovom našem svijetu interneta.
Po meni je najbitnije kad volimo ono što radimo, i tada sve dođe na svoje i ima smisla. Svi smo mi manje više amateri u kuhinji ali ljubav prema kuhanju je ono najvažnije, i mislim da se to ipak osjeti preko ekrana.
Dajem ti podršku da ustraješ jer vidi se da voliš to što radiš!
Hvala puno na lepim rečima. I ovo, kao osvrt na temu, je činjenično stanje i od toga se ne može pobeći.
Puno pozdrava i još jednom hvala na želji da se oglasiš. 🙂
Čini mi se da nema blogera koji nije na ovu temu razmišljao. Većini je blog zabava pa se tako i ponašaju. Kad im je on zabava objavljuju kad im se čini da nemaju volje i elana ćute. To je vrednost blogovanja, bar za mene. Kad nema poleta nema posta. Nemam post u 2015. Imam šta da objavim i ispričam ali ako treba sebe da prisiljavam da pišem onda nestaje zadovoljstvo.
Nastavi onako kako osećaš i dok ti to predstavlja zadovoljstvo, ostalo je po meni besmisleno!
Vesna, hvala što si iznela svoje viđenje. Naravno, inspiracija i volja su osnovni elementi svega, pa i blogovanja. Čekamo te strpljivo, da načneš 2015. nekim postom ;))) Puno pozdrava
Baš sam nedavno htela da napravim folder sa dobrim sitnim kolačima i otišla sam kod (osim Lane, naravno :)) Mihaele (Tortelina), Sanje (Tristo čuda) i Godive i vidim da ih nema jako, jako dugo… I onda sam razmišljala baš o ovome o čemu ti pišeš. Tako sam se rastužila… Htela sam da im pišem mail i pitam ih kako su, šta rade, što ih nema? Ljilji sam čak i ostavila komentar. Već sam nekoliko puta pričala sa drugaricama blogerkama na tu temu, o tim nekim novim blogovima koji samo štancuju recepte… Ne znam šta da kažem… Ja ne znam zašto imam blog. Stvarno ne znam… Verovatno zato što volim da kuvam i fotografišem. Pošto nemam vremena da radim decoupage koji volim, da šijem, heklam i pletem, što obožavam, onda je moj jedini kreativni ventil kuvanje, nešto što i inače moram i volim da radim…
Puno te pozdravljam… 🙂
Draga moja, hvala ti što si se oglasila. Upravo to je deo ove priče… I naravno, razočarenja i neka tugica koja se javi zbog toga što ljudi posustaju, odustaju, kvalitetni sadržaji bivaju skrenuti u neki drugi plan. Pronašla sam se u ovim zanimacijama koje si nabrojala i veruj mi, razumem o čemu pričaš. A, kako najčešće (bez obzira na nedostatak vremena) posegnemo za pripremom hrane, onda se to iskristalisalo i eto dobilo neku prednost u odnosu na druge stvari koje volimo… Jako volim tvoj blog. Sve mi prija u tvom radu. Nastavi, imaš punoooo razloga zašto bi i dalje gurala to. Pre svega, kvalitet. Hvala ti, drago mi je da sam čula i tvoje reči. Veliki zagrljaj i poljubac <3
Zašto imam blog? Jer to volim ali ono baš volim. Kako preko tjedna najčešće imam malo ili ni malo vremena za kuhanje onda tio nadoknađujem vikendom. I to je za mene savršan vikend proveden u kuhinji kuhajući, fotkajući i postanju. Drugi razlog je da približim izradu kolača mojim frendicama koje baš nisu vješte u izradi i skoro pa da ih se boje. Kada pohvale neki mij kolač i pitaju kako se tol radi moja prva rečenica je to ti je lako i već sam po malo predmet sprdnje zbog toga. Ali ovako znaju gdje mogu pronaći sve recepte i ako negdje zapnu da me mogu uvijek nazvati da im pomognem. One nikada ne komentiraju ali su moje vjerne čitateljice. I meni je to dovoljno.
Sada mislim da imam blog više zbog ovog drugog razloga. Loše i traljavo obavljenog posla i kopija će uvijek biti ali ja nisam taj tip. I na žalost ne obazirem se na "krađe" recepata i fotki a možda bih trebala.
Drago mi je da si se oglasila. Jako volim tvoj rad i vidi se da uživaš u tom "poslu". Mislim da je jako lepo što želiš i curama da zabeležiš i objasniš receptiće i ostaviš ih na jednom mestu… Samo napred, radujem se tvom daljem radu i novim objavama. Puno pozdrava ti šaljem.
Draga moja Nale kada sam pročitala ovaj post, a od kada si ga objavila pročitala sam ga barem pet puta prvo sam se zapitala zar je stvarno napisala ono o čemu i sama razmišljam, ……, da upravo tako baš često promislim isto ovako. I ne, nisam sada malo posustala sa blogom jer ne želim dalje niti sam planirala neku kreativnu pauzu, imam i pripremljena jela i slike, imam i tekst ali samo u glavi, nikako da sjednem i napišem post, a to želim isto kao što želim i komentirati na tvojemu blogu i blogovima ostalih kolegica koje i dalje redovno pratim i cijenim, ali opet nikako da napišem komentar. Evo sada ne znam niti čemu ovoliku uvod u ovom komentaru , ali valjda imam potrebu za time kao i reći da blog imam i imati ću ga sigurno još dugo jer to želim i volim, i jer uživam u druženju u blogerskoj zajednici i jer mi je stalo, stalo mi je do svih nas i do svakog dobrog recepta, truda, lijepe slike, dobrog teksta, stalo mi je i da recepti moga kraja koje rado pripremam i na neki način i promoviram kroz blog nađu put i do ostalih, a i da oni ostali budu negdje zabilježeni, iako na kompjuteru ipak mojom rukom i mojim riječima napisani i nekome ostavljeni. A što se zarade tiče , nula kuna, pa tko razumije dobro,a tko ne razumije opet dobro. Što se znanja i poznavanja gastronomije i tehnika kuhanja tiče, prosječno sa željom da učim i naučim, ali sve do određene granice, priznajem 🙂 Što se "čudnih kombinacija tiče", nađe se ponešto i kod mene, ali i tu sam postavila neku meni znanu granicu, prepoznaju li to i ostali super……..odgovor na pitanje zar je bitno ? kod mene je : bitno je, ali sve do određene granice i samo dok sve skupa dobro osjećamo, nakon toga postane zapravo bespredmentno. Nale draga, bitno mi je da ti nastaviš sa svojim blogom i postovima, to je bitno ! A ubrzo se i ja vraćam 🙂 I hvala ti puno na ovom tekstu i poticaju da ponovno ostavim komentar i pišem……., sada tek vidim koliko mi zapravo nedostaje. Veliki pozdrav i poljubac ti šaljem !
Hvala ti, draga moja što si iznela svoj pogled na situaciju. Jako volim ono što radiš i ko prati tvoj rad jasno vidi koliko si napredovala od samog starta do danas. Bravo! To je upravo ono što volim i što bi trebalo biti vidljivo i kod svih nas koji se bavimo temom hrane (bloga posebno). Slažem se sa ostatkom rečenog. Hvala na lepim rečima, draga moja:) Ne idem ja nikud, biću tu, ne brini <3 Čekam te sa nestrpljenjem…:) Drago mi je zbog ovog što si rekla. Hvala ti, puno. Ljubim te da pukne <3
Draga moja, u pravu si. No vani ljudi žive od bloganja, zašto i ne bi, od nekavih reklama koje ne utječu na kvalitetu. Sama sam suočena s nedostatkom vremena i toliko je toga što bi htjela pokazati, skuhati i naučiti. I dok tako čekam kraj mene prolaze ti neki novi ljudi koji lijepe sve i svašta i imaju hrpu lajkova, pratitelja…Moje slike su prosječne i uvijek mi je žao da ne znam bolje, da nemam bolji fotić, da nemam dovoljno vremena da namjestim kompoziciju jer jurim na posao. Ali svaki recept koji je na mom blogu je isproban, sama sam ga fotkala i bio je fin. Super da si otvorila ovu temu
Hvala ti, draga moja. Drago mi je da si i ti iznela svoje mišljenje jer tvoj blog je jedan od onih koje izdvajam po kvalitetu… Vreme, ah! U pravu si oko daljeg. Samo napred! 😉
Dragan Nataša, apsolutno se slažem sa Vama!
Otvorila sam bloger listu za čitanje i skrovala, skrolovala, skrolovala… i zaustavila se na Vašem tekstu. Drago mi je da sam se tu zaustavila, jer mi je sada malo lakše. Baš me je obradovao ovaj post.
Mislila sam u jednom momentu da sa mnom nešto nije u redu. Počela sam da zastajkujem, što od poslovnih, što od porodičnih obaveza, ali iskreno… počeo je da me smara fenseraj i još koješta na blogovima … jer odgovorno tvrdim… lepota je u jednostavnosti…
Ja sam beba-bloger (bar ja tako sebe još uvek vidim). To mi je mestašce u kome se osećam opušteno jer ništa ne moram, već… samo ako želim. Ja sam još jedan bloger koji prilično ćutke prati šta ostali blogeri krčkaju. Krenula sam u blogovanje, prvo jer sam htela da vidim da li to tehnički umem. Kad sam videla da… “kao umem”, onda sam krenula da beležim receptiće i da pravim moju on-line svesku sa receptima. Još uvek mi je to zvezda vodilja. Zarada mi ni u jednom momentu nije padala na pamet. Ne kažem da mi pare ne trebaju i nisam protiv toga da ljudi unovče svoj rad, ali u mom slučaju bi to verovatno povuklo neke stvari koje bi bile u kontradikciji sa mojim stavovima. Recimo, ako se 99,999% u mojoj kući piju domaći sokovi, kako da ja sada pišem hvalospeve o recimo… kokakoli. Da se razumemo, popijemo mi svi po neku čašu tog “pica” u toku godine, ali…
Ne kažem da su svi moji recepti million posto zdravi, ja ni slučajno nisam najpametnija na svetu, daleko sam od toga da sam ja najnajnaj, ali to malo što pišem i totalno amaterski radim, radim s’ ljubavlju
Radujem se što nas istomišljenika ipak ima.
Mnogo pozdrava,
Milanka iz Paraćina
Draga Milanka, hvala što ste izneli svoje mišljenje i što se pronalazimo po pitanju iznetih stavova. Želim Vam da ostanete dosledni sebi, jer ono što Vas je privuklo blogovanju treba biti i razlog Vašeg postojanja, napredovanja i postojanja na ovoj "sceni". Vaš blog pratim i vidljiv je Vaš potpis u svemu. Još jednom, hvala i nastavite da radite ono što volite jer kvalitet uvek ostaje upisan najkrupnijim slovima. Topli pozdrav za Paraćin i Vas 😉 Svako dobro.