Kroz ovaj svojevrsni gastronomski atlas Srbije, čije prve stranice ispisujem pričom o gastronomskom nasleđu Vojvodine tj. tipičnim jelima za ovaj region, vodiću vas srcem i onim što sam do danas otkrila, usvojila, naučila u toku svog kulinarskog razvoja.
Želim da početak bude pitak i sladak i zato sam se odlučila da za početak predstavim tradicionalne vojvođanske poslastice.
Gastronomska slika Vojvodine je odraz složenih uslova života, geografskih karakteristika, prirodnih uslova i društvenih dešavanja. Na području Vojvodine prisutna je mešavina kuhinja, a samim tim i veliki broj različitih jela. Ova kuhinja je savršen spoj različitih uticaja naroda koji vekovima žive na ovom prostoru.
U vojvođanskoj kuhinji posebno je jak uticaj Austrougarske. Rinflajš, čušpajz, paprikaš, gulaš, štrudla upravo su zaostavština austrougarske škole. Iako je našem stanovništvu kuvano jelo poput čorbe bilo poznato još od Turaka, za supu se saznalo tek kada su Nemci došli na ovo tlo, kao i za pripremanje zimnice, vina, gajenja voća i vinove loze.
Pored ova dva navedena uticaja, jak akcenat na formiranje vojvođanske kuhinje dalo je stanovništvo iz Like, Korduna, Crne Gore, Kosova i Metohije, koji su u Vojvodinu doneli jela i kulturu ishrane iz svojih zavičaja.
O prisutnoj i razvijenoj kulinarskoj svesti ovog područja govori i činjenica da je krajem 18. veka baš u Vojvodini pisano o pripremi hrane u Prvoj knjizi kuvarskih recepata, koju je u Sremskih Karlovcima izdao Zaharije Orfelin. U manastiru Krušedol, jeromonah Jerotej Draganović pripremao je hranu ali i zapisivao sve recepte koje je na Petrovdan 1855. godine i objavio pod nazivom Prvi Srbski kuvar. Pored toga, u Novom Sadu je 1877. godine štampan i Kuvar Katarine Popović Midžine. A u Velikom Bečkereku štampan je Kuvar zaboravljenih jela dr Bele Štajnbaha, 1914. godine.
Gastronomski festival Ukusi Vojvodine trudi se da sačuva tipična vojvođanska jela i gastronomsku kulturu ovog područja. Sama ideja o festivalu Ukusi Vojvodine se rodila upravo iz potrebe da se bogato nasleđe različitih uticaja koji su učinili vojvođansku kuhinju raznovrsnom i posebnom, prezentuje ljubiteljima dobrog ukusa.
Vojvodina, satkana od Bačke, Srema i Banata, kao da ne zna za granice, mere, ustave… Nikad škrta, uvek velikodušna. Na prvi pogled mirna i troma, već na drugi silna i neumoljiva, Vojvodina će vas naterati da se suočite sa svim licima prirode ali i života. Plodna, smirena prostranstva Bačke, prošarana Dunavom i Tisom, imala su jak uticaj na navike u ishrani stanovnika Bačke pružajući im obilje namirnica i kvalitet hrane. Sremom se ne može proći ni danas, a da se ne osete duboko zapisani rimski tragovi. Sirmium je u rimsko doba bio centar kulturnih, a pretpostavljam i gastronomskih dešavanja koja su možda najveći trag ostavila u i danas prisutnom odnosu prema vinovoj lozi, spravljanju vina, obradi i sušenju mesa. U šarolikom, raznovrsnom, Banatu nećete moći da nabrojite šta se sve od hrane stavlja pred vas kada vas domaćini obaspu pažnjom i započene gastronomski ugođaj. Možda ćete pomisliti kako se u svakoj od ove tri regije priprema ista ili slična hrana ali nemojte se iznenaditi kada do vas dođe nešto potpuno drugačije i jedinstveno.
Pored obilja kojim se vojvođanska kuhinja može pohvaliti, nikako se ne sme prevideti aspekt kulturne različitosti i nasleđa ali i pedantnosti tj. umivenosti kojom se odlikuju sva vojvođanska jela, peciva, čorbe, kolači…
Šnenokle, knedle sa šljivama, knedle sa makom, pita sa ludajom i apsolutno najveći slatki brend Vojvodine – štrudla uskoro vas očekuju u proširenom izdanju. Osim recepta, priče o navedenim poslasticama biće obogaćene interesantnim detaljima, zanimljivostima i gastronomskim podacima.
