BUNDEVARA

Pita sa bundevom, pita sa ludajom, tikvenik, bundevara, dulečara, gibanica od bundeve, vinogradarska bundevara… Mnogo je naziva i varijanti za pripremu pite sa bundevom/tikvom ali sigurno je da za ukus ove pite postoji samo jedna odrednica – odlična!

Koliko volim bundevu i vrapci na grani znaju a ovde možete pogledati i recepte u kojima koristim bundevu. Posebna je to ljubav – volim je toliko da čim je ugledam poželim da je pripremim tj. jedem. Isti je slučaj i sa bundevinim semenkama zbog kojih sam milion puta primila kritike da ih preterano grickam i ostavljam svuda po kući. Ruku na srce, jeste malo glupo videti punu činiju ljuskica ali šta ću kad volEm da ih grickam i tačka.

Dulek, bundeva i tikva – nazivi koji često izazivaju pravu pometnju kada ih treba definisati.

Dulek je drugi naziv za bundevu, koja je u naše krajeve došla iz Amerike. Interesantan je podatak da su bundevu Indijanci izuzetno poštovali – umrle su sahranjivali sa ovom namirnicom kako bi im baš to bila hrana na poslednjem putovanju. Osim što je ukusna, bundeva popravlja raspoloženje (njene aminokiseline čuda čine). Pa, onda nije nikakvo čudo što je toliko volim. Dulek ili bundeva je jednogodišnja zeljasta biljaka. Njene stabljike su bodljikave, vije se po zemlji, a dužina vreže dostiže i do 10 metara. Dulek se najčešće koristi za pečenje, a tako pripremljen je i najukusniji. Posebno onaj tzv. suvi dulek – koji je sličan muskatnoj tikvi ali dovoljno različit da nije muskatna tikva.

Osnovna podela koju poznajem kada su tikve u pitanju jeste na zimske i stočne tikve. Zimska tikva je zeleno-bele boje koja zrenjem menja boju “svog ruha” u bledonarandžastu, a stočna tikva je izrazito narandžaste boje. Pamtim da je baš ovu stočnu tikvu moja baba koristila za pripremu tikvenjaka – pite koju do danas nisam uspela napraviti tako da barem liči na babin tikvenjak ali nada umire poslednja, pa se tešim da ću jednog dana i to savladati. ☺

Nego, izgleda da je ova moja tikva zaboravila na najvažniji deo priče tj. recept! Ne čudim se uopšte jer umem ja tako da odlutam.☺ U nastavku vas očekuje recept za izuzetno ukusnu bundevaru, pa ako je po volji vi skrolujte još malo.

Potrebne namirnice:
(odštampaj recept)
1 kg rendane bundeve
150 ml mleka
100 ml ulja
ili
1 vrhom puna kašika masti
100 g šećera
2 vanilin-šećera
2 kašičice cimeta
½ kg kora za pite
50 g prezli
Premaz
120 ml otopljene masti/ulja
150 ml kisele vode

Način pripreme:
Rendanu bundevu propržiti na prethodno ugrejanoj masnoći, uz postepeno dodavanje mleka sve dok dok tečnost potpuno ne ispari. Zatim, dodati šećer, vanilin-šećer i cimet, promešati pa nastaviti prženje još par minuta na umerenoj temperaturi. Masu skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi.

Kore slagati tako da šira strana bude donja ivica tj. do vas. Razdvojiti kore ukoliko su slepljene i krenuti sa pripremom na sledeći način – prvu koru potpuno premazati kiselom vodom i uljem, zatim složiti drugu koru i premazati na isti način. Treću koru posuti prezlama po čitavoj površini, a do polovine ravnomerno posuti bundevu. Presaviti bočne ivice ka unutra (za 1 cm), premazati ih kiselom vodom, kako bi se što bolje uvila rolnica i zarolati koru počevši od sebe. Kore rolati što uže, kako bi bile dobro popunjene filom i zadržale volumen. Postupak ponavljati dok ima materijala.

U pleh obložen papirom za pečenje ređati pitu, premazati masnoćom i vodom, pa svaki prut zaseći makazama na 4-5 mesta (ovako se pita vrlo lepo ispeče, a i praktično je iz razloga što se neće lomiti pri konačnom sečenju). Pitu peći u ugrejanoj rerni, na 180º C 20-ak minuta tj. dok ne porumeni. Zatim, odškrinuti vrata pećnice i ostaviti da se pita prohladi. Iseći pitu, posuti je šećerom u prahu i poslužiti.