Nedelja je, pamtim, uvek posebno mirisala. Kuća bi bila sređena pod konac, a trava u dvorištu sveže pokošena. Polica u ormaru sa omiljenim figurinama bila bi uredno presložena i obrisana. Pamtim, nedeljom se nije rano ustajalo, sve je bilo skladno, a vremena na pretek. I svetlost je tog dana bivala drugačija – bistrija, intenzivnija.
Taj dan je bio rezervisan i za omiljena jela. Svaki ukućanin dobio bi nešto po svom ukusu tog dana – nekom zapadne doručak, drugom ručak, a treći se ogrebe za nešto slatko.
Jedno od jela koje se često pripremalo nedeljom bile su i natur šnicle. Praktično, brzo, ukusno i mnogima omiljeno jelo osiguralo je svoje mesto u mom sećanju na nedelju – dan kada je vladao čudan, ispunjavajući mir.
Neki od vas možda ovakav ritam ne mogu ni zamisliti, a drugi dobro znaju kako su nekada izgledale nedelje. Tih dana odavno nema tj. nema te energije. Znam zašto je nema. I u miru sam sa tim. Danas, živim neke druge nedelje, koje ne mirišu isto, ali sigurna sam da ću i njihov miris zapamtiti baš kao što sam zapamtila i miris onih nekadašnjih, kojima se s vremena na vreme vratim putujući kroz, aromama sazdana, sećanja.
Potrebne namirnice: 6 telećih šnicli, 120 ml ulja, 5 čenova belog luka, brašno, so, biber, suvi začin, 800 ml tople vode.
Način pripreme: Šnicle oprati i dobro obrisati papirnim ubrusom. Staviti u kesu za zamrzivač i svaku šniclu istući tučkom za meso, sa obe strane. Začiniti i uvaljati u brašno, a zatim višak brašna otresti. U dubljem tiganju dobro ugrejati ulje, pa propržiti šnicle da porumene sa obe strane. Pržene šnicle izvaditi iz tiganja i poređati u posudu pogodnu za pečenje u rerni. Ulje procediti, vratiti u tiganj i ugrejati na umerenoj temperaturi. Dodati sitno seckan ili pasiran beli luk i kratko propržiti, koliko da pusti aromu. Dodati vrhom punu kašiku brašna i propržiti uz neprestano mešanje, vodeći računa da ne promeni boju. Skloniti sa vatre i dodati toplu vodu, uz stalno mešanje. Na isključenoj ringli kratko ugrejati smesu (oko 1 minut), dodati so, biber i suvi začin po ukusu, promešati i time preliti šnicle u vatrostalnoj posudi. Šnicle poklopiti ili prekriti alu folijom pa peći u ugrejanoj pećnici oko dvadeset minuta. Zatim, skloniti poklopac i peći još desetak minuta. Izvaditi iz rerne i posuti seckanim peršunom ili mirođijom.
Kako si me ovim receptom podsetila na moje nedelje. Miisale su na domaću supu, pohovane šnicle i mirisnu štrudlu 🙂 Baš sam danas suprugu pričala kako su izgledale nedelje kod nas. Ali, nema više tih nedelja, sve je manje i nas, ali sećanja žive. Često ponovim taj ritual, ali s tugom i nelagodom uživam u hrani. Zato se okrećem nekim našim nedeljnim ritualima i mirisima koje će neko pamtiti i pričati dalje 🙂
Natur šnicle su divno jelo koje svi po nečemu pamtimo. Ja sam ih najčešće birala u studenstkoj menzi dok je još bilo kvalitetnog mesa u jelu.
Ooo, da bilo je baš takvih nedelja i zaista mi nedostaju. Ta druženja kroz koja smo se voleli i poštovali zaista su nešto što jača i drži porodicu ali i svakog pojedinca… Ipak, vreme se promenilo pa je sada na nama da pronađemo tzv. zamenu koja će nas kako tako ispuniti ♥
Hvala ti što si izdvojila vreme i ostavila divan komentar. ☺♥
Snicle izgledaju divno i primamljivo, a podsjecanje na neka "sporija" vremena me podstaklo na razmisljanje kako da ovu sutrasnju nedjelju uljepsam… Zima nas je uvukla u ruznu kolotecinu… Kada otopli, vikende nam uljepsa odlazak na selo, pa sta god se pojede u dvoristu i hladovini za suncanog dana, cast je i po! Nisam nikada jela ovakve natur snicle, moja mama zna povremeno napraviti nesto slicno ali bez pecenja na kraju, sto cemo morati da isprobamo! 🙂
Draga Biljo, radujem se što sam te podstakla da uživaš u nedelji 🙂 To su posebno dragi trenuci koji nam daju snagu za dalje i više. Priznajem, meni je ova zima više nego prijala ali nije za čuditi jer sam ja od one tzv. decembarske dece koja su luda za zimskim radostima 😉 Malo me namučio nazeb ili već šta je sve ali ne dam se.
Za ove natur šnicle specifično je to što sos nije redak tj. bistar kao i što su šnicle pomalo hrskave jer se sve fino zapeče u rerni, a ja da mogu i supu bih zapekla 🙂 Nadam se da će ti se dopasti. ♥
Jeste verujem da si mnoge podsetila na nedelje kod mame. Onda su nedeljni ručkovi ) kod nas je još uvek tako kad odemo nedeljom kod mame ) bili sve po redu od supice pa na dalje. Na žalost ovde je klanje teladi zabranjeno pa su nama i teleće šnicle nedostupne ali ipak hvala za post.
Zajednica se izmeđuostalog oseća ili čuva i na taj način – zajedničkim obedom, to je jedan od instiktivnih pokazatelja da li je neko dobrodošao ili nije… Onaj sa kim deliš hranu drag ti je i čuvaš ga… Nedeljni ručak je mnogo toga a najmanje se stvar vrti samo oko dobrog tj. ukusnog zalogaja. Draga moja, možeš koristiti i svinjske ili juneće šnicle samo ih dobro izlupaj ☺ Puuuuuno te pozdravljam ♥♥♥
Nesto mi je toliko toplo oko srca kad sam ovo procitala. A moja mama je expert za natur snicle samo ja licno teletinu ne mogu vise da jedem pa bih se opredijelila na nesto drugo. Saljem pozdrave iz New York-a.
Draga Dijana, raduje me Vaš komentar. Hvala što ste svratili i ostavili komentar. ♥ Za mnoge od nas mamina kuhinja je neprevaziđena i totalno Vas razumem. Topli pozdrav za Vas. ☺