Možda zbog kombinacije boja i ukusa koje poseduje, uglavnom, ovo me jelo rado privuče bez obzira što ga dugo i dobro poznajem. Jedan od razloga što baš toliko volim ćufte u sosu jeste i taj što se jako dobro poznajemo i odrasli smo zajedno:) Sećam se da su mi ćufte bile ukusne čak i onih dana u vrtiću, gde je na jelovniku bilo svega samo ne ukusnih stvari.
Valjda, prženo meso ne može da ne valja, pa otud i pretpostavka da ih i najveći „majstor kvariša“ ne može pokvariti… Ma, šalu na stranu. Ćufte u sosu su u velikom broju domova i restorana na redovnom jelovniku tokom cele godine. Lično, odgovaraju mi tokom hladnijih dana. Odma’ mi je nebo vedrije. Ovaj recept ne pripada “staroj školi kuvanja” već je to nešto što meni izuzetno prija i ta kombinacija začina mi uvek uzburka čula. Pa, pogledajte, možda vam se dopadne…
Potrebno: Za ćufte: 300 g mlevenog mešanog mesa, 2 kafene kašike soli, 1 kafena kašika mlevenog bibera, ½ kafene kašike slatke aleve paprike, ½ kafene kašike mlevenog đumbira, ½ kafene kašike mlevenog anisa, 1 glavica sitno iseckanog crnog luka, 2 čena sitno iseckanog belog luka. Za prženje ćufti: 0.5 dl ulja. Za zapršku: preostalo ulje, ±2 dl vode, 3 supene kašike brašna. Za sos: 1 dl ulja, 2 glavice sitno iseckanog crnog luka, 1 veća izrendana šargarepa, 1 sitno iseckana crvena paprika, 2 oljuštena i na kockice isečena paradajza, 300 ml soka od paradajza, 2 dl crnog vina, 1 supena kašika soli, 10-ak zrna crnog bibera, ±1.5 l vode. Za posipanje: list peršuna.
Priprema: Za ćufte: Sve sastojke dobro sjediniti i pokriti najlon-folijom, pa ostaviti u frižider najmanje 30 minuta. Izvaditi smesu i valjati ćufte željenog oblika (u toku prženja veličina se bitno smanji), pri tome ruke namočiti u vodu /ulje, kako bi se ćuftice što bolje oblikovale. Pokriti ih i ostaviti na sobnoj temperaturi 10-ak minuta. Za prženje ćufti: Ugrejati tiganj i dodati ulje, pa fino propržiti ćufte na umerenoj temperaturi, dok ne dobiju braonkastu nijansu. Za sos: Dok se ćufte prže, u dubljem loncu pržiti crni luk, posoliti i ostaviti da se dinsta na temperaturi za stepen nižoj od najviše, povremeno mešajući. Dodati šargarepu i papriku, pa nastaviti dinstanje, a po potrebi dodati malo vode. Zatim, dodati paradajz, sok od paradajza, vino, biber i ostatak vode, pa pustiti da provri. Pržene ćuftice izvaditi u tanjir. Za zapršku: U tiganj, u kome su pržene ćufte, uliti vodu i sačekati da provri, kako bi se sve masnoće od prženog mesa pokupile. Zatim, dodati brašno i mešati da se ne stvore grudvice. Kada masa postane svilenkasta i gusta usuti je u lonac, paralelno mešajući sos u loncu, da se ne bi stvorile grudvice. Kada sos provri, dodati u lonac propržene ćuftice i poklopiti. Smanjiti temperaturu za 3-4 nivoa od najvišeg i kuvati 20-ak minuta. Služiti uz krompir pire, bareni pirinač, testeninu ili kuvanu palentu, posuto sitno seckanim listom peršuna.
Za pire krompir potrebno je: 4-5 brašnjavog krompira srednje veličine, ±1.5 l vode za kuvanje, 1 kafena kašika soli, 50 g putera, 200 ml mleka.
Priprema: Oprati krompir i skuvati ga u dubljoj šerpi sa dosta vode. Krompir kuvati 20-ak minuta, pa proveriti da li je kuvan tako što ćete ga ubosti viljuškom/čačaklicom i ukoliko je ubod lagan i nema zapinjanja onda je krompir gotov. Procediti ga i ostaviti da se prohladi, a zatim, dok je još mlak ukloniti ljusku. U posebnoj posudi ispasirati krompir. Na ugrejanu plotnu staviti šerpicu i u nju dodati krompir i puter, posoliti i dobro promešati, a zatim, dodati mleko i brzim mešanjem sjediniti masu. (Mešajte onoliko koliko volite da je krompir kremast. Ja volim da vidim da pire klokoće i želi da eksplodira, kako ja kažem:), a zatim ga sklonim sa plotne i nastavim da mutim pola minuta do minut – i tako dobijem fin, gust ali kremast pire. Ukoliko volite jako gust pire smanjite količinu mleka, po potrebi.) Servirati kao prilog.
Gledam i ne verujem! Ćufte u sosu! Danas sam ih spremala za ručak, sa sve pireom i uredno beležila sastojke ne bi li objavila recept, jer uvek pravim odokativno pa i ne znam kad me neko pita kako ih spremam 😀
Ali dobro, ovo je drugačije, sa orijentalnim štihom rekla bih! I svidja mi se, ali mislim da ne bi prošlo kod mojih, tako da ću ja kod tebe na degustaciju hehehe…:D
Ajoj, pa ne mogu da verujem. Al se potrefilo:) Da, ovaj način ja obožavam, moji više vole onaj koji i ti spominješ ali kad skuvam ovako jedu bez da se žale, što bi rekli:))) Sa velikim zadovoljstvom bih te ugostila uz ćufte il nešto konkretnije sve jedno:)) Pozdrav
E, Nale, nisam ja probirljiva, i ajvar na lebac mi je sladak kad je u dobrom društvu! Ovi moji muški vole neke konkretnije stvari, ja mogu i na povrću da živim 😉
Slažem se s' tobom 100 posto:)
Da znaš da sam bila u čudu kad sam videla kako se ćufte prave u drugim kućama jer moja mama pravi ćufte onako kao gustu paradajz čorbu i one se love po tanjiru i jedu se na kašiku. Tek sam onda, gledajući u tuđe tanjire ukapirala da ih retko ko pravi tako i da su uglavnom u malo gustog sosa servirane. Kako god bilo važno je da svaka kuća recept ima, a ove tvoje su mi super sa anisom i đumbirom, taman za jesen.
Čitam te ja, ne stižem da komentarišem, ali mi je mnogo drago što si se vratila u blogerske vode.
Tako i ja, neko obično, sto puta spremano, jelo smatram da treba da bude kako se to radi kod mene ili radilo kod mame ili bake, međutim u tuđim kućama to nije taj recept. I, tako, iznenađenjima nikad kraja:) Ovakve, "šmekovane", ja najviše volim pa ako neko ima ukus sličan mome biće zadovoljan. Ovo se oseti tek onako, pomalo, u pozadini, što bi se reklo. Ne menja bitno ukus jela.
Hvala ti, draga moja. Opušteno, bitno da smo mi tu a za komentare manje-više. Nekada ni sama nisam raspoložena za pisanje komentara, zavisi i od vremena i od raspoloženja:)
Mmmm, divne, mekane, mirisne, u sosu, uvek omiljene cufticeee… evo me, stizem na rucak, sacuvajte mi par komada dok ne stignem.:)))
Hvala, draga moja:))) Bice, kad god da stignes:)
Divno izgledaju na tvom plavom tanjiru; Omiljeno jelo iz djetinjstva!
Hvala:)))
Ovo je i meni jedno od najdražih jela, posebno uz pire krompir. Sviđa mi se tvoj recept i vjerujem da sam miris, a posebno okus uzbudi sva čula, i izgleda odlično, rado bih privukla jedan tanjur ispred sebe 🙂
Hvala Brankić:))