15 Comments

  • Ljilja says:

    Svako ko je kod nas preziveo '90-te, ima te ratne inflacijske recepte. Imam i ja par komada, i bas kao i ti, od kad je sve to proslo, nisam ih ni jednom napravila. Pekarske kifle su mi tada na nos izasle, i to je jedino sto pravim i dalje, ali ne cesto. Sve one kolace, bez jaja, bez ovog bez onog, nisam vise nikada.
    Interesantno je bilo citati tvoj post, i secati se svega. Mogu samo da nam svima pozelim da budemo poslednja generacija u porodici koja je to prezivela i da barem nasoj deci takvi recepti nece trebati.

    • Lepo kažeš, imamo ih svi, zlu ne trebalo… Možda sam u ove praznične dane kada sve prašti od sjaja izabrala "težu" temu. Mada, sada kada pogledam možda ovo nije tako loš izbor za razmišljanje baš u ovom momentu. Vidim mnogo toga što mi se ne dopada a što je okićeno i načičkano…a, svrhu nema.
      Pridružujem se tvojim željama i svim srcem želim da ljudi širom sveta žive bolje i kvalitetnije.

  • Eh,eh……..i oni tvrdi medenjaci….

  • Sasvim solidno izgleda i zvuci, bez obzira na memorije (tamo ne zelim ni da idem!)

  • mignonne says:

    Mislim da negde imam zapisan taj recept, meni je bio fin i onda i sada, nekako sam odlucila da sacuvam samo lepe stvari, a ruzno zaboravim… ne zelim da me vraca nazad, cak i kada mi je tesko, trudim se da pronadjem mrvicu neceg lepog sto ce me podici, zelim to isto i tebi i svim ljudima dobre volje!:) cmoook…

  • Miki says:

    Dobar post… I moja mama je pravila takav kolač, a i nekoliko sličnih, još siromašnijih. Ne zna se da li je bilo gore do 95-e ili između 95-te i 99-te u novoj zemlji. Te domaća čokolada koja je bila užasna, pa domaći eurokrem, pa ovo, pa ono… Užas! Ja, nažalost, nisam zaboravila… 🙁

  • Nisam bila pogođena direktno ali indirektno jesam i strašno mi je bilo žao dece i starih…ali bolje da se ne sećamo tih loših dana ( mada od njih ne možemo da pobegnemo ).
    Ja sam kao dete bila kod bake i deke na selu za vreme posta gde se postilo svih 6-7 nedelja na vodi i proja, kiseli kupus, rasol, pasulj kuvan na vodi sa malo smrvljene suve paprike…i dan danas mrzim proju, kuvani kiseli kupus, pasulj i to nikad ne bih skuvala da muž ne traži i jedem,što moram, samo jedan dan i ne više.
    ovaj embargo kolač nikada nisam probala a da znaš da bi vredelo, jer po meni ne zvuči tako loše.
    Daj Bože da niko nikada ne oseti strahote rata i da svi ljudi žive u sreći i blagostanju.

  • Jaca says:

    Mene ovaj kolač odmah podsjeti na rat. Dobro je u postu rečeno, kada ga mama napravi, osjećala sam koliko nemamo šta da jedemo. Ali, iako ne volim ni da ga se sjetim, post je super. Prosto, da se ne zaboravi…

  • I ako podseca na negativan period, meni ovaj kolac izgleda sasvim ok:)

  • Ondinijana says:

    Koliko god neke stvari potiskivali i trudili se da zaboravimo, to ponekad nije moguće. Pravili smo ga i stvarno sam ga mrzela tada. Probala sam opet pre neku godinu kad sam slučajno naletela na recept i uopšte nije loš. Kao što kažeš mnogo je bolji kad odstoji. Post me rastužio ali mi je drago i pored toga što sam ga pročitala. U pravu je Jaca, da se ne zaboravi…

  • Анониман says:

    Autor je ukrao sliku!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

    • Imate neki dokaz za tu optužbu? Slobodno iznesite. U suprotnom, nemojte na ovim stranama u buduće da lečite svoje frustracije. Hvala najlepše na vremenu koje ste posvetili kuckanju brojnih znakova uzvika. Sve najbolje.

  • Ivana says:

    Nale, baš sam zbog istog prisećanja potražila ovaj kolač. Negde se prisećam njegovog ukusa. Daleko bilo! U poslednje vreme sve više razmišljam o tom vremenu, valjda kako mi deca rastu, moji roditelji su bili u godinama u kojima sam ja sada, i ne mogu da zamislim kako im je bilo teško. Mi povremeo pravimo mala srpska okupljanja ovde u Baltimoru, i gotovo uvek se u razgovoru vratimo na ta vremena, i sa ove vremenske distance sve to izgleda potpuno nadrealno. Iako, moram da priznam da je mnogima bilo gore, posebno izbeglicama. Praviću ovaj kolač uskoro, taman da deci ispričam još jednu priču.

    • Ma, haos! I danas, s ove vremenske distance, sećanja ne blede i toliko su živa da je potrebno samo malo da zagrebuckam po njima i eto ih, izleću kao iz Pandorine kutije. Ma, daleko bilo. Ne ponovilo se! Samo neka je mira i zdravlja.
      Nadam se da ćete moći barem malo da uživate u ovom kolaču. Pozdrav tebi i klincima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *