„Šta kuvaš za sutra?“ – upita me Jelena dok smo čekale autobus. „Ništa posebno, gulaš sa pečurkama.“ – odgovaram nevoljno, razmišljajući koliko ne podnosim to pitanje. „Jao! Tî znaš da kuvaš taj gulaš?“ – zapita me, dok je u dubokoj neverici i raskolačenih očiju gledala ka meni. „Što?“ – upitam ja. „Ma, nema šanse da ti to znaš da kuvaš. Ja sam jednom probala da skuvam taj gulaš i nije mi uspeo. ….
Mnoge dane svog detinjstva provodila sam pod krošnjama ili u krošnjama bogato olistalih stabala belog duda, šljiva, krušaka, jabuka, trešanja… Našla se tu i jedna predivna kajsija, koju do danas nisam uspela da zaboravim. Mislim da nikad i neću jer ne želim da zaboravim raskoš koju je nesebično delila sa nama. Vreli letnji dani bivali su izuzetno prijatni jer je ta kajsija senkom svoje bujne krošnje zaklanjala prozore kuće kao i prostor ….
Odavno sam shvatila da pripadam kategoriji čulnih osoba. Nekada je moja priroda bila jača od mene same i nisam ni znala zašto se, uprkos mojoj volji, neki impulsi vrtoglavo okreću na mom životnom ringišpilu. Znala sam mnogo toga osetiti a da se nečemu i ne približim, bilo da je u pitanju fizička prisutnost ili ne. Pamtim i osećaje koji su me uvek vodili mojim, pravim, putem. Ali, pamtim i udarce kada nisam ….
Bilo mi je dobro poznato od ranije da život (zaista) može u sekundi da se preokrene. Ali to postojeće znanje nije me pripremilo za siloviti udarac i trag koje je doneo novi obrt u mom životu. Ma, znate mene – Sve će biti ok. Idemo dalje! Samo jako! Da, doćiće vreme za to ali sada mu nije vreme. NIJE, jebiga! Moram da patim, nek’ ide sve u majčinu! Ne volim da patim! ….
Došao je red da pred vas stavim još jedan osvrt i zaključak o životnim okolnostima i ljudima koji na ovaj ili onaj način čine ili su činili moj život. Izneću neke rečenice pred vas priželjkujući da i onaj na koga se ove reči direktno odnose jednog dana (bilo bi mi drago da to učini što pre) pročita ovo i učini nešto dobro za sebe. Ljudi čeznu za dobrotom. Traže pomoć i spas… ….
Христос Воскресе! Тугу однесе, радост донесе! Vaskrs je. A, znate da vas ja skoro po pravilu svakog Vaskrsa pozdravim s nekim receptom. Ove godine sam se premišljala dal’ da vas gnjavim sa objavom jer gledajući nekoliko dana unazad šta se i u kom obimu vrtelo po mrežama i blogovima zaključila sam da je hrane, predloga, recepata, ideja itd. previše – barem za moj ukus. Prevršila dara meru! Ne kritikujem, samo zapažam i ….