Ruska salata, ili Olivier salata kako je još nazivaju, jedno je od najpoznatijih i najvoljenijih jela na svetu. Iako je u mnogim zemljama prisutna na trpezama tokom praznika, rođendana i drugih svečanosti, malo ko poznaje bogatu i zanimljivu istoriju ovog jela. Kombinacija jednostavnih sastojaka kao što su krompir, šargarepa, grašak, jaja i, naravno, majonez, učinila je rusku salatu simbolom zajedništva i tradicije, a njena evolucija kroz vreme samo je dodatno obogatila kulturni značaj koji ruska salata ima danas.
Ruska salata – recept, poreklo i istorijski kontekst
Ona je prvobitno bila poznata kao Olivier salata, po belgijskom ili francuskom kuvaru Lucienu Olivieru, koji je sredinom 19. veka radio kao glavni kuvar prestižnog moskovskog restorana „Ermitage“. Salata koju je Olivier osmislio bila je daleko luksuznija nego što je to danas. Njeni sastojci uključivali su skupe namirnice poput kavijara, mesa divljači, rakova, kapara i posebno pripremljenog majoneza, čiji je recept Olivier striktno čuvao kao tajnu. Njegovo kulinarsko umeće i pažnja prema detaljima učinili su ovu salatu simbolom prestiža, luksuza i sofisticiranog ukusa među moskovskom aristokratijom. Olivier je bio poznat po svom inovativnom pristupu kulinarstvu i luksuznim jelima koja su bila obeležje prestiža i elegancije tog vremena.
Nažalost, nakon Olivierove smrti, njegov originalni recept za rusku salatu je izgubljen, a mnogi su pokušavali da ga rekonstruišu. S obzirom na to da su luksuzni sastojci postali nedostupni široj populaciji, tokom vremena su se pojavile brojne varijante koje su se prilagođavale dostupnim namirnicama, a naziv „ruska salata“ postao je sinonim za ovu jednostavniju, ali još uvek prepoznatljivu verziju.
Danas prisutna tzv. moderna verzija ruske salate rezultat je prilagođavanja luksuznog jela pristupačnijim sastojcima, čime je ova salata i postigla popularnost širom sveta.
Evolucija sastojaka za pripremu ruske salate
Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine i društvenih promena u Rusiji, luksuzni sastojci su postali nepristupačni, te su ljudi počeli da prilagođavaju recept. Rakove i divljač zamenili su jednostavniji sastojci poput kuvane piletine, dok je skupi majonez zamenjen domaćim (zamenskim) varijantama, a kasnije industrijskim majonezom. U ovom periodu, krompir, grašak, kuvana jaja, kiseli krastavci i šunka postali su osnovni sastojci planetarno popularne ruske salate.
Ova verzija salate brzo je stekla popularnost, a njen naziv se promenio u „ruska salata“ kako bi se naglasilo poreklo recepta.
Međunarodni uticaji
Ruska salata se tokom 20. veka širila izvan granica Rusije, prilagođavajući se kulinarskim tradicijama drugih zemalja. U Francuskoj je poznata kao „Macédoine de légumes“ i uglavnom se služi kao prilog, dok se u Španiji i Latinskoj Americi često priprema sa tunjevinom i kukuruzom. U Italiji je postala poznata kao „Insalata Russa“ i često je prisutna na stolu kao antipasto. U našim krajevima, ruska salata postala je neizostavan deo praznične trpeze, posebno tokom novogodišnjih i božićnih praznika.
Ruska salata u svetu: Promena imena i sastojaka
Zanimljivo je da je ruska salata u mnogim zemljama menjala ime i sastojke. U Nemačkoj i Danskoj postala je poznata kao „italijanska salata“, dok je u Litvaniji poznata kao „bela salata“. U Španiji, tokom Frankove vladavine, ova salata je preimenovana u „kastiljansku salatu“ kako bi se izbegli bilo kakvi sovjetski ili boljševistički prizvuci. U Rusiji, ova salata nosi naziv „салат Оливье“, u čast njenog navodnog belgijskog izumitelja Lisjena Olivijea. Međutim, još 1845. godine, englesko-italijanski kuvar Charles Elmé Francatelli opisao je verziju ruske salate sa rakovima, škampima, maslinama i kaparima, prelivenim majonezom.
Charles Elmé Francatelli bio je englesko-italijanski kuvar i autor, poznat kao glavni kuvar na engleskom dvoru. Rođen je 1805. godine, a njegova karijera bila je izuzetno uspešna za kuvara tog doba. Francatelli je bio prvi kuvar koji je služio kraljici Viktoriji i princezi Aleksandri, a tokom života stekao je reputaciju jednog od najuticajnijih kuvara tog doba.
Francatelli je bio poznat po tome što je bio veliki zagovarač francuske kuhinje na Ostrvu, posebno tokom viktorijanske ere. Takođe je bio autor nekoliko knjiga o kuvarstvu, među kojima je najpoznatija „The Modern Cook“ (1846), koja je postala vrlo značajno i uticajno štivo tzv. birtanske kulinarske škole. U ovoj knjizi Francatelli je opisao mnoge luksuzne recepte, uključujući razne vrste salata i jela sa majonezom, među kojima se spominje i recept za salatu koja je u nekim detaljima podsećala na kasniju „rusku salatu“.
Njegovo ime povezivano je sa razvojem modernog kuvarstva u Engleskoj, a smatra se i da je njegov recept za salatu sa rakovima, škampima, maslinama i kaparima možda bio predhodnik modernih verzija ruske salate.
Moderna interpretacija ruske salate
Danas, ruska salata ima bezbroj varijacija. Neki u salatu dodaju jabuke za svežinu, dok drugi koriste dimljeno meso ili morske plodove. U veganskim verzijama, umesto majoneza koriste se biljne alternative, dok se umesto mesa koristi povrće – poput avokada i mariniranog togu sira.
Bez obzira na ove izmene, suština ruske salate ostaje ista, jednostavni sastojci koji se kombinuju u jelu koje je mnogo više od običnog obroka. To je jelo koje spaja ljude, simbolizuje tradiciju i proslavu.
Zašto je ruska salata toliko voljena?
Ruska salata se naročito izdvaja po svojoj prilagodljivosti i odličnoj ravnoteži ukusa. Slatkoća graška, kiselost krastavaca, kremasta tekstura majoneza i izdašnost krompira stvaraju savršenu jestivu kompoziciju. Njena jednostavna priprema, uz to što su sastojci za pripremu ruske salate lako dostupni, čini je pogodnom za sve, od početnika u kuhinji do iskusnih kulinara.
Saveti za pripremu savršene ruske salate
Ako želite da vaša ruska salata bude savršena, evo nekoliko saveta:
- Koristite domaći majonez za bogatiji i puniji ukus.
- Povrće kuvajte „al dente“ kako bi zadržalo svoju teksturu, pa ga dobro ocedite i potpuno ohladite pre seckanja i mešanja sa ostalim sastojcima.
- Obavezno ohladite salatu pre serviranja kako bi se ukusi sjedinili.
- Eksperimentišite sa dodacima poput kapara, maslina, kelerabe ili rotkvica za nov i bogatiji ukus.