Bilo je to otprilike ovo neko vreme 2018. Kao, nije mi ništa. Spremna za let. Novi početak, život. Biće sve to ok. ‘Oće, ..rac! Tada nikako nije moglo biti ok. Dve godine nakon toga apsolutno je ok.
Gledam ovu Ženu, danas. Volim je više nego ikada pre. Cenim sve što je učinila i hvala joj na lekcijama kojima me je naučila jer zbog njene snage, duše, lojalnosti, svih izbora koje je načinila JA sam danas baš ovakva. Sebi najbolja.
Samo ona zna celu njenu istinu.
Samo ona zna sve borbe koje je vodila.
Samo ona zna koliko puta joj je srce zadrhtalo.
Samo ona zna ko su oni koji su je ranili.
Samo ona zna ko su oni koji su je izdali.
Samo ona zna koliko puta je poljubila dno.
Samo ona zna koliko puta je pokušavala.
Samo ona zna koliko je bolelo.
Samo ona zna koliko puta je ostajala sama.
Samo ona zna koliko je Bog čuva.
Samo ona zna koliko je davala i da se zbog toga nikad nije pokajala. I neće! Dato joj je da može da daje… Ljubav, pre svega. I Život, jer je Žena! Zato ga stalno stvara.
Ona je danas moja ozdravljena devojčica koja je postala Boginja! Prekaljena ratnica s dečjim osmehom. ŽENA u punom značenju te reči.
Bravo, malena! Hvala ti što si me čuvala, ozdravila i zavolela.
