Sopstveni osećaj sebe kada pomislim na tebe hrani me i vodi. Ti, kao moja, sada ne tako gorka uspomena postaješ osećaj ispunjenosti i spokoja.
Nekada si u meni izazivala haos, pakleni haos. Svaki put kada bih kidisala na tebe spoznavala sam koliko u meni vrište sva odstupanja koja sam prethodno sazidala pod kosom libelom. Nisam ni slutila da ih je toliko. Momenat kada sam se otrgla od “života” bio je onaj trenutak kada sam udahnula želju za životom. Od tada do danas napravila sam pun krug.
Biti srećan… Da li si srećan? Put do sreće ili šta ti treba da bi bio srećan… Ovo su samo neka od pitanja, “mudrih odgovora” i učenja koja se pojavljuju i blicaju nam sa svih strana. A sve to pod obrazloženjem da je život današnjeg čoveka njegov najveći neprijatelj koji ga udaljava od sreće. Osnovno čovekovo stanje je sreća. Nesvesno ali svakim dahom prisutno osećanje sreće – mir, sloboda, pravo na izbor, različito mišljenje i postupanje… To su neki od elemenata koji čine sreću, pravu sreću.
Ako želiš sreću da te načini egzaltiranim ili euforičnim imaćes njen privid. Takva stanja su adrenalinska i podstaknuta nekakvim “lepim moranjima” tj. nesvesnim pritiscima ili svesnim odlukama koje traže “srećno stanje”. Fejk, znači.
Upravo to uglavnom i jesu guruizmi koji nam se serviraju. Ali ne moramo se poslužiti svime što nam se ponudi. Možda će mnogima od vas i ovo delovati kao soljenje pameti ali znajte da to nikad sebi ne bih dozvolila jer poštujem vašu slobodnu volju. Moje mišljenje ne mora biti i tvoje. ?
Sreća dolazi sama. Iz tebe, u tebe. Instinktivno. U tvom, autentičnom, jedinstvenom ritmu. U miru. U tišini. Kao svitanje. Uvek u njoj tačno vreme. Nikada nas ne napušta već se mi od nje često opraštamo, braneći se životim okolnostima. Istina je da smo sreću dobili rođenjem. Kroz detinjstvo smo je uvek osećali, bez obzira na fizičke i materijalne okolnosti.
Da li si mi ti potrebna za sreću? Mislim da mi niko nije potreban za moju sreću ali bih je najradije delila sa tobom. Zato mi trebaš – da podelimo sreću. Ko si ti? Ljubav.
Ljubav je deo puta koji vodi ka sreći ali nije njeno odredište. Ljubav je poseban lokalitet na kome se otkrivaju iskopine starih strasti i manjih ljubavi dok se sreća tu nikako ne može naći. Nekakva radost, da. Ponekad lepa ali izbledela radost. Nekada tiha. Možda i ona umorena, uskraćena radost… S druge strane, ljubav će se uvek naći tamo gde je sreća! Ona, tiha, duboka, najdublja, krotka i neprekidna, sreća.
