Ljudići moji mili, vama koji se pitate jesam li ok, šta se dešava, otkud objave ovog tipa itd. želim da kažem da sve o čemu pišem nije moje trenutno stanje; to je nešto što je činilo moje, manje-više dve godine dugo, putovanje a sada se na to osvrćem s ciljem da prenesem iskustvo i lekcije…
– Kiša je.– Lepo je.– Kako kiša može biti lepa? Ti nikad nisi volela kišu. Šta pričaš?– Ja? Ja volim kišu. Ona nije volela kišu. Ne poznaješ me, zamišljeni moj druže.– Daj, ne filozofiraj!– Ne filozofiram. Šta ti uopšte znaš o meni? Posle onog što je bilo, kada sam mislila da znam šta je Život…
Ljudići moji, danas ću opet nešto da pametujem… Ko ima vremena i volje, nek’ pročita. Ko ima pametnija posla, ok. Opravdano. ? Inače, ova pisanija nisu zbog utabavanja otiska kažiprsta lupkajući njime po ekranu već zbog traga – mog traga da možda nekom pomognem ili ga uverim da nije jedini koji se s nečim bori….
Nisam se nadala da ćete, nakon objave na Instagramu, u tolikom broju i za tako kratko vreme tražiti da sa vama podelim recept za ove divne, starinske i mnogima omiljene suve kolače neodoljivog ukusa poznate pod simpatičnim nazivom, šapice. Aroma suvih kolača sa lešnicima ili orasima omiljena je boja vazduha u mom domu. S vremena…
Jednostavne ili svedene stvari meni mnogo lepše i lakše ulepšaju život nego masa nekih (za)komplikovanih. To se posebno odnosi na poslastice; one koje nisu za pred goste tj. za posebne prilike. Mada, baš te neobično obične poslastice umeju da budu pravi hit i izazovu neslućeno oduševljenje kod onih koje ste ugostili za ručkom ili večerom….