POSNE KIFLICE SA PIVOM
Jednog jesenjeg popodneva, pre dvadesetak godina, u našu kuću došao je recept strina Ljilje (tako majka kaže) za kiflice sa pivom. A, otkud on kod nas?
Ne znam zašto su moji tog dana otišli u posetu stricu i strini. Tih tinejdžerskih dana uopšte me nije bilo briga šta oni rade, pa nije ni čudno što nisam zapamtila ostalo. Naime, behu oni u podužoj, nenajavljenoj (to je bilo tada sasvim normalna stvar) poseti i strina ih je poslužila nekim, mnogo dobrim, kiflicama. Moja majka je odmah krenula u prepisivanje recepta, kako je to nekada sociološka uloga žena (čitaj: domaćica) „zdravorazumno“ i predviđala.
Međutim, taj recept (kao i većina starih recepata) nije sadržao način pripreme (ovo pomešati sa ovim, pa dosuti ono, pa posle toliko-i-toliko vremena uraditi ovo-ono), a još manje tačne mere. Kada kažem tačne, mislim na grame, kilograme, mililitre, decilitre, litre.
Pripremala je moja majka ove kiflice više puta i svaki put su bile drugačije. Da me ne shvatite pogrešno, ukus je bio uvek odličan ali uvek je odstupao od prethodnog, kao i broj pripremljenih kiflica.
Međutim, niko nije nalazio zamerke sve dok se ja nisam posle nekoliko godina odlučila da pripremim baš ove posne kiflice sa pivom.
E, tada se desio pravi haos. Nisam znala koju šolju majka koristi za pripremu kolača, pa sam uzela onu, za mene klasičnu, od 250 ml. I, ostatak možete zamisliti… To je bila prava pravcijata katastrofa. Od tog dana ne podnosim šolje i šoljice u receptima, a pridodaću da se ježim i na izraze poput na vrh noža/kašičice, osetiti pod rukom… Zašto?
Uhodanim igračima u ovoj igri koju nazivamo kulinarstvo nije uopšte problem da razumeju recept u šoljama ili kašikama koliko god da se ježili na te izraze jer su izvežbani i stekli su rutinu, ali početnicima (kakav sam i ja bila onomad) termin šolja može zadati masu problema i na taj način obeshrabriti ih u daljem nastojanju da ovladaju kulinarskim zanatom.
Onu grešku sa šoljom od 250 ml nisam odmah shvatila. Ne-ne. Kamo sreće da sam drugi put izabrala baš onu koju sam trebala! Eh. Više puta smo se kiflice i ja svađale sa šoljama raznih veličina, dok posle 4-5. puta nisam shvatila da se radi o pravim šoljama za kafu, koje su već u to vreme bile izopštene jer smo, po nekoj modi, svi počeli da pijemo iz velikih šolja.
Sećam se, moja baba je jedina bila ta koja je kafu i dalje služila u malim šoljama, tvrdoglavo tvrdeći da je to kafena šoljica i da joj servis za to i služi, dok smo je mi korili rečima: Ma, daj baba, ne brukaj nas! Ne pije narod više iz ovih šoljica. Ispada da si stipsa. Naravno, baba nije davala ni pet para na naše kritike. Umela je samo ponekad da izgovori, onako nišlijskim dijalektom: Šoljičke su za kafvu, a šolja ‘e za mleko. I, iz ove perspektive mogu reći – slažem se. ☺
Potrebno:
2 šolje piva, 4 šolje ulja, 700 g brašna, 1 prašak za pecivo, džem po želji. Za sirup: 2 šolje šećera i 2 šolje vode. Za valjanje: kokos, orah, lešnik
U prevodu:
– Za testo –
150 ml piva (bez pene)
320 ml ulja
600 g brašna + 150 g za rad
džem po želji
– Za sirup –
400 g šećera
200 ml vode
3 koluta limuna
– Za valjanje –
120 g kokosovog brašna
Priprema:
U dublji sud za mešenje usuti sve tečne sastojke. Zatim, u to postepeno dodavati brašno, sve dok se ne dobije homogena smesa, tj. mekano testo. Iako je testo mekano, ono mora biti dovoljno čvrsto da se sa njim može raditi. Ovako pripremljeno testo podeliti na 4-5 jufkica, oblikovati ih i zatim, svaku oklagijom rastanjiti na debljinu oko 0.5 cm. Testo unakrsno raseći na 8 delova, kao za klasičnu pripremu kiflica. Na gornji, širi, deo stavljati po pola kafene kašike džema, a zatim uvijati kiflice i slagati u veći pleh od rerne. Od ove količine dobije se oko 35-40 kiflica. Pripremljene kiflice peći u prethodno ugrejanoj rerni, na 180° C oko 15 minuta tj. dok blago ne porumene. Potrebno je samo da se fino zapeku odozdo, a za to vreme dobiće svetlo-žućkastu nijansu odozgo. Za to vreme skuvati sirup, kojem je potrebno da provri, kako bi se šećer što bolje rastopio, a kada provri isključiti ringlu i ostaviti još par minuta da se kuva (kako bi postao sirupast). Sirup ostaviti da se prohladi sve dok kiflice ne budu pečene, a zatim pečene kiflice potapati u sirup, koristeći viljušku okrenuti ih 2-3 puta, ocediti i valjati u kokosovo brašno. Servirati i služiti po želji.
32 thoughts on “POSNE KIFLICE SA PIVOM”
Comments are closed.
Imam neki rokovnik gde sam pre 5-6 godina zapisivala recepte,a baka je diktirala. Sad kad ga otvorim mislim da nijedno jelo otuda nema šanse da bih uspela da napravim. Jednom sam pravila lenju pitu i nikad više Xd sve vreme pripreme sam provela na telefonu sa bakom XD U stvari, ja volim mere u šoljama i šoljicama ali ako je napomenuto kolike su :-D. Ovakve kiflice su super, ali uvek se nađe neka stvar da nas malo muči XD.
Joj, imam i ja neke stare sveske pisane sve sa merama na kasiku i soljicu. Masu tih recepata jesam pravila i iskoristila sam to da upisem gramazu, mada sam se sto puta krstila da uspeju kada sam ih prvi put pravila:)
Ja sam manje-više za tradicionalistički pristup kuvanju i volim i stare mere ali početnicima koji nabasaju na njih to je veliki znak pitanja, zato sam i pisala na tu temu. xxx
Hvala bogu da nisam jedina koja mrzi te izraze šolje i šoljice….i daleko ih zaobilazim. Imam dve sveske pune recepata, gde su mahom mere u šoljama i šoljicama i samo sam jednom pokušala da napravim i ispao je pravi fijasko, sada se klonim tih recepata.
Kiflice su ti veoma lepe i prijatne ti bile.
I ja kažem da je taj izraz šoljica "mač sa dve oštrice". Možda domaćice imaju isti recept ali drugačiji set šolja u kući:)
Hvala puno, lepše je u društvu, pa izvol'te.
Moji prvi recepti su izgledali ovako: Baka: "Stavis saku pirinca…" Ja:"Moju ili tvoju saku?" 🙂 Inace, kao i svako na pocetku (ja sam vrlo rano pocela da kuvam) merila sam sve u gram, a ako baka kaze kascica, npr. vegete, koristila se od cipiripija. Tajne sifre. :)Nego, ove kiflice obozavam , a nikako da ih napravim. Odlicno izgledaju…
E, Marija tako se nekada učilo kuvanje:) Ja, inače nisam operećena merama ali volim makar okvirnu preciznost. Imam i sama neke recepte za koje nikada ne mogu da utvrdim tačnu količinu brašna ili vode.
'Ajde, ako voliš-nije teško:) Hvala ti. Pozdrav.
ja sam dobila od školske . Šoljice za kafu i odlične… čak su i omiljene u našoj porodici. Super fotke 😀 šolja ko šolja, ne menja se tokom pravljenja. Mora biti ista . Šoljaši su kod nas omiljeni, lako i brzo se prave.
Ja u kući imam tri kompleta za "tursku kafu". Stoje i skupljaju prašinu. A, one rasparne šolje od pre sto godina, eno ih u selu i ko zna šta je sa njima:)
Šolje iz tri kompleta koja spomenuh imaju različitu zapreminu, pa sad… Hvala puno:)
Uh, ja mora da sam van vremena – odlično funkcionišem s tim merkama – za mene je šolja, šolja za mleko ili čaj, a šoljica, ona iz koje se kafa pila, nekad. I uvek imam problem sa onima koji to ne znaju, sve mislim da bi svi to trebalo da znaju, po difoltu.
E sad, to što se ja u neke druge stvari ne razumem – tu je kriv neko drugi, taman posla da sam ja…
Draga Nego, kad se čovek "ispraksuje" tada barata i pojmovima u kuhinji. A, dok se to desi, mnoge stvari se pretvaraju u polujestive ili nejestive:)
Ima li nešto u šta se ti ne razumeš? Ja ne bih rekla, ti si žena i po. A, kako drugačije, molim lepo. xxx
Nekad su postojale samo šoljice za crnu kafu i šolje za mleko, retko ko je imao vagu, pa i recepti iz tog vremena uvek imaju mere u šoljama. Volim te starinske recepte, a ako sve meriš istom šoljom ne možeš pogrešiti 🙂 Možeš dobiti veće ili manje testo, ali je odnos uvek isti 🙂
Super kiflice s malo sastojaka koji su uvek pri ruci 🙂
Jafi, najverovatnije znaš da ja volim taj tradicionalni duh u kuvanju ali danas ili u skorijoj prošlosti promenile su se i veličine šoljica za tursku kafu. Kao što rekoh gore, ja u svojoj kući imam 3 kompleta sa različitim zapreminama šolja za kafu. U pravu si, šolja je šolja ali treba potrefiti šolju:)
Hvala, draga moja. xxx
Ja obožavam recepte koji sadrže mere u šoljicama ili šoljama. Za mene su to vanvremenske mere, samo i kod mene su šoljice, kao kod bak. Šoljica za kafu, znači mala, i šolja za mleko, znači normalna šolja. Kad dajem recept nekome, obično decidno naglasim koja šolja. Ove grandove šolje su npr. super, ako hoćete žmurećki da povećate meru, a samim tim i broj kolača ili komada pita.
Ovaj recept za kiflice imam odavno, još duže nego tvoja mama i vrlo često sam ih pravila dok su moja deca bila mala, ali, bez preliva. Preliv je za mene nešto novo i probaću na ovaj način, jer su, što bi moja baka rekla, izdašne 😉
Olja, to je dobro uputstvo jer kada se naglasi onda se i razume a kada se samo čita bez nekih napomena onda svašta može da se desi početniku. Ja cenim Patin Narodni kuvar i svi koji su jednom tu knjižurinu prelistali znaju da tamo nema baš tačnih mera, naročito za kuvana jela, pite ili zimnicu ali to ne umanjuje vrednost recepta.
Verujem da su i bez preliva bile fanstastične:) A, da su izdašne-vala, jesu. Što duže stoje, to su ukusnije;)
Svejedno mi je u kakvim je mjerama recept, ali mi se sviđa, preračunat ću ga u ono što mi paše. Na blogu se trudim da se uvijek izražavam u gramima pa ako je recept na šalice onda preračunam. Ono što ne volim su recepti na žlice, jer nikad ne znam da li se računa vrhom puna žlica ili ne.
Slažem se sa tobom, kašike su i meni problematične:)
Spasavaj stare recepte – super su! Meni je sve lakse raditi sa 'cups' – ovdje imaju modle da se kupe (1 cup, 1/2 cup,…)
I ja volim stare recepte. Eee, imam i ja cups. Pogodi ko mi je poslao? xxx
Ja sam od onih koji obožavaju starinske recepte,svaka mjera sa šoljicama meni je ok imam već neku rutinu,jer rijetko kada se sa takvim receptima griješi,iako gramaža ipak uvijek dobro dođe za preciznije.Ovaj recept mi se jako sviđa,imam ga upisanog negdje na nekom papiriću,nešto si mislim da ću ih vrlo brzo probati,jer uvijek mi daš dobar podsjetnik na nešto što obožavam..hvala ti na svakom slovcu i na mom blogu,zaista znaš čovjeku zagrijati dušu svojim riječima..pusa!
Nely, nećeš se pokajati ako ih probaš:) I ja volim stare recepte, uvek im se obradujem…
Draga moja, govorim samo ono što mislim:) Kiss
Jao, starinski recepti! Imam i ja punu svesku onih gde pišu samo sastojci i to je sve. Da li su tako žene davale ili je moja mama zapisivala mislivši "ostalo ću zapamtiti" – ne znam. Slutim da je tadašnjim domaćicama željnim dokazivanja bilo ispod časti da im neko kaže na koliko se stepeni peče kora i koliko dugo – "pa valjda ja znam moj šporet i moju kuhinju". Ja u recepte ovog tipa napominjem – starinska šolja. Moram ti reći da sam nedavno zamolila koleginicu da mi sa sela donese neke raspar šoljice, male, kafene, koje mi služe za meru.
Nikada nisam pravila kiflice sa pivom, ali ih svi hvale. Odlično izgledaju i moram da ih probam.
Tanja, znam na šta misliš. Imam i ja jedan ofucani rokovnik, ko zna ko je sve upisivao recepte tu, gde stoje samo sastojci i ono "umesiti i peći". Ni koliko, ni na kojoj T… Nikada nisam pomislila na sujetu tadašnjih domaćica, ali može biti da si u pravu, ne bih se začudila.
Ako probaš nećeš zažaliti, razgaliće ti dušu svojom jednostavnošću:)
U sveskama, maminim, mojim, nigde nema postupka. Pravila sam sa mamom, pa sam videla kako šta ide, naučila tehnologiju. Međutim kad mame više nije bilo ustanovila sam da za mnoge stvari, naročito kisela testa, jednostavno nigde nema recepta. Zvala sam tetke i tako zapisala okvirne mere.
Nesmeta mi recept u šoljama ako je navedeno od koliko ml.
Ove su ti kiflice super. Nikad nisam pravila kiflice sa pivom, mogla bih da isprobam jer mi se baš sviđaju.
Da, nekada se tako radilo. Bilo je bitno pripisati mere a postupak pamtio i ponavljajući pamtio.
Što se kiflica tiče, zaista su fine, skromne sastojcima i nenametljive ukusom ali itekako zanosne:)
Kod mene soljica k‘o u prici, valjda cu potrefiti onu pravu.:D Salim se, dobri su ti stari recepti, a ove kiflice izgledaju nezno k’o dusa.:)
Hihihihi:) Stari recepti kod mene uvek imaju prednost, a ove kiflice su nepravedno bile smatrane za nešto obično, a nisu baš toliko obične:)
Super su ove kiflice sa pivom, pravila sam ih ranije jer i mama ima takav sličan recept sa šoljicama. Uglavnom, znam da kad se kaže "šoljica" misli se na onu malu od 100 ml, to sam davno premerila, "šolja" je od 250ml i toga se držim kad naidjem na takav recept.
Nekad je takvo merenje dobro došlo, kao npr. kad mi je nedavno crkla dig.vagica pa sam muku mučila par dana 😉
Suzo, stvarno su fine ove kiflce. To je vec stari, skoro svima znani receptic, neko umesto dzema stavlja orahe, pa u orahe i valja itd. U pravu si, kad nema vagice, moramo se snaći:)
Žao mi je što sam, zbog godišnjeg odmora, zakasnila za ovu diskusiju. Valjda će neko pročitati, a ako i ne pročita, opet sam rekla…
Slažem se da su mere kao šolja, šoljica ili kašika nedorečene, ali mene muči nešto drugo. Koliko Vas u receptu napiše dimenzije pleha za koru za tortu (ili neku pitu)? Nije svejedno kad mi kora za tortu ispadne kao hleb debela ili previše tanka pa moram da pečem dodatne kore da bi torta ispala pristojne visine.
Nisam bloger, ali redovno pratim većinu domaćih blogova i vredno isprobavam Vaše recepte, i zato Vas molim da imate u vidu i nas amatere, te da Vam ne bude teško da napišete i veličinu pleha.
Inače, kiflice izgledaju kao nešto što se topi u ustima, pod hitno isprobavam. Hvala!
Poštovana, niste zakasnili, post je tu i bez obzira na datum objave, komentare uvek čitam i trudim se da pojasnim ukoliko za tim ima potrebe.
Praktikujem da navedem mere pleha, a ako nekad nešto od toga nije napisano u postu uvek se možete komentarom javiti, da uputimo jedni druge. Plehovi u kojima se kore za tortu peku su uglavnom standardnih dimenzija ali uvek je poželjno napisati na koje se dimenzije mere date u receptu odnose.
Ukoliko spremate prema mojim receptima budite slobodni da me (u slučaju da Vam nešto nije u potpunosti jasno i do kraja objašnjeno) kontaktirate ili putem komentara ili forme za kontakt. Što se ostalih blogova tiče, nisam njihov autor te Vam ne mogu pružiti objašnjenja. Verujem da svi mi food-blogeri ovo radimo prvenstveno iz ljubavi, tako da ukoliko se dese neke greškice, oprostite nam.
Hvala Vam puno. Javite utiske, ako isprobate kiflice! Veliki pozdrav:)
Baba je u pravu sto se tice namene soljica 😀
☺☺☺ Slažem se sa Vama, draga Novosadjanka.