Jednog dana shvatih. Eto tek tako, bez napora shvatih. Jednostavno, dođe to nešto i shvatih da sve što želim jeste ono što mi je potrebno i pomirih se sa svojim izborom.
U miru i sa skoro ispovedničkim olakšanjem priznah sebi da je sve u redu i da to jeste ono što mene čini baš takvom, autentičnom. A, to je izuzetno bitna stvar u životu – biti svoj, originalan, autentičan… Ma, biti što bliže svom srcu. Tada upoznah još jedan deo svog bića.
Zato, odlučih se da pratim tok. Tih dana slušah šta mi govori duša i hrabrih sebe da se ne odupirem onome što Život donosi. Niko se Životu i ne može odupreti. Slušaj, kad ti majstor kaže, prošla sam tu školu. Prethodno sam se odupirala toliko da mi se duša gušila a um vrištao, želeći da ostanem dosledna i “ispravna” u učenju koje su mi odavno usadili, ne pitajući me da li je to učenje po meri moje duše. I tako, kad ti kažem, nikada se ne odupiri Životu jer samo ćeš sebi naškoditi. Iscrpićete borba, a Život svejedno traži i uvek dobije svoje. Kad te pogura napred, iako se tebi baš i neće napred, a ti kreni – lagano jer bićeš nesiguran kao tek rođeno jagnje. Tlo se pod nogama gubi, um se prazni, strah je svakodnevno prisutan ali obrati pažnju na znake i linije koje tada vidiš… Sledi ih. Ne sumnjaj da ćeš zalutati jer ako ih pratiš nećeš zalutati, sigurno. Ako kojim slučajem, ‘vako kao ja, odgurneš sve to i uzdaš se u stara podešavanja – piši propalo jer tako samo otežavaš putovanje. Olupaćeš se na svakom koraku. Nemoj. Bezbolnije je kada pustiš i polako živiš dan po dan. Bilo je tada teško uočiti i razumeti da Život radi u moju korist. A, zaista je radio u moju korist i za više dobro. Pored liričnog prizvuka svih nejasnoća koje mi se ukazivaše, na tom putu beše i nečeg skoro nerealnog ili nadrealnog. A, možda i naučno-fantastičnog. U pitanju su posebni ljudi na koje me je put navodio. Nekada su to bili dobri, ponekada manje dobri ljudi ali s ove vremenske distance svakako da su bili svrsishodni. Hvala im na svakoj naučenoj lekciji.
Često sam znala da pomislim “kad nemaš ništa lako je rizikovati jer nemaš šta da izgubiš, ali kada si stvorila nešto, to je veći faktor rizika”. Istina. Evo dobre vežbe i za to – zapitaj se da li je to što si stvorio po tvojoj meri stvoreno? Nebitno je da li si ga ti stvarao, svojim rukama, godinama, uz znoj, krv i suze 😉 već da li si ga stvarao u skladu sa sobom? ŠTA da li si stvarao? Pa, ŽIVOT koji TI živiš. Ja sam živela nešto što sam stvorila po tuđoj meri, za tuđe potrebe, a uz svoj znoj i suze. I, jel mi bilo lepo? Nije. Jel opstalo? Nije. Jel bolelo? Uvek. Ne jednom, mnogo puta. Tako je trebalo jer ima nas koji smo mnogo zidova oko sebe ozidali i oni se nisu mogli jednim udarcem srušiti. Krckalo se to sve u šesnaest. 😉 Dovoljno mi je. Više se ne vozim tim putem jer level up.
Zato, prati Život. Ne odupiri se jer će uslediti udarac. Sila potiska i te fore… Jedino na šta možeš da utičeš u Životu jesu tvoje reakcije na ono što se oko tebe i u tebi događa. To me naučio jedan totalno, mnogo dobar keršme kog i dan danas obožavam. Ustvari, on nije ni svestan koliko toga me je naučio. Nego, dozvoli sebi da osetiš nesklad i učini ono što će vratiti sklad u tebe. Osluškuj svoju dušu, telo i um. I zapamti, um je veliki prevarant a duša večita istina.
Ljubim vas puno, Ljudići moji posebni. Šaljem vam Ljubav.
Ljubimo i mi tebe,naša Nale.❤❤❤
♥♥♥