Eksekjel Videla – Čileanac koji je zavoleo Srbiju
Kada upoznate stranca koji je u vašu zemlju doputovao čak sa drugog kontinenta, nemoguće je da se ne zapitate šta ga je privuklo da dođe baš kod vas. Ali ovog puta to nije bio slučaj, jer čim sam ga upoznala uvidela sam da ovaj amigo voli Srbiju. Zato nije bilo mesta pitanju otkud ovde. Uostalom, srce je nepogrešiv kompas i višedimenzionalni (turistički) vodič kroz život.
Tečno govori srpski jezik. Čita i piše ćirilično pismo, a srpsko selo i folklor su mu posebno dragi. Srce mu je zarobila Pešterska visoravan, Sjenica i meštani koje je upoznao. Međutim, Stara planina, Gostuša i posebni ljudi iz kamenog sela jednako su mu prirasli srcu. Kako i ne bi kada je u tom krajoliku spoznao obrise Patagonije. Za Novi Pazar kaže da je oličenje gostoprimstva, dobre hrane i mešavine kultura.
Njegovo ime je Eksekjel Videla, mladi putnik iz Santijaga koji je zavoleo Srbiju.
– Hvala ti što si u mom narodu i u mojoj zemlji spoznao i razumeo lepotu, energiju i vrednosti koje poseduje. Šta je za tebe Srbija?
Srbija za mene znači GOSTOPRIMSTVO zato što gde god sam krenuo doživeo sam da me ljudi ugoste, prihvate raširenih ruku sa iskrenim osmehom; LjUBAV jer sam ovde prihvaćen kao od svoje porodice i tako se i osećam – Srbija je moja nova kuća; STRAST jer obožavam da je obilazim, upoznajem njene skrivene krajeve i njena blaga i osećam da imam još puno toga da vidim i to me stalno tera da putujem iznova i iznova; MANIFESTACIJE koje se gotovo svaki vikend održavaju u nekom delu Srbije. Mislim da je Srbija zemlja sa najvećim brojem manifestacija kako hrane, pića, tako i folklora, vašara i ja sam obožavalac istih. Trudim se da obiđem što veći broj jer to je nešto što zaista mora da se doživi i po čemu je Srbija specifična.
– Da li postoji i u čemu se ogleda sličnost kultura čileanskog i srpskog (savremenog) društva?
Srbija me zapravo zbog sličnosti sa mojom zemljom i privukla. Primetio sam kada sam prvi put posetio Srbiju da smo sličnog mentaliteta, veseli, srdačni, druželjubivi.
– Šta te je dozvalo da nam se pridružiš i dođeš sa drugog kraja sveta?
Kao što sam već rekao, prvo me je privukla sličnost sa mojom zemljom, mentalitet, a kada sam počeo da je obilazim, zavoleo sam najviše srpska sela i čiste, iskrene ljude koji u njima žive. Zavoleo sam tu neposrednost koju oni pružaju puštajući me u svoje domove, deleći sa mnom hranu i piće kao i razgovore koji zlata vrede.
– Ima li sličnosti između čileanskih i srpskih jela?
Mislim da nema puno sličnosti. Jedino imamo roštilj kao i Srbi ali ne mogu da nađem još neku sličnost.
– Da li ti je bilo teško da se prilagodiš ukusima naših jela?
Na početku jeste jer u mojoj zemlji preovladava malo laganija hrana sačinjena od morskih plodova koji su nam dostupni i finansijski pristupačni, kao i piletina, junetina dok je u Srbiji malo jača, masnija hrana kao što je kiseli kupus, sarma, pasulj, pečenje ali vremenom sam se navikao. Mada i dalje ne jedem kao klasičan Srbin već kombinujem hranu.
– Koje jelo srpske kuhinje najviše voliš i zašto?
Mogao bih da izdvojim dimljenu vešalicu koja je zaista ukusna, a skoro sam na jednom putovanju zapadnom Srbijom ispunio davnu želju i probao fenomenalnu komplet lepinju ili kako bi oni rekli lepinju sa sve. Jaka je, stvarno; prava bomba i nakon nje nema potrebe da se jede ceo dan. Takođe, sviđaju mi se pršuta i čvarci; to mi je onako autentično i Srbi uživaju u njima. Što se tiče kolača, obožavam štrudle sa makom! Specijalitet koji sam imao privilegiju da probam tokom moje posete Sremu.
– Sigurno si u Beogradu pronašao mesto gde možeš uživati u ukusima tvoje nacionalne kuhinje. Da li želiš da mi otkriješ gde se u gradu jede dobra južnoamerička klopa?
Probao sam uglavnom meksičku hranu u Beogradu i mogao bih da izdvojim restoran La chona, gde imaju meksikansku hranu i tematske dane, pa se može probati hrana iz još nekih zemalja Južne Amerike, kao i restoran venecuelanske kuhinje Simon Bolivar, koji nudi preukusne tequeños i arepas.
– Do sada se nisam upoznala sa čileanskom kuhinjom, možeš li mi objasniti na kojim se namirnicama i začinima ona zasniva?
Uglavnom jedemo dosta morskih plodova – avokado, pietinu, a od začina najpoznatiji je merkén, ljuti začin sa blagim dimljenim ukusom i izgleda kao crveni prah. To je tradicionalan začin iz Mapuče kuhinje (naša plemena). Takođe, svakodnevno konzumiramo čaj mate koji je sličan zelenom čaju ali ima više hranljivih sastojaka i pije se na drugačiji način, uglavnom sa posebnom slamčicom koja se zove bombilla. Srećan sam jer sam uspeo i u Srbiji da kupim mate i svakodnevno uživam u njemu, kao kod kuće.
– S obzirom da Čile proizvodi izuzetna vina, koliko je kultura ispijanja vina zastupljena u svakodnevnom životu prosečnog Čileanca?
Da, Čile je zemlja vina, može se reći, i ponosim se time. Imamo naviku da svakodnevno popijemo po čašu vina uz ručak ili večeru.
– Za kraj, moram da te upitam imaš li omiljeno srpsko vino? Možeš li napraviti manje poređenje čileanske i srpske vinarske tradicije i vina?
Uf… Zaista je teško izdvojiti neko određeno vino jer sam probao puno iz različitih krajeva, od Aleksandrovačke župe, preko vina Negotinske krajine do fruškogorskih vina i uglavnom mi prija roze iz bilo kog kraja. Srbija ima jako kvalitetna vina, a Srbi imaju kulturu ispijanja vina, takođe. Doduše malo manje nego ispijanja rakije, koja je za Srbe na prvom mestu. Posebno se radujem sledećoj godini jer ćemo moći da uživamo u posebnom programu koji nudi Fruška gora, nazvan Fruškogorska vinska šetnja koji će biti dostupan za sve posetioce u bilo kom trenutku koji žele da krenu putevima vina i da degustiraju najbolja iz ovog kraja.
Moj amigo nastavlja da otkriva Srbiju očima Čileanca, jer smatra da je njegova glavna prednost to što je stranac i kao takav, za razliku od nas, ima mogućnost da ovu zemlju predstavi iz drugog ugla, kroz autentičan doživljaj i lične impresije. Glavni motiv njegovog rada jeste želja da Srbiju prikaže čileanskom narodu ali i čitavoj Južnoj Americi. Zato me nimalo ne čudi to što ga u goste pozivaju brojne turističke organizacije, na čije se pozive sa zadovoljstvom odaziva. Zabeležene utiske deli putem društvenih mreža, koje su njegov glavni medij za prezentovanje ali je, kako kaže, otvoren i za rad u drugim formatima i medijima.
Instagram @hola.serbia YouTube @HolaSerbia
