Kada snove sanjaš i kroz njih ploviš
Ti zapravo neki život krojiš.
Zato gledaj da ti snovi budu ona slika
Koju često budan sanjaš.
Ako iza sna lak kao pero osvaneš
Znaj da si tačnim krojem taj život stvarao dok si na javi mukama se nadao.
Ali ako u snovima često drhtiš ili stradaš
Pomisli da li kroz nečije plačne oči u svoj život gledaš;
Da li kojoj duši nisi oteo baš to što nikako od sebe ne daš.
Java je mirna kakvi snovi biti mogu
Za one što nemajući svoje tuđem srcu načiniše čam i teskobu.
Dan je mutan naspram blistave noći
Za njih koji srce upreše ka Nebu
Voljom i duhom spremni da služe Ljubavi krotkoj i njenom rodu.
A ti sanjaj i snovima život stvaraj.
Dobar vam dan, Ljudići moji divni.
Ne znam da li me je to veliki, lepi Jupiter poneo krenuvši u direktni hod pa sad širim svoj izražaj kroz pero, ali šta god da je razlog mojoj dugo i hrabro vojevanoj slobodi želim da ga podelim sa vama – bio on vidljiv ili ne.
Prethodna noć bila je posebna. Čarobna u svoj svojoj magiji koju sam disala.
Hvala ti, Nebo moje.
Romansa sa samoćom u blaženom miru, iscrpljenom i ranjenom ratniku prosto se ne da brzo prihvatiti i razumeti. Jer taj je navikao na grubo, telesno i krvavo kretanje, uz zvuke brutalnih pokliča koji ga i posle bitke na nju podsećaju. Ne daju zaboravu da priđe.
Međutim, Nebo je i ovog puta nagradilo onog na Zemlji i dalo mu mir. Zasluženi i nikad duže iščekivani mir.
Ne znam jesam li usnila ili se tek probudila ali mi sve šapuće da sam pobedila.
Hvala ti, Živote. ??
