Maslina je kroz istoriju pratila čoveka i jedan je od retkih plodova koji se ne mogu tek tako ubrati i pojesti. Potrebno je veliko umeće i trud da bi ona pružila svu svoju osobenost koju krije.
Jedan od najlepših antičkih mitova govori o sukobu Atine i Posejdona oko božanske prevlasti nad bogatom grčkom regijom, Atikom. Zevs je odlučio da će pobedu odneti onaj koji narodu bude dao najkorisniji i najbolji dar, po presudi veća dvanaest bogova. Posejdon je, udarivši svojim trozubcem u stene, učinio da iz njih poteče bočata voda (voda manjeg saliniteta od morske vode). Druga verzija legende kaže da se njegov konj ritnuo, udario kopitama u stene i tako učinio da iz stena počne da izvire bočata voda. Boginja Atina, mudra i daleko praktičnija, je bez specijalnih efekata zasadila maslinu i odnela pobedu.
Osim simboličnog značenja koje suprotstavlja muškog boga, gospodara mora, bure i potresa, ženskoj boginji nižeg ranga, ovaj mit nam pomaže da shvatimo važnost gajenja maslina za narode tog područja. Ulje masline nije se koristilo samo u kuhinji, već i kao gorivo za lampe; zatim u medicini, veterini, u kozmetici i, takođe, pri ritualnim ceremonijama, za pomazivanje kraljeva. Vencem od masline nagrađivani su sportisti, a osim što je pružala hlad u letnjim mesecima, nakon što je prestala da rađa služila je i kao ogrev.
Tekst je objavljen u gastronomskom magazinu La Cucina Italiana Srbija za decembar ’21 – februar ’22.
Za uzgajanje ove biljke bilo je potrebno poznavati njeno ciklično kretanje, a za tako nešto potrebno je odsustvo ratnih sukoba. Društvo koje uzgaja maslinu je društvo mira. Nije slučajno da su glasnici koji su tražili primirje isticali maslinovu grančicu. Mit dalje kaže da je Atina, zadovoljna pobedom, pre povlačenja na Olimp, u torbicu stavila šaku maslina nabranih sa stabla koje je upravo darovala smrtnicima. Masline su se prosule iz boginjine torbice i tako se maslina raširila i po okolnim zemljama i postala simbol Mediteranske civilizacije. Već u prvom veku n.e. rimski agronom Kolumela, kao i Katon i Plinije, davali su savete kako sačuvati plodove aromatizujući ih moštom, sirćetom, semenom komorača, mastikom…
Danas ih konzumiramo u svim mogućim oblicima, kao marinirani plod, punjene bez koštica, konzervirane na razne načine, u salatama, na brusketima, picama, za tapenade, pa čak i u martiniju… I na kraju, pitanje: da li je moguće da se neko još uvek pita da li je Atina zaslužila pobedu…
BELE KOŠTICE
Za krštenja i krunisanja
Sorta Leucocarpa ili Leucolea je pronađena u blizini manastira u oblasti Rosano Calabro, a njene zrele koštice umesto da budu crne, postaju bele. Mlevenjem ove masline dobija se veoma bistro ulje, koje se koristi kao ulje za svetiljke jer je bez mirisa, i kao sveto ulje u verskim obredima krštenja i pri krunisanju kraljeva.
Fotografija: Freepik on freepik.com
