Pandan današnjim lokalima popularne, ulične i brze hrane bile bi drevne kuvarnice tj. termopolije koje datiraju još iz antičkog perioda. Thermopolia, thermopolium (grč. thermopolion) u bukvalnom prevodu znači ‘mesto gde se prodaje (nešto) vruće’.
Termopolija je sveobuhvatan naziv za komercijalne kuhinje iz perioda starog Rima (caupona, popina, stabulum, hospitium), koje su koristili oni koji nisu mogli da priušte ličnu kuhinju.
Često su to bili doseljenici ili oni iz siromašnih četvrti, prezreni od višeg sloja. Termopolija se sastojala od male prostorije koja bi često imala zajednički zid sa kućom (koja nije bila dostupna za delatnost termpolijuma) i zidanog pulta u prednjem, prilaznom, delu. U pultovima su se nalazila ugradna mesta za ćupove (dolije), u kojima se čuvala hladna sušena hrana (mesa, riba) ili voće i orašasti plodovi. Veći, lepši i luksuzniji termopolijumi bili su oslikani freskama i ukrašeni mozaicima. Osim toga, takvi lokali imali bi još jednu prostoriju iza, za redovne goste i bolje platiše, poput snack bara, gde bi se ručavalo ili se sklapali poslovi.
Od ukupno stopedeset nekada postojećih termopolijuma u Pompeji, do danas je pronađeno osamdesetdevet. Na osnovu dobro očuvanih ostataka (Pompeja, Herkulanum i Ostija) da se zaključiti da su se ovi objekti sastojali od dve jedinice, prizemlja i sprata. U prizemlju bi se služili hrana i piće, a na spratu su se nalazile sobe za goste. Neki izvori ukazuju na to da je sprat služio u dve namene, kao svratište i kao mesto za zabavu tj. kao javna kuća. Ovo drugo, zbog ženskih imena nađenih na jednom od spoljnih zidova termopolije. Manja je mogućnost da su to bila imena robinja koje su radile u tom objektu.
Apsolutni kontrast termopolijama, obivalištima neuglednih familija, nižih staleža, prezrenih Grka, lopovskih robova itd. jesu triklinije – zasebne, bogato ukrašene prostorije za obedovanje i gostoprimstvo koje su imale važnu ulogu u životima bogatih Rimljana. Reč triclinium potiče od grčke reči triklinion, složenice koja se sastoji od reči ‘tri’ (tri) i reči ‘klinon’ (kauč, ležaj). Većina Rimljana obedovala je za stolom, dok su samo najbogatiji ručavali ležeći na velikim, udobnim, raskošnim ležajima. Osnovni razlog ovome jeste što nisu svi mogli da priušte takav način života a samim tim i triklinion jer za njegovo osvetljenje i opremanje bilo je potrebno izdvojiti pravo malo bogatstvo. Robovi su uvek jeli stojeći, deca i žene bi jeli za stolom a muškarci bi se izležavali na velikim ležajima gde bi i jeli. Pred kraj Republike i za vreme carskog Rima i ženama je bilo dozvoljeno da ručavaju ležeći.
Više od dve hiljade godina stari ostaci termopolija, objekata u kojima su prodavani topla hrana i calida (začinjeno kuvano vino), ukazuju na to da fast food nije tekovina savremenog čoveka već nešto što je, doduše u drugačijem obliku, postojalo još pre dve hiljade godina ne bi li se zadovoljila potreba za brzom i jeftinom hranom. Neki od recepata iz Apicijusovog kuvara De re coquinaria opisuju pripremu jela koja su se u to vreme smatrala uličnom hranom i mogla naći u popinama tj. termopolijumima. U lokalima tog tipa prodavale su se pileće nogice, pečena jagnjetina, iznutrice i brojne varijante Isicia Omentatae.
