Raspisalo mi se pero

Za danas jedan predeo (ne)oslikan čajem.

Osama.
Vetar je oduvao zabludu i raskomoćenu, zavodljivu, laž raspršio sa lakoćom.

Čujem mir.
Tek poneka ptica zaglušujuće vrisne.

Tu nema puta.
Moj kompas i dalje pokazuje pravo.

Boginjama, ratnicama ne treba put da bi čvrsto i sigurno koračale.

Staze utrte njihovim stopama postaju sigurni drumovi onima iza njih.

Mir je.
Nastavljam.

???