ŽIVOT… UZ PALAČINKE

    Nisu palačinke zbog palačinki… Već su ove palačinke zbog učenja, spoznaja, životnih vrednosti spakovanih u jednu jedinu, meni posebno dragu, reč – sećanja.

    Uz palačinke sam naučila da delim.

    Pola ide meni, a pola drugarici ili drugu.

    Uz palačinke sam se naučila prvom strpljenju.

    Mnogo mi je mučno bilo čekanje u redu za školsku užinu, dok učiteljica manje-više uspešno postrojava tridesetoro dece koja pre nego što uđu u školsku kuhinju obavezno moraju dobro da operu ruke. I pokažu kako to treba da se radi prvom do sebe. Dok sam čekala da dođem na red nestrpljenje sam obuzdavala tako što sam se radovala palačinkama koje su tog dana služili za užinu.

    Palacinke
    Uz palačinke sam naučila šta je zezanje bez žurke.

    Tokom srednjoškolskih dana bio je običaj da se nas nekoliko zabode kod nekog na gajbi. Ono, blejimo u kuhinji, uz dobru ziku koja gruva sa dvokasetaša (mlađim generacijama je oprošteno ako ne znaju za ovaj izraz), uz dobar vajb, iako su to bile devedesete… Pa, malo se prave i odmah jedu palačinke, a malo se pričaju priče o nekim frajerima koji nam ne izbijaju iz glave iako je sutra npr. obavezno odgovaranje i analiza Ane Karenjine, a knjiga tek do pola pročitana.
    Ma, izvukla sam se tu na šarm. Pamtim ko juče da je bilo. Vrtela sam šest rečenica u krug, petnaest minuta, a da nijednom nisam ponovila rečenicu jer mi je fond reči bio zapanjujuće bogat. I zbog toga mi je Jolovićka pred celim odeljenjem skinula kapu. Reče, nisi pročitala lektiru ali svđa mi se što si mangup. I to dobar mangup. Ponavljaš iste stvari ali ih uvek drugačije kažeš.
    Oni frajeri, uglavnom, nisu ni sanjali koliko se ložimo na njih jer su se pojedine od nas uvek pravile kao led-ledene mačke kada bi prolazile pored tih bez kojih im u glavi ni palačinke nisu bile ukusne.

    Uz palačinke je uvek bilo nečeg slatkog u kući.

    I kad nema, ima.

    Uz palačinke sam naučila da uživam u malim stvarima jer one u najvećoj meri čine Život lepim.

    Uz palačinke sam se najslađe oblizivala jer je punjenje uvek uspevalo da mi pobegne, a to se dešava i danas.

    Uz palačinke sam počela da kuvam.

    Mislim da je to prva slatka stvar koju sam pripremila.

    Uz palačinke sam odrastala i učila.

    Ne jednom, već čitav do sada pređeni Život. I uz njih ću tek odrastati i učiti.
    I zato, srećan nam svima današnji polazak u školu!

    A sada, nakon tzv. crtica iz života, prelazim na recept za palačinke.

    Palacinke

    Potrebne namirnice:
    220 g brašna
    prstohvat soli
    prstohvat šećera
    2 jajeta
    200 ml mleka
    100 ml ulja
    oko 100 ml vode

    Način pripreme:
    U prosejano brašno dodati so i šećer, pa dobro promešati. Posebno umutiti jaja, pa u to dodati mleko i dobro sjediniti. Zatim, umućena jaja postepeno dodavati u brašno, uz neprekidno mešanje. Potrebno je da testo bude gusto, bez grudvica. Zatim, nastaviti mešanje i lagano dodavati ulje i vodu, sve dok smesa ne postane glatka i potpuno tečna. Pripremljeno testo za palačinke prekriti i ostaviti da odstoji dvadesetak minuta. Tiganj premazati uljem ili puterom i staviti da se zagreje. Nakon što se tiganj dobro ugrejao (nikako previsoka temperatura) izručiti višak masnoće i sipati testo za palačinke. Testo treba da bude ravnomerno raspoređeno po tiganju. Palačinke treba peći na konstantnoj i umerenenoj temperaturi. Prvu stranu peći dok se ivice tj. obod testa ne odvoji od tiganja, pa prebaciti na drugu stranu i peći još dvadesetak sekundi tj. u zavisnosti od debljine palačinke (količine usute smese). Pečene palačinke prebaciti na ravan tanjir, sačekati da se prohlade pa filovati po želji.

    2 thoughts on “ŽIVOT… UZ PALAČINKE

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *