U znatnom je porastu broj beogradskih lokala, kako restorana, a ono i kafića, barova i poslastičarnica, sa iznenađujuće neprijatnom uslugom i ponudom. Jasne razloge tome ne znam, a pretpostavki je mnogo. Međutim, kako ne želim da donosim zaključke bez uočenih uzroka i potvrđenih činjenica, pretpostavke su nešto čime se ne bavim. Podstaknuta nedavnim, nikako prijatnim, utiskom koji sam ponela iz čuvenog, za mnoge dobrog i više nego popularnog, zemunskog restorana pozicioniranog kraj divnog plavog Dunava, započinjem ovu priču.
U problematiku zemunskog restorana, iz čije se bašte pogledom široko ljubi Dunav, ne želim da zalazim. S druge strane, kako sam, i pored sluha za sve trenutne probleme na tržištu, iz ovog restorana ponela kompletno negativan utisak (usluga, čistoća, stolovi, escajg, tanjiri, čaše, oprema, enterijer…), potvrđujem da je nedopustivo isticati na jelovniku nešto poput npr. poslastice koju se usuđuju nazvati palačinkama, a koje su mi poslužene u ovom objektu bile tek jestive i ni za toliko vizuelno prihvatljive. Društvo im je pravila nedopustivo loša Ceasar salata, koju bih opisala kao nešto apsolutno nedostojno imena koje nosi.
Istina, savršenstvo jednostavnosti je teško savladivo.
Ukoliko želite biti ekspert, morate majstorski savladati osnove i beskompromisno se pridržavati normativa, koji u receptima iz kategorije profesionalnog kuvanja predstavlja nepromenjivu. Ali, ni tada nikako neće biti u redu da poslasticu poput palačinke osramotimo nesrazmerno visokom cenom, kao što je to odlučio da učini menadžment ovog restorana.
Zašto sam odabrala palačinke?
To nije bila slučajnost. Prilika, namera, potreba ali i uzrast posetilaca umnogome utiču na odabir sa menija. Uostalom, sve što je na meniju je za poručiti. A, mene mnogo više od forme interesuje suština tj. kvalitet od kvantiteta, klasika od modernog, stara škola od trenda… Nisam kritičar, ali se i te kako razumem u hranu. Doduše, što više učim postajem svesnija koliko malo znam. Onaj ko ne savlada osnove, do perfekcije, nikada neće imati autoritativnost, o kojoj jedino može svedočiti njegovo stvaralaštvo.
UGOSTITEljstvo, uGOSTiteljstvo – delatnost čija je osnova (reč) gost
Pružanje usluga je delikatna oblast, kojoj ne treba prilaziti ukoliko tu delatnost ne želite da obavljate vođeni snagom srca. U suprotnom, onima koji vas posete nećete ništa pružiti. Ponekad, ni Dobrodošli.
Stara imena iz ove delatnosti tj. prepoznatljivi lokali sa zapaženom istorijom i danas čvrsto stoje na nogama upravo iz razloga što se u posao krenulo srcem, sa osećajem za tuđe zadovoljstvo. Samim tim, zadovoljstvo gosta predstavljalo je prioritet. Pre sto i više godina dobar glas se nije mogao proširiti tek tako jer onaj ko nije ušao u gostionicu ili kafanu o njoj je vrlo malo znao. Za razliku od trenutnih dešavanja, kada se ugostitelji dobrim delom oslanjaju na upitne gastro kritičare, web prezentaciju, vizualni sadržaj, društvene mreže i online poručivanje… Pa, na osnovu postignutih (izvan realnih) interakcija formiraju i prosleđuju sliku o uspešnosti lokala.
U prilog ovome govori i jedna od recenzija spomenutog restorana, koja glasi: “Sofisticirano mesto vrhunske gastronomije. Poenta ovog mesta nije samo da zadovoljite apetit i utolite žeđ. Suština je da istinski kvalitetno provedete vreme. Sami ili u odabranom društvu. Spoj pažljivo čuvanih domaćinskih navika, privlačne estetike i neverovatnih ukusa sasvim običan dan pretvara u onaj koji se pamti, a organizovanu proslavu kao najlepši događaj u životu. Mesto koje morate da posetite.”
Hm, još bih mogla pomisliti da zajedno sa Alisom putujem Zemljom čuda.
Fotografije su ilustrativnog karaktera.
