Ako je suditi po najčitanijim objavama ovih dana, većina vas uveliko zimnicu pakuje u teglice. Kako je vikend tokom sezone zimničenja rezervisan za pripremu i pakovanje svega onoga što volimo da jedemo tokom zime rešila sam da danas objavim jedan receptek u tom fazonu.
Ovog puta postojećoj kolekciji recepata za zimnicu na blogu pridružuje se i Zokin (Pomoravka) čuveni i već ko-zna-koliko-puta isproban recept – tiho pečen paradajz sa belim lukom.
Kada sam prvi put pripremala recept strogo sam se pridržavala svega navedenog. Plus, paradajz sam pekla toliko da sam mu dušu uzela, računajući što je sigurno – sigurno je. Zorica kaže dva sata, a ja paradajz pekla tri ipo. Ma, šta da vam pričam! ?Jes’ bilo ukusno, al’ preterah sa rernom. Drugu turu paradajza pripremala sam malo drugačije i bez origana. Moram reći da mi se taj paradajz mnogo više dopao nego onaj tzv. dehidrirani. Zorica sa tim nema nikakve veze, da se razumemo. Žena lepo kaže kako i koliko, al’ kad ja uvrtim nešto u ovu moju glavu, ko meni da objasni?!
Potrebne namirnice:
(odštampaj recept)
2.250 g paradajza
2 kašičice šećera
1 kašičica soli
Preliv
6 čenova belog luka
½ kašičice suvog ruzmarina
oko 2 kašičice listića bosiljka
85 ml maslinovog ulja
Način pripreme:
Paradajz oprati, izvaditi sredinu (Rudolf mi je otvorio oči kada sam videla da paradajz nožem zareže uz samu peteljku i dubi paradajz, pa na taj način vadi sredinu – od tada čistim paradajz samo tako i nikako drugačije ?), ukloniti nezdrave delove, iseći na četvrtine (u zavisnosti od veličine ploda može se prepoloviti), istisnuti višak tečnosti iz paradajza (gnječiti rukom), poređati u pleh i začiniti. Peći 1:50 do 2 h u ugrejanoj rerni na temperaturi od 150℃. Paradajz ne mora da bude potpuno sasušen, dovoljno je da svene s jedne strane.
Beli luk očistiti i usitniti, pa pomešati sa bosiljkom, ruzmarinom i maslinovim uljem. Origano mi nije pasovao u ovoj kombinaciji baš najbolje, te sam ubacila začine prema sopstvenom ukusu, a vi ih prilagodite vašim potrebama.
Pečeni paradajz izvaditi iz pećnice i odmah ređati u tegle. Na dno tegle usuti malo preliva, poređati sloj paradajza, preliti i to ponavljati dok se tegle ne napune. Bitno je da je paradajz vruć, tegle čiste i sterilisane i da se svaki red paradajza zaliva prelivom.
Napunjene teglice (po želji) dodatno začiniti bosiljkom i nakapati ulje, pa zatvoriti i uviti u staro ćebe ili staru deblju odeću. Ušuškane teglice ostaviti na mirnom mestu da se poptupno ohlade. Sutradan tegle složiti u ostavu i čuvati na hladnom i mračnom mestu do upotrebe.
Nale moja, pa slike su kao iz bajke i drago mi je da si stavila kombinaciju svojih začina.Ja još nisam probala sa ruzmarinon, ali volim bosiljak sa njim, a beli luk mu da odličan šmek…od srca ti hvala i uživajte svi u ovom paradajzu, koji kod nas svaki put prvi nestane.Ljubim te.
Draga moja Zoki, baš mi je drago da si se javila. Hvala ti na lepim rečima. Uuuh, bez belog luka nema šanse. ☺ I ja volim kada ljudi prilagode recept svojim ukusima. Ovaj tvoj receptek je već živa legenda, al ja sam morala da mu nađem mesto na blogu bez obzira što ga manje-više svi dobro znaju. Ljubim te. ♥♥♥
Draga Natasa, evo upravo pravim ovaj paradajz u kasne sate, tek pred punjenje tegli, dok se jos pece paradajz, primjetim da ide i sol i secer. U tekstu nije spomenuto,samo u listi sastojaka zajedno sa paradajzom, tako da cu ih ja staviti u mjesavinu sa maslinovim uljem – da li si i ti tek tada stavila? Hvala, Lena
Draga Lena, nije problem dodati začine pred punjenje teglica.
U sastojcima i slajd formi sam navela, a u pripremi stvarno nema tog koraka. Nikakav problem nije zaciniti kasnije (pomesaj s ljem i zacinima) jer je paradajz vruc i odlicno upija zacine, a jedno secer se ce rastopiti. Ispravicu ovaj propust u pripremi.Hvala sto si se javila i ukazala mi na to.
Drago mi je da pripremas ovaj recept jer je predobar.Uzivaj. Pozdrav