6 Comments

  • Bravo Nale za ovaj post, pročitala sam i zamislila se, i imam o čemu misliti, od onoga kako i ja volim i često promatram lica drugih ljudi, o jačini i veličini energije u očima, o sebi, o njima, nagradi i nagradama….., o svemu. I o ovoj jagodastoj slastici koja život učini pod c. 🙂
    I želim ti se ovdje zahvaliti na komentarima koje si mi ostavila pod receptima koje si isprobala, puno mi znače i puno ti hvala !!

    • Hvala ti draga moja:) Drago mi je da si prokomentarisala koju. Vidim, ljudi čitaju ali nema reakcija tj. komentara. Hvala ti, još jednom. Da, prepoznala si šta sam htela reći… I, naravno, to je tačan odgovor:))
      NEMA NA ČEMU, ŠTO SE KOMENTARA TIČE. POTPUNO ZASLUŽENO. Samo, malo (mnogo) kasnim sa objavama tako da ćeš pričakati još malo dok ugledaš kako sam to ja skuvala prema tvojim uputima:))) Puno te pozdravljam. <3

  • mignonne says:

    Zaokruzujem pod c) (ne prepisujem od Branke, casna pionirska:)…. uh, sad si me bacila u razmisljanje, ja retko kada posmatram lica ljudi, zapravo neugodno mi je da se u nekoga upiljim, u slucajne prolaznike pogotovo… mada posvetim puno paznju svom sagovorniku i vise volim da ga slusam nego da proucavam fizionomiju.:) Desi mi se da neki put ne prepoznam ni svoje skolske drugare, pogotovo ako ih jako dugo nisam videla (mozda su neki i pomislili da ih izbegavam:), ali cim progovorimo odmah mi se vrate slicice.:)) p.s. tako da znas ako se neki put sretnemo na kafici…:D ljub, ljub…

    • Iiiii, moram priznati da je to tačan odgovor:)))) Znam, gde bi mi pioniri pogazili reč:)
      Veruj mi, ako jednom uspemo da konačno udesimo tu kaficu, ja neću ni obraćati pažnju na to dal' me i kako gledaš:) Al' lepo što si mi dala do znanja:) Tebe volim iz srca i osećam te kao blagu i dobronamernu osobu:) Šaljem ti veliki ljubac, kolačiću moj! <3

  • Draga Nale, gde sam ja bila kad si ovo pisala… ni sama ne znam. U nekom svom samoanaliziranju i samopreispitivanju.
    Obraćanje pažne na druge kao i na sebe dok jurcamo je dobra osobina. S godinama sam se preusmerila na one mikronagradice koje mogu skoro svakodnevno da dobijem i koje sve češće sama sebi dodelim…
    Pa znaš kako bih ja odgovorila na ovu pitalicu: i c. i d… jer, ipak ostaje gorčina kad se ovaj kolač pojede, pa nema više. ;*

    • E, moja Sandra, nisi pazila na casu i zato si propustila sta smo radili. No, dobro. Vidim da vec vladas ovim znanjem, tako da nije strasno:)))
      Shvatila sam te, onako, skroz:) Ponekad nije lose dodeliti sam sebi neku nagradicu… Kontam, kontam.
      Može-može. Odgovor tačan. A, što se gorčine tiče – to je ukus bez koga ne bismo spozonavali slatkoću:)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *