Svi koji me privatno poznaju znaju da ne padam na kuvarske tv face. Ispratim sve što smatram zanimljivim ali upijam i učim samo od nekolicine najboljih.
Grupi onih od kojih sam krala cake, pomno prateći svaki sec-sec putem tv emisija i zbog kojih sam razmišljala o pojmu kuvarstva i kulinarstva, priprada i moj današnji gost koji je titulu šefa stekao u dvadesetšestoj godini – Stambol Geštamov, danas chef restorana Continental, hotela Park u Beogradu.
Izuzetno sam ponosna na to da smo najzad upriličili ovaj intervju jer osim toga što je velikan srpske i regionalne kuvarske scene, Stambol Geštamov je čovek od kog se može mnogo naučiti i koji srce ostavlja na terenu tj. u kuhinji svaki put kada u istu zakorači.
O posvećenosti, ljubavi i umeću koje je utkao u višedecenijski rad u kuhinji svedoče mnogobrojna priznanja, titule, žiriranja ali i angažovanja kao prestižnog kuvara čijim će uratkom svaka prilika biti izdignuta na viši nivo. Pored navedenog, naš dragi Stambol je Chef of the decade (2006-2016), Vitez kulinarstva Srbije, predsednik Kulinarske asocijacije Srbije, pedagog, predavač, međunarodni kuvarski sudija, tv lice,… Iznad svega, stekla sam utisak da je Stambol porodičan i vrlo skroman čovek. Diči se svojim lepoticama mnogo više nego lentama i priznanjima. Još jednom sam potvrdila mišljenje da su svi veliki ljudi jednostavni jer upravo samosvest i prizemnost potvrđuju njihovu izuzetnost.
Kako ste zavoleli kuvarstvo i odlučili se za ovaj poziv, s obzirom da ste kao dečak maštali da postanete pilot?
Ja sam dete sa sela. Moja kuća se nalazi pored rečice na kojoj je nekada bila vodenica. Od malena sam u toj reci lovio ribu. Moj deda je bio vodeničar i mleo žito i kukuruz. Samim tim često smo bili u prilici da pripremimo vruću pogaču i dobar kačamak. Od ribe ulovljene u spomenutoj rečici pripremali smo ručkove na specifičan način – nekada je to bilo na svinjskoj masti, nekada u kukuruznom brašnu.
U rano proleće skupljali smo puževe, kuvali ih ili puževe nizali na ražnjiće i pekli na otvorenoj vatri.
Još u ranom detinjstvu, tokom jeseni smo od bundeve često pravili čorbu i pite. Pripremajući hranu od namirnica specifičnih za područje JI Srbije, zavoleo sam kuvarstvo. Selo se nalazi u stočarskom kraju i zato nikada nismo imali manjak dobrog mleka, sira i maslaca, kao ni mlade jagnjetine.
Kada je došlo vreme da se upišem u srednju školu, želeo sam da se školujem za pilota ali me je komisija izuzela jer sam niskog rasta. Prepoznavši moj talenat za kuvanje, otac, ne bude lenj, ode u Bor i upiše me u školu za kuvare. Moja pokojna baka bila je izuzetno začuđena jer nije verovala da postoji škola u kojoj se uči kuvarski zanat.
Da li ste na početku radnog veka mogli da naslutite da ćete ostaviti zapažen trag na srpskoj i regionalnoj kuvarskoj sceni?
Naravno da nisam mogao da naslutim, samo sam se bavio poslom kojim volim i učio, učio i učio.
Nastavak intervjua očekuje vas na sledećoj strani →
Uživala sam čitajući .Hvala Vsm Nataša što sa nsma delite ovakve postove .Veliki pozdrav ?
Hvala najlepše, draga Dijana. ♥
Draga moja Nale,slažem se sa Dijanom-uživala sam čitajući,divnooooo.Samo reči hvale imam za tebe i tvoj rad.Srdačan pozdrav od moje porodice i mene,poljubac od naše princeze ???
Hvala najlepše, draga Vesna. Puno pozdrava i ljubaca ♥♥♥