DžUMLEK ĆEVAP
Ovo neobično jelo, sa ukusom bliskim gurmanskom raju, nikoga neće ostaviti ravnodušnim, a ponajmanje ljubitelje jela pripremljenih pod sačom. Mada, u nedostatku istog ovo lako može biti pripremano i u rerni, bez mnogo razlike u ukusu.
Džumlek ćevap (za Vuka Stefanovića Karadžića) do mene je došao zahvaljujući kulinarskoj emisiji Vokija Kostića Gastronomski dnevnik. Tu emisiju sam obožavala i trudila se da sve što autor kaže upamtim ili zapišem.
Vokijev odnos prema hrani meni je uvek bio jako simpatičan – prosto se moglo osetiti koliko želi da proba neko jelo, koje je tema emisije, još u fazi pripreme. Vokija izuzetno cenim. Uvek su mi bile zanimljive anegdote koje je prepričavao i načini na koje je do nekih od recapata dolazio.
Pošto je Voki uvek imao nešto da doda, a da je na neki način vezano za sam recept, to je učinio i onog puta kada je predstavljao Džumlek ćevap. Tako je, tvorac našeg pisma, Vuk S. Karadžić, na samrtnoj postelji imao jednu želju – da mu pripreme Džumlek ćevap. To je, znači, bilo Vukovo omiljeno jelo i kao takvo odmah mi je privuklo pažnju.
Kasnije, u toku pripreme, postajalo mi je sve jasnije, a u trenutku kada sam ovaj ćevap prvi put konzumirala sve mi je postalo kristalno jasno, za sva vremena. E, od tada je Džumlek ćevap kod mene zapisan crvenim slovima.
Što se tiče samog naziva ovog jela, nemam tačne i pouzdane podatke ali evo o čemu se tu zapravo radi. Džumlek (turska reč) znači lonac, glineni, zemljani; a, ćevap – usitnjeno meso (ne znači uvek samleveno). Pa je tako zaključak sledeći: meso koje se kuva u loncu. Ukus ovog jela je isprepletana idilična sočnost i slatkoća sa dozom neosetne kiselosti, koja celom utisku daje na snazi. Mogu reći da je ukus mesa prožet ukusima povrća, a povrće je dobilo na snazi zahvaljujući mesu.
Nešto jako slično ovom jelu jesu: tepsi ili sini kebab i testi kebab. Tepsi (turska reč) označava tepsiju. Sini (turska reč) označava plehanu tepsiju, takođe.
Danas, u južnim i jugoistočnim delovima Srbije reč sinija je i dalje u upotrebi, kao jedan od tragova i nasleđa davne Osmanlijske vladavine na ovim prostorima. Testi (turska reč) označava glinenu, zemljanu posudu sa uskim grlom a širim dnom i srednjim delom, kao što je bokal, vrč. Reč testija je turcizam i danas prisutan u većem delu Srbije.
Ovaj ćevap se priprema sa jagnjećim mlevenim mesom, a otvor se pokriva testom i kuva na žaru. Kada je meso kuvano/pečeno testija se lomi na dva dela i tako služi.
Potrebno:
2 kg goveđeg (junećeg, telećeg) mesa
500 g crnog luka
1 glavica belog luka
4 zelene paprike
4 korena šargarepe
4 korena paštrnaka
4 srednja krompira
1 celer
2-3 lista lovora
1 paradajz
170 ml vinskog sirćeta
so, biber
Priprema:
Goveđe meso oprati, osušiti i iseći na male parčiće, kao za ražnjiće. Povrće očistiti i iseći na željene oblike, pa dobro promešati, osim krompira, paradajza i belog luka. U zemljanu posudu, lonac ili đuveč, na dno poređti meso, posoliti i pobiberiti. Zatim poređati red iseckanog i dobro promešanog povrća, posoliti i pobiberiti, a na to poređati red krompira, pa opet začiniti i sve to ponoviti četiri puta (od ove količine namirnica). Na poslednji red staviti lovorov list, isečen paradajz i celu glavicu belog luka, pa zaliti sirćetom. Posudu poklopiti ili prekriti alu-folijom i kuvati u prethodno ugrejanoj rerni, na 200° C, oko tri sata. Tokom kuvanja, tu i tamo protresi lonac. Zemljanu posudu u kojoj je ćevap pripremljen izneti na sto i služiti toplo.
Napomena:
Ukoliko nemate glineni (zemljani) lonac, za pripremu se može koristiti i običan. Navedena količina sastojaka odnosi se na 8-10 bogatih porcija.
14 thoughts on “DžUMLEK ĆEVAP”
Comments are closed.
Aaajooooj!! 😀 Ovo boli koliko je dobro! 😀 Nadam se da može da se sprema u zemljanom đuveču. Isprobaću prvom zgodnom prilikom!
Hihihi, svidja mi se tvoja definicija:) Što se zemljanog đuveća tiće, narafski da može, i ja sam ovog puta spremala u njemu. Pravi, nećeš se kajati… Ova količina dovoljna je za 5-6 osoba, ako ovo služiš jednom. A, ako ostane dan-dva čuvaj u frižideru, pokriveno i podgrevaj u rerni, opet će biti istog ukusa, ništa se neće promeniti. Obično od ove količine imam za dva ručka. Javi utiske:)
Uf, verujem da je fantastičan, Davno se spremam da isprobam Palačinkin recept za Čomlek. Nešto slično sam probala u Turskoj. Evo ti link ako hoćeš da pogledaš:
http://palachinkablog.com/sr/comlek-kebab/
Da, stvarno je odlicno. Marijin post sam gledala i upamtila jako dobro, zaista je tako lepo sve uslikala a naravno i objasnila, narocito za one posudice u kojima se pece. Divno, sta drugo reci:)
Naleeeee, pa ovo bih sada sa uživanjem jela.
E, Zoko da smo malo blize mogli bi nesto da udesimo:)
odlična priča i recept , a fotke genijalne . Na listu isprobavanja !
Sanja, hvala ti puno:)
Javi utiske, ako probaš.
Super mi zvuči i izgleda, svakako bih radi isprobala i vjerujem da jednom i hoću !
Branka, stvarno je odlicno, ako probas verujem da ce ti se dopasti:)
Nale, ovo izgleda odlicno, nisam probala nista slicno ali opasno izaziva!:)))
Draga moja, ukoliko volis ovakve kombinacija ovo je ona dobitna 🙂
Gastronomski dnevnik vjeruj nisam propuštala,inače Vokijeve recepte obožavam,jer smo davnih godina nabavili njegovu knjigu,ovo jelo sam pravila,i ostalo je omiljeno kod nas..baš mi je drago da si spomenula Vokija Kostića,koji bio zbilja istinski gurman i čovjek sa toliko duha.
Bas se radujem da jos neko pamti i ceni Vokija:) A, još više se radujem da ste ovo probali i da je i vama omiljeno, znaš onda o čemu pričam i zašto je ovo jelo vredno.